ПРОТИЋ Јован – драмски писац (Товаришево, Бачка, 7. II 1868 – Сарајево, 22. XI 1926). Основну школу је завршио у Шиду, гимназију у НСаду и Богословију у Сремским Карловцима. Службовао је као капелан у Земуну, па као администратор парохије у Крушедолу, а затим је био гимназијски катихета у Мостару од 1898. до 1912. и у Сарајеву до смрти. Био је један од главних организатора тадашњег књижевног живота у Мостару, покретања „Зоре“ и „Мале Библиотеке“, где су углавном објављени и његови радови: Сличице из сеоског албума (1894), Шарени шљунци (1899), Сеоске фотографије (1900), Приповетка како се покојни Аврам Несторовић свадио са покојним Аврамом Несторовићем (1902), У Заветринцима (1904), Из сеоског албума (1907), Пером и оловком (1909), Неозбиљне ствари (1919), Уз дим дувана (1924). Саставио је и две свеске листова, у неку руку зборник наше хумористике. Од трију његових актовки у СНП су изведене две: Гуска (1904) и Јанковић Стојан (1909).

БИБЛ: Мале сцене, Сарајево, б. г.; Три актовке (Јанковић Стојан, Гуска, Оче, опрости ми), НСад 1913.

ЛИТ: Б. Јефтић, Јован Протић, Српски књижевни гласник, 1926, бр. 8, с. 19.

В. В.