РИМСКИ-КОРСАКОВ Николај Андрејевич (Николай Андреевич Римский-Корсаков) – руски композитор, диригент, педагог и музички писац (Тихвин, 18. III 1844 – Љубенск, код Петрограда, 21. VI 1908). Изразите музичке способности је испољио још као дечак, но, по породичној традицији, већ као дванаестогодишњак је (1856) ступио у војно-поморски корпус у Петрограду, где је упоредо учио клавир, теорију и композицију. Г. 1861. успоставио је присне стваралачке односе са кружоком М. А. Балакирјева, у којем су се још налазили Ц. А. Кјуи, М. П. Мусоргски, а нешто касније и А. П. Бородин. Сарадњу са балакирјевским кружоком прекинуо је завршетком поморске школе – обавезним трогодишњим путовањем око света. По повратку у домовину, иако је и даље обављао службу поморског официра, све више се посвећивао музици, учењу музичких дисциплина и композицији, те је убрзо постао најистакнутији члан и вођа „Петорице“. Г. 1871. постао је инспектор војно-дувачких оркестара и професор композиције на петроградском Конзерваторијуму, на којој дужности је остао готово четири деценије. Одгојио је низ композитора, а међу њима и веома истакнуте као што су: Черепњин, Глазунов, Љадов, Иполит-Иванов, Гречанинов, Респиги и Стравински. За собом је оставио обимно стваралачко наслеђе од 15 опера, 3 симфоније, мноштва оркестарских дела, многобројних песама и других остварења. Њему такође припадају два зборника руских народних песама, фундаментални рад Основи оркестрације, уџбеник хармоније, веома садржајна књига Хроника мог музичког живота, као и написи о најразличитијим питањима музичке уметности. Важнија дела: оркестарска – три симфоније, Симфонијета на руске народне мелодије, Концерт за клавир и оркестар, Шехерезада, Шпански капричо, Фантазија на српске народне песме; опере – Псковчанка, Мајска ноћ, Сњегурочка, Садко, Моцарт и Салијери, Царска невеста, Прича о Цару Салтану, Златни петлић и др. Мада је оставио приличан број радова из различитих подручја, он је првенствено оперски композитор, тачније – композитор оперских прича, главни представник те врсте у руској музици и један од најзначајнијих у целокупној историји опере. Љубав за народно стваралаштво водила га је ка древним ликовима и збивањима и велелепним споменицима народне епске поезије. Р.-К. је деценијама на позорници оживљавао паганску пантеистичку митологију древне Русије, негдашње обреде, певање и плес, показујући уз то велику љубав за живот и лепоту природе и необично много смисла за тонско обликовање најразличитијих расположења. Оркестар, који му је увек бујан и засићен сочним колоритом, учинио је звучним исходиштем драмске радње и садржаја својих сценских дела. Све особине које карактеришу оркестар у операма налазе се и у његовим оркестарским делима. Плодан као композитор и утицајан особито по свом изванредном познавању великог романтичног оркестра, Р.-К. се као члан групе „Петорица“ и истакнути представник касноромантичног националног смера убраја у моћне личности руског музичког живота крајем XIX столећа. У СНП је у више махова и у разним кореографијама, у целини и фрагментарно, извођен његов балет Шехерезада, као и балет према истоименој оркестарској композицији Шпански капричо.

М. Х.