РАШИЋ Никола – драмски глумац (Земун, 4. VII 1840 – Нови Сад, 1878). Почео је у једној дилетантској трупи у Вршцу. У СНП је ангажован 26. I 1863. и у њему је остао до 1868. Од 1868. до 1871. је био члан НП у Бгду, од 1871. до 1873. је поново у СНП, од 1874. до 1875. у путујућој дружини Ђорђа Пелеша и од 1876. до 1877. трећи пут у СНП. Био је, уз Нестора-Нецу Недељковића, несумњиво најомиљенији комичар у Бгду и врло популаран код војвођанске публике за време боравка у СНП. Довољно је било „само да ступи на бину, па да се публика грохотом насмеје“, писао је један рецензент 1877. Вешт у реалистичној карактеризацији комичних ликова, са наклоностима ка карикирању, као и Недељковић, и јефтиним ефектима, којима се допадао широј публици, „имао је ванредног дара за приказивање нижих комичних улога, а лепу је способност показао и као представљач комичних карактера“, истицао је други новосадски рецензент 1874. Он и Неца Недељковић били су главни и најпријатнији комични забављачи српске публике 70-их и 80-их година XIX века.

УЛОГЕ: Ранко (Смрт Стефана Дечанског), Ставра (Вампир и чизмар), Никица (Стари бака и његов син хусар), Цветко (Војнички бегунац), Радоје (Максим Црнојевић), Грга (Граничари), Нотарошев писар (Школски надзорник), Милан (Пркос), Ван Бет (Цар Петар Велики као лађар), Жан (Муж у клопци), Калуђер (Разбојници), Лука (Гушче буковачко), Јоаким Сапун (Честитам), Тошица (Избирачица), Брица (Саћурица и шубара), Леонардо (Јелисавета), Иван (Девојачки завет), Кувар (Нашла врећа закрпу), Бусоније (Последње љубавно писмо), Мартин (Госпође и хусари), Бернхарди (Ултимо).

ЛИТ: А-м, Србско народно позориште, Даница, 1863, бр. 45, с. 718; А-м, У недељу, 29. дек.: „Смрт краља Дечанског“, Србски дневник, 31. XII 1863; А-м, Србско народно позориште, Матица, 1865/66, бр. 2, с. 44-45; М. Р., У Модошу, 10. септембра, Застава, 1867, бр. 87, с. 2; А-м, Српско народно позориште, Матица, 1868, бр. 31, с. 742-743; Б., „Војнички бегунац“, Позориште, НСад 1872, бр. 33, с. 135; С., У суботу 16. децембра дават је „Пркос“, Народ, НСад 1872, бр. 21, с. 4; Б., „Граничари“, Позориште, НСад 1873, бр. 3, с. 10-11; А-м, Српско народно позориште, Вршчанин, 1873, бр. 2, с. 3; М. Полит-Десанчић, Беседа, Застава, 1878, бр. 137, с. 2; Л. Дотлић, 80-огодишњица Народног позоришта у Београду, ЛМС, 1949, књ. 364, с. 388; Др З. Петровић, Понешто о Рашићима, Позориште, НСад 1972, бр. 1, с. 16-17.

Б. С. С.