РЕСПИГИ Оторино (Ottorino Respighi)

РЕСПИГИ Оторино (Ottorino Respighi) – италијански композитор и диригент (Болоња, 9. VII 1897 – Рим, 18. IV 1936). Музику је студирао у Болоњи, као полазник Музичког лицеја (Liceo musicale), где је најпре учио виолину код Ф. Сартија. У истој школи је касније наставио студије композиције код Л. Торкија и Мартучија. Г. 1900. отишао је у Русију, где је у Петроградској опери добио место првог виолинисте, настављајући упоредо студије композиције код Н. Римског-Корсакова. Од 1901. се у Берлину усавршавао код М. Бруха. Од 1913. је поново у Италији, где је предавао композицију на Музичком лицеју (Liceo Musicale di Santa Cecilia) у Риму. Када је овај завод подигнут на ступањ Конзерваторијума, Р. је именован за његовог првог директора. Аутор је многобројних оркестарских композиција, осам опера и већег броја песама за глас и клавир, те камерних дела. На бази импресионистичких хармонских склопова изградио је богат низ оркестарских слика, инспиришући се углавном Римом. Најзначајнија дела ове врсте су му: Римске фонтане (Fontane di Roma), Римске пиније (Pini di Roma) и Римске свечаности (Feste romane). Остала важнија дела: Миксолидијски концерт за клавир и оркестар, Грегоријански концерт за виолину и оркестар, Античке арије и игре за лауту, Импресије из Бразила, Метаморфозе; опере – Белфагор (Belfagore), Потопљено звоно (La campana sommersa), Пламен (La fiamma), Лукреција (Lucrezia) и балет Фантастични дућан (La boutique fantastique), који је по Росинијевим мотивима написао за трупу Дјагиљева. Значајне су такође и његове транскрипције дела старих мајстора која је ревидирао и приредио за концертну употребу. У својим операма Р. је испољио зависност од туђих утицаја (Вагнер, Пучини). Међутим, као симфонијски композитор он спада међу највеће које је Италија до данас дала. Уз Рихарда Штрауса сматра се највећим оркестарским виртуозом модерне Европе. Својим симфонијским композицијама Р. је италијанској музици на почетку XX века дао значајан допринос. У СНП је извођен његов балет Фантастични дућан.

М. Х.