РАДИЦА Бранко

РАДИЦА Бранко – правник, драмски писац и либретист (Сплит, 8. IX 1899 – ?, 1987). Гимназију и правне студије завршио је у Згбу 1925, а адвокатски испит је, нешто касније, положио у Сплиту. Новинарством се почео бавити као студент, сарађујући (1919-1921) у сплитском дневнику „Живот“. После студија радио је најпре као конципијент у Згбу, па као секретар Општине у Сплиту (1927-1929). Напустио је државну службу да би се бавио адвокатуром – до 1943, када је избегао у Африку, где је дочекао крај рата. После ослобођења био је службеник Окружног, па Градског одбора у Сплиту до пензионисања, 1960. Публицистички рад започео је написима о уметничким изложбама; касније је писао политичке расправе, историјске прегледе, посебно из историје свога града, и биографске чланке о својим суграђанима. Писао је и позоришне текстове: Радозналица, драма по Сервантесу, изведена 1957. у Згбу, Клијентица из Чикага (1952), Диоклецијан, хисторијски спектакл (Сплит 1960). Аутор је либрета за Тијардовићев балет Диоклецијан, а такође и за музичку драму Јосипа Хацеа Адел и Мара (по Луки Ботићу и Нику Бартуловићу), која је премијерно изведена 2. II 1933. у београдском НП, а у Н-Оп 6. V 1933.

Б. Кв