БОШЊАКОВИЋ Младен

БОШЊАКОВИЋ Младен – глумац, шаптач и преводилац (Београд, 1845 – Београд, 1911). Завршио је гимназију у Бгду, по неким изворима и учитељску школу у Сомбору. У СНП је ступио 1. IV 1864. као суфлер (играо је и епизодне улоге, певао у хору и по потреби свирао виолину), а 26. IX 1868. је примљен у београдско НП за привременог шаптача. У Бгду се 1870. оженио глумицом Живаном рођ. Поповић. И ћерка Милева је била глумица а син Љубомир музичар. Када га је СНП 11/23. VII 1879. телеграфски позвало да замени оболеле – глумца Васу Марковића и шаптача Пају Степића није се одазвао. Радије је отишао у ХНК у Згбу да би се убрзо потом нудио новосадском театру, али до ангажмана није дошло. Од 1883. до 1885. је у путујућој трупи Лазе Поповића, потом у дружини Фотија Иличића (1885), од августа 1885. у Тузли (тада се поново нудио да пређе у СНП), па у Сарајеву код Ђуре Протића до јесени 1888, када га је, на гостовању, мостарско Српско пјевачко друштво „Гусле“ наговорило да остане у Мостару и прихвати место хоровође „Гусала“. Марта 1892. прешао је за хоровођу Пјевачког друштва „Застава“ у Невесињу. Од 1896. до 1898. водио је сопствену позоришну трупу. Поново се настанио у Бгду, али више није наступао на сцени него је радио као учитељ музике. Поводом 40-огодишњице београдског НП одликован је Орденом Светог Саве V степена (1909). Са немачког је превео позоришне комаде: Младенци или Брак по енглески (Die Vermählten) А. Вилбранта (1875), драматизацију Игоових Јадника Терезе Мегерле, заједно са Драгутином Николићем (1878), и Дијаманти краља Духовског Ф. Рајмунда (1880). Сва три превода извело је НП у Бгду.

ЛИТ: Лешић, Град опсједнут позориштем, Позориште, Тузла 1966, бр. 6, с. 675.

В. В.