РАДОЊИЋ Мирослав

РАДОЊИЋ Мирослав – театролог, позоришни и радио-драмски критичар, члан УО СНП (Ужице, 15. VIII 1936 –). Основну школу похађао је у Соко Бањи, Аранђеловцу и Крагујевцу, где је и матурирао 1954. Дипломирао је 1959. југословенску књижевност и српскохрватски језик на Филозофском факултету у Бгду. Магистарску тезу Савремена југословенска драма на сцени Српског народног позоришта (1945–1965) одбранио је 1972. на Филолошком факултету у Бгду. Од 1960. до 1972. радио је у Стеријином позорју најпре као библиотекар, а потом као секретар. У Покрајинском секретаријату за образовање, науку и културу радио је 1972/73. као самостални саветник за културу и међународне односе. На челу Позоришта младих био је од 1973. до 1981, када је постао секретар оснивачког одбора Позоришног музеја Војводине. Од 1982. радио је као виши кустос, затим од 1990. па до пензионисања, 2001, као музејски саветник у Позоришном музеју Војводине. Одласком из Стеријиног позорја наставио је да учествује у скоро свим његовим програмима. Док је био управник Позориште младих је претежно постављало домаћа драмска дела на репертоар, а формирана је, поред постојеће луткарске сцене, и „жива сцена”. Ангажовањем многих врхунских стваралаца из земље и иностранства допринео је да Позориште мадих постиже завидне резултате, тако да је ансамбл био више пута нагарађиван. У Позоришном музеју Војводине био је од самог његовог настанка. Допринео је његовом формирању и уобличавању рада и до одласка у пензију активно учествовао у свим сегментима рада Музеја: у издавачкој делатности био је уредник више публикација, а од 1982. до 2001. је био уредник „Алманаха позоришта Војводине”; учествовао је у организовању многобројних научних и стручних скупова; аутор је више изложаба и пратећих каталога (Траедокомедија, Милка Гргурова, Портрети глумаца (1861–1914), Трифковић на сцени, Лаза Костић). Учествовао је на многим скуповима, више пута је био селектор, водитељ округлих столова критике, члан и председник жирија домаћих и страних позоришних фестивала. Од 1980. до 1990. је за лист „Дневник” писао критике радио-драма извођених на радио-станицама НСада, Бгда, Згба и Сарајева. Небројене театролошке радове увек је базирао на значајним појавама, личностима и датумима нашег театра. Текстови су му објављивани у многим домаћим и страним листовима, часописима, зборницима и монографским студијама. Приредио је за штампу зборник радова О мултимедијалном театру 1989, затим монографију Змајеве дечје игре 1992, драме Мирослава Антића у његовим Сабраним делима: Парастос у белом 1998, са Мирјаном Дрчом његову антологију кратких прича Бескрајна представ 2001. и фототипско издање књиге Илије Огњановића Гробови знаменитих Срба што су им кости у Новом Саду укопане 1999. За сценско извођење адаптирао је драму Лудвига Волкера и Гарстона Крикера Максимилијан Звиждукало. Члан је AICT, UNIMA, Друштва књижевника Војводине, потпредседник Скупштине Савеза аматера Војводине, члан Извршног одбора Савеза аматера Србије, председник Уметничког већа Змајевих дечјих игара, уредник Свезака МС за уметност, члан Одељења за сценске уметности и музику МС и стални члан-сарадник МС. У Драмском студију Мире Бањац предавао је, од 1994. до 1996, историју позоришта и драме. Добитник  је више награда и признања:   Стражилово 1988, Искра културе Војводине 1996, Златне значке КПЗ Србије 1996, Златне медаље „Јова Ђорђевић“ 2011. и др.
БИБЛ: Сваконоћја – у позоришном кругу новосадском, НСад 1977; Траедокомедија (са В. Ерчићем и Б. Ковачеком), НСад 1984; Опредмећени звук, НСад 1988; Портрети глумаца СНП 1861–1914, НСад 1990; Милка Гргурова, НСад 1990; Трифковић на сцени, НСад 1993;  Позоришна промишљања, НСад 2003.
ЛИТ: И. Ивановски, Луцидно критичарско видување, Нова Македонија, 28. I 1979.

М. Л.