РАЦКОВ Иванка – позоришни критичар (Кикинда, 27. XII 1907 – Суботица, 3. VII 1982). Основну школу и гимназију завршила је у Кикинди (1926). Дипломирала је 1931. на Филозофском факултету у Бгду. Као гимназијски професор предавала је српскохрватски језик и књижевност у НСаду, Сенти, Бечеју, Кикинди, Великом Градишту и Суботици, а неколико г. је била и лектор за српскохрватски језик у Печују. Почетком Другог светског рата протерана је у Кикинду, у којој је живела све време окупације испомажући се давањем приватних часова. Од 1945. до 1950. била је директор Економске школе у Кикинди, а потом, до пензије, професор Учитељске школе у Суботици, где је после тешке болести и умрла; сахрањена је на новосадском Новом гробљу. Добитник је Октобарске награде Града Суботице (1964) и Дипломе Заједнице професионалних позоришта Војводине (1980). Захваљујући угледу који је стекла као професор и педагог, али и знању језикā народности, Р. је аутор једанаест уџбеника српскохрватског језика и књижевности за ученике средњих школа са мађарским и румунским наставним језиком. Приповетке, књижевне и позоришне критике почела је да објављује после Другог светског рата, најпре у часопису „Руковет“, а потом у „Суботичким новинама“, „Дневнику“, новосадском „Позоришту“, „Сцени“ и „Багдали“. Изузетно ценећи дело глумца, мисао аутора али и осталих стваралаца представе, знала је да, као позоришни критичар, до одушевљења узвиси напоре свакога од њих. Пратећи, као дугогодишњи позоришни критичар, домашаје суботичког НП, многобројних фестивала аматерских позоришних друштава, Сусрета професионалних позоришта Војводине, Стеријиног позорја или БИТЕФ-а, умела је, увек бележећи утиске са представа и разговора за округлим столовима критике, да у своје небројене свеске запише оне квалификативе глумаштва који су се, раније или касније, очитавали као прави. Била је радо виђен гост многих глумачких породица. Глумци су је поштовали, волели и исповедали јој се, без обзира што их је, колико сутра, стизала њена прекорна али праведна критичка реч. Знатижељна духа, никад се није везивала само за средину у којој живи и ради. Резултат тога су њени многобројни истраживачки написи о гостовањима СНП од 1862. до 1914. у Суботици, па Н-Оп 1928-1933, Новосадске опере и оперете, Секције НПДб, те Војвођанског односно СНП у суботичкој регији. Само у листу СНП „Позориште“ објавила је око шездесет написа, критика и прилога о позоришном животу Војводине.

БИБЛ: Гостовање Новосађана у Суботици у јесен 1944, Позориште, НСад, 1971, бр. 9, с. 14; Нова драмска дела, Позориште, НСад, 1973, бр. 8, с. 11; То је онај живот (приповетке), Суботица 1974; Зграда с коринтским стубовима, Позориште, НСад, 1975, бр. 7, с. 9; Две праизведбе и две књиге, Позориште, НСад, 1977, бр. 7, с. 9; Из новосадског позоришног круга, Позориште, НСад, 1977, бр. 10, с. 9; Из позоришног албума Суботице, Суботица 1977; Не „Какво позориште хоћемо данас“ већ „Какво позориште тражи данас“, Сцена, 1977, бр. 3, с. 61-62.

ЛИТ: А-м, Иванка Рацков, Дневник, 6. VII 1982.

М. Р.