ПРЕДИЋ Урош – сликар (Орловат, Банат, 7. XII 1857 – Београд, 11. II 1953). Отац му је био сеоски свештеник, пореклом из Босне. У Панчеву је завршио реалну гимназију (1869-1876), а затим се уписао на ликовну академију у Бечу. Како се већ на самом почетку показао као даровит и вредан, нарочито се истакавши у цртању и композицији, МС је од 1877. стипендирала његове студије. Награду барона Гундла добио је 1879, а од 1880. се усавршавао у сликању у мајсторској школи („Meisterschule“) Х. Грипенкерла, заслуживши да га овај после две г. позове за сарадника, као и своју прву велику поруџбину – 13 композиција из класичне митологије за дворану Горњег дома у новом Бечком парламенту. После великог успеха у овом послу и на препоруку Грипенкерла постављен је 1883. за асистента на бечкој ликовној академији. Намеравајући да своје усавршавање настави у Италији, 1885. се вратио у Орловат и, да би прикупио новац, са црквеном општином у Смедереву је договорио сликање иконостаса. Овај рад прекинуо је Српско-бугарски рат па се П. 1886. настанио у Бгду, где је израдио читав низ малих и великих композиција, између осталих и слику Херцеговачки бегунци (скицирана још 1878. под утиском Невесињског устанка) или Весела браћа жалосна им мајка (1887). Прву изложбу приредио је у Грађанској касини у Бгду (1888). Од 1889. до 1894. радио је на иконостасима у Старом Бечеју и Перлезу. Г. 1894. поново се настанио у Орловату, у којем је остао до мајчине смрти (1907), када се преселио у Бгд. За то време сликао је иконостасе у Црној Гори (Никшић, 1899), у манастиру Гргетег (1900-1902), у цркви Свих Светих у Руми (1902-1904), као и иконе у патријаршијском двору у Сремским Карловцима и у капелама породице Димитријевић у Меленцима и породице Радосављевић у Панчеву. Његов последњи рад на црквеном сликарству је иконостас Горње цркве у Панчеву. Материјално обезбеђен, успео је да коначно отпутује у Италију (1909) и посети Венецију, Фиренцу, Пизу, Сијену, Орвјето, Рим, Напуљ и Капри. Од 1911. сликао је углавном портрете. У току Првог светског рата, који је провео у Бгду, портретисао је Миленка Веснића, Михајла Пупина, Јована Жујовића, Доситеја Обрадовића, Тоду Арсеновић… Између осталих (скоро 900 портрета) израдио је портрете у уљу глумаца, добротвора, драмских писаца, позоришних управника, чланова ДСНП: Каменка Јовановића (1886), Милана Савића (1898), Јована Ђорђевића (1900), Гавре Јанковића (1900), Тоне Хаџића (1900), Лазе Костића (1905), Арсе Пајевића (1905), Велизара Боборонија (1906), Милована Глишића (1908), Јоце Лалошевића (1911), Стевана Мокрањца (1913), Милана Јовановића Батута (1917), Илије Станојевића (1917), Милорада Гавриловића (1918), Милке Гргурове (1918), Саве Тодоровића (1919), Пере Добриновића (1921), Димитрија Спасића (1923), Коче Васиљевића (1923), Тоше Јовановића (1923), Бранислава Нушића (1923),  Светозара Милетића (1926), Јована Јовановића Змаја (1933), М. Полита-Десанчића (1933), П. П. Његоша (1934), Димитрија Исајловића (1934), Добрице Милутиновића (1937), Даке Поповића (1941), Марка Цара (1948), као и Диплому Друштва за СНП (1899), са Описом и тумачењем дипломе „Друштва за Српско народно позориште“ (Позориште, НСад, 22. VII 1901). Одликован је 1949. Орденом заслуга за народ првог реда.

ЛИТ: М. Д. Ђурић, Урош Предић, Згб б. г.; И. И-ћ, Српски сликар Урош Предић, Застава, 24. VIII 1888; М. С(ави)ћ, Босански бегунци. Велика слика Уроша Предића, Јавор, 1892, бр. бр. 12, с. 186-188; Ћ., Из уметничког Београда, Србобран, Згб, 12. IV 1908; М. Ј., У атељеу г. Уроша Предића, Самоуправа, Бгд, 5. VIII 1921; Б. Поповић, 70-годишњица Уроша Предића, Српски књижевни гласник, 1927, бр. XXII, с. 544-548; Д. А(лексић), Седамдесет година живота сликара г. Уроша Предића, Време, Бгд, 9. XII 1927; В. Петровић и М. Кашанин, Српска уметност у Војводини, НСад 1927, с. 122-123; М. Кашанин, Урош Предић, ЛМС, 1929, књ. 320, с. 122-131; П. Лагарић, Урош Предић, ЛМС, књ. 339, с. 226-231; З. Кулунџић, Сликар Урош Предић, Београдске општинске новине, 1939, бр. 9, с. 554-560; М. Кашанин, Два века српског сликарства, Бгд 1942, с. 38-39; К. Милутиновић, Лик Уроша Предића, НИН, 30. XI 1952; В. Петровић, Умро је сликар Урош Предић, Политика, 12. II 1953; Ж. П. Јовановић, У спомен Уроша Предића, Република, Бгд, 17. II 1953; М. Томандл, Предићева Диплома за Друштво за Српско народно позориште, НС, 1953, бр. 57-58, с. 3; М. Коларић, Урош Предић, Зрењанин 1957; Н. Кусовац, Реализам у српском сликарству XIX века, Бгд 1970; П. Васић, Мало познати Урош Предић, Политика, 14. VIII 1976; Д. Медаковић, Српска уметност у XIX веку, Бгд 1981, с. 190-197; Л. Шелмић, Урош Предић (1957-1953), НСад 1982; О. Микић, Урош Предић и Матица српска, Дневник, 23. XII 1923; С. Кисић, Сликар Урош Предић, Дневник (фељтон), 9-18. I 1983.

В. В.