РАЈЧЕВИЋ Милош

РАЈЧЕВИЋ Милош – драмски глумац и редитељ (Ваљево, 17. III 1897 – Врњачка бања, 1. VIII 1957, сахрањен у Чачку). Синовац глумца Михаила Рајчевића (в). Завршио је основну школу и четири разреда гимназије 1913. Почео је у НП у Скопљу 1. I 1914. и у њему остао до 1. XII 1914. Од 26. X 1915. до 26. XI 1918. је био у заробљеништву у Нежидеру, где је играо у заробљеничком позоришту; од 1. I 1919. до 31. XII 1919. наступао је у Позоришту Врховне команде, од 1. I 1920. до 1. II 1922. у Позоришту Удружења глумаца, од 1. II 1922. до 1. VIII 1924. у НП у НСаду, од 2. VIII 1924. до 1. V 1925. у Повлашћеном позоришту „Алекса Шантић“, од 1. V 1925. до 31. VIII 1928. у НК у Сплиту, од 8. IX 1928. до 1. IV 1930. у Београдској комедији, од 1. IX 1930. до 31. VII 1932. у НП Врбашке бановине у Бањој Луци, од 1. VIII 1932. до 31. VII 1933. у НП на Цетињу, од 1. VIII 1933. до 31. VII 1935. у СНП у НСаду, од 1. VIII 1935. до 26. IV 1941. поново у Бањој Луци, од 1. V 1941. до 31. V 1944. у Повлашћеном позоришту Драгог Миленковића у Бгду, од 1. VI 1944. до 19. VIII 1948. у НП у Крагујевцу, од 19. VIII 1948. до 31. VIII 1951. у НП „Бора Станковић“ у Врању и од 31. VIII 1951. до пензионисања у НП у Чачку. У Крагујевцу је уређивао позоришни часопис „Крагујевачка сцена“, те сличне листове у Врању и Чачку. Двадесетпетогодишњицу уметничког рада прославио је 6. IV 1938. у Бањој Луци у комаду Ђаво Ф. Молнара, а четрдесетогодишњицу 5. VI 1954. у НП у Чачку као Митке у Коштани Б. Станковића. Висок, атлетске статуре, импозантног изгледа, довољно емотивне природе, врло правилне и лепе дикције свог родног краја, брижљиво студиозан у игри, Р. се најбоље уметнички осведочавао у драмским и карактерним улогама, нарочито у тумачењу ликова јаче изражене индивидуалности.

РЕЖИЈЕ: Тоска, Хасанагиница (Огризовић), Васкрсење, Госпођа Икс, Товаришч, Две сиротице.

УЛОГЕ: Хасанага (Хасанаганица, Огризовић), Игнац Глембај (Господа Глембајеви), Скарпија (Тоска), Др Траст (Част), Селим-бег (Зулумћар), Пан Старшенски (Елга), Јанкел Шепшовић (Бог освете).

ЛИТ: А-м, Новосадска позоришна дружина под управом Петра Крстоношића, Панчевац, 1922, бр. 35, с. 1; Сведин (С. Динчић), Премијера „Товаришча“ од Жака Девала, Југословенски дневник, 1934, бр. 176, с. 4.

Б. С. С.