ПОЗОРИШТЕ – месечни позоришни часопис. Излазио је у Бгду 1948; било је предвиђено да излази десет пута годишње. Покренули су га Велибор Глигорић, тадашњи управник, и Милан Ђоковић, тадашњи директор Драме НП Бгд. У Уређивачком одбору, поред њих двојице, били су још и др Оскар Данон и Радомир Плаовић. Одговорни уредник био је Милан Ђоковић, а издавач „Просвета“, издавачко предузеће Србије; часопис је штампан у Штампарији „Просвета“ у Бгду. „П.“ је, у ствари, неформално почело једним посебним бројем који је објављен у децембру 1947. и био посвећен прослави 50-огодишњице уметничког рада Добрице Милутиновића. У редовном годишту I, 1948, које је као такво и обележено, изишли су ови бројеви: 1-2, јануар-фебруар, ср. 1-52; 3, март, с. 53-124; 4-5, април-мај, с. 125-204; 6, јун, с. 205-272; 7-8, (месец није означен), с. 273-268; дакле, свега три двоброја и два броја, укупно пет свезака. Формат часописа је 24 x 17 цм, са декл-корицама, на свакој свесци у другој боји; штампан је ћирилицом, претежно двостубачно; важнији чланци штампани су ширином преко целе странице. „П.“ је имало четири сталне рубрике: „Проблеми режије“, „Проблеми глуме“, „Проблеми опреме комада“ и „Белешке“. У броју 1-2, сем кратке белешке да њиме часопис „почиње своје редовно излажење“, није објављена програмска оријентација Уредништва. Из штампаних бројева, међутим, види се да је Часопис, покренут у кругу НП у Бгду, где му је било и Уредништво, углавном у „Белешкама“ пратио рад свих театара у Србији и објављивао прилоге теоријског карактера из области драматургије, режије и глуме, да је у неколико случајева на посебан начин обележавао најважније догађаје из живота позоришта у Републици и њихових најистакнутијих представника, а истовремено објављивао и прилоге из историје српског позоришта. Успут, „П.“ је регистровало неке важније догађаје и у театрима осталих република Југославије и у иностранству. Критике, рецензије, па ни обичне информативне приказе није објављивао. На страницама „П.“ објављивали су своје радове научници, позоришни радници и уметници, књижевници и публицисти, међу њима и Александар Белић, Отон Жупанчич (Посланица глумцима), Велибор Глигорић, Хуго Клајн, Милан Ђоковић, Оскар Данон, Радомир Плаовић, Божидар Ковачевић, Милица Бабић-Јовановић, Предраг Милошевић, Петар Анагности, Душан Матић, Милош Н. Ђурић, Стана Ђурић-Клајн, Ђорђе Живановић, Боривоје Недић (Б. Н.), Станислав Бајић, Живојин Петровић, Љубиша Јовановић, Јожа Рутић, Никола Цвејић, Раде Прегарц, Гита Предић-Нушић, Бошко Бабовић, Иштван Латак, Ђорђе Бељански (Ђ. Б.) и други. Из стручних часописа и театролошке литературе, објављених у СССР, преузет је и у преводу објављен већи број прилога К. С. Станиславског, Н. П. Хмељова, Ј. А. Шапорина, Г. Бојаџијева, А. Боршчаговског, Ларисе Павлове, И. Н. Берсењева, Н. Тумањина, В. Прокофјева, А. Шаверђана, В. И. Њемировича-Данченка, М. Загорског и К. Ломунова. Из других земаља објављен је само један чланак бугарског аутора Богомила Нонева. „П.“ је, у границама својих скучених просторних могућности, објавило и два краћа чланка о СНП (односно: ВНП) и један о Мађарском народном позоришту у Суботици. У „Белешкама“ је, међутим, у облику краћих вести, у сваком броју забележило понеки догађај или податак из рада СНП, ХНК и Мађарског народног позоришта у Суботици, и позоришта у Панчеву, Сомбору, Зрењанину, Вршцу и Сремској Митровици; регистровало је оснивање Балетске школе и Пионирског позоришта у НСаду и објавило вести о раду аматерских позоришта и неких позоришта лутака и дечјих позоришта у Војводини. Часопис је, у целини посматрано, одраз наших тадашњих позоришних прилика, театарских тенденција, стилова који су у сценским уметностима били заступани и праваца у којима су наши театри у оно време били усмеравани. Штета је што се изненада и без икаквог објашњења угасио у истој г. у којој је и покренут: да је истрајао и одржао се у дужем временском периоду, имао је све услове да се развије и садржајно обогати а квалитетно уздигне и постане периодична публикација каква нам је после тога дуго недостајала.

Л. Д.