ПОЗОРИШНИ КОМАДИ У ЧАСОПИСУ „ЈАВОР“ – У првом периоду свога излажења, 1862-1863, „Јавор“ је у НСаду издавао и уређивао Јован Јовановић, потоњи Змај, који га је морао и обуставити суочивши се са несавладивим финансијским тешкоћама, и прихватити место надзиратеља Текелијиног завода у Пешти. Обновљен 1874, излазио је, такође у НСаду, до краја 1892, а 1893. у Земуну, где је дефинитивно обустављен због недостатка финансијских средстава. У другом периоду излажења издавачи су му били: Коста Трифковић (1874-1875), Јован Јовановић Змај (1875-1877), Лука Јоцић (1877-1889), Арса Пајевић (1890-1892) и Јова Карамата (у Земуну, 1893). Од 1874. до 1892. уредник му је био др Илија Огњановић-Абуказем, а 1893. уређивао га је Данило Живаљевић. На страницама „Јавора“ објављени су ови драмски текстови:
Отело, трагедија (радња прва, појава трећа), од Виљема Шекспира, превео Александар В. Поповић (1874, с. 423);
Пера Сегединац, трагедија из повести српске, написао Лаза Костић (1875, с. 1, 33, 129, 161, 257, 481, 705);
Кастиљска грофица, један призор из драме, написао Циенфуегос (по Волфу, са шпањолског), (превео ?), (1877, с. 1481);
Цилиндар, шаљива игра у једној радњи, написао Ђура Страјић (1878, с. 397; објављено и у засебној књижици, 1878);
Пољубац, весела игра у четири радње, написао Људевит Доци, превео Мита Поповић (1879, с. 513, 545, 577, 609, 641, 673, 705, 737, 769, 801, 833);
Женидба на силу, комедија у једном чину, написао Молијер, с француског превео Ђ(ока) М. Ст(анојевић), (1879, с. 865, 897, 929, 965);
Наживио се, шаљива игра у једном чину, написао Коста Ристић (псеудоним Милана Савића), (1879, с. 999);
Две цедуље, шаљива игра у једном чину, (написао Антон Вал), с немачког (прерадио Јован Грчић), (1880, с. 1035, 1065, 1095);
Крвави престо, трагедија у пет радња (одломак), написао Мита Поповић (1881, с. 353);
Сиромашна удавача, слика из живота у пет радња, написао А. Н. Островски, с руског превела Милева Станишићева (1881, с. 519, 553, 587, 615, 649, 681, 715, 743, 779, 807, 841, 873, 905, 935);
Нису се добро разумели, шаљива игра у једној радњи, (написао?) превео Н. (1881, с. 969, 999, 1031, 1063, 1095);
Цар Јован, трагедија, написао Мита Поповић (1881, с. 1153, 1185, 1217, 1249, 1281);
Младенци, весела игра у два чина, (написао?) с немачког превео † Светислав Петровић (1882, с. 263, 297, 327, 361, 393, 421, 459, 487);
Фауст од Ј. В. Гетеа, превео Милан Савић, одломци (1883, с. 705, 737, 769, 833; 1889, с. 433; 1892, с. 339, 513, 594, 737; 1893, II део, V чин, с. 421);
Стеван, последњи краљ босански, трагедија у пет радња, написао Мита Поповић (1884, с. 545, 577, 641, 673);
Наши сељани, позоришна игра из народног живота у три радње, написао Мита Поповић, одломак (1885, с. 321, 353, 385; песме из овог комада објављене у год. 1884, с. 1025);
Златно руно, драматичан спев. I Гост, II Аргонавти, III Медеја. Написао Фрања Грилпарцер, превео Стева Токин (1885, с. 1281, 1313, 1351, 1381, 1445, 1487);
Расејани професор, шаљива игра у једној радњи, написао Коста Николић (1887, с. 291, 308);
Јогунице, шала у једном чину, написао С. П. Ј. (1888, бр. 1-5);
Царев Лаз, драма у три чина, написао Радоје Рогановић (1888, с. 545. и даље);
Човекова трагедија, драматски спев, написао Имбра Мадач, слободно превео Змај Јован Јовановић, одломци (1889, с. 401; 1890, с. 161);
Између бојева, позоришна игра у једном чину, написао Бјернстерн Бјернсон, превео Јован Радивојевић Вачић (1889, с. 648, 668, 681, 696, 714, 734);
Шљиве за брашно, шаљива игра у једном чину, с певањем, написао Сима Сарајлија (псеудоним), (1890, с. 673);
Сафа, жалосна игра у пет чинова, написао Франц Грилпарцер, превео Јован Грчић (1891, с. 5, 36, 68, 149, 166, 181, 212, 227, 247, 260, 277, 308, 343 (објављено и у засебној књизи, 1891);
На леп начин, шаљива игра у три чина, написао Милан Савић (1891, с. 435. и даље);
Прћија, комедија у три чина, написао Еторе Доминићи, с пишчевим допуштењем посрбио Томо Крстов Поповић (1891, с. 501, 518, 534, 551, 567, 585);
Две жене против једног човека, шаљива игра у једном чину, (написао ?) с мађарског превео Ј. З. Медурић (1891, с. 633 и даље);
Цар Лир, трагедија у пет чинова (чин трећи итд.), написао Виљем Шекспир, превео Лаза Костић (1892, с. 225. и даље);
Деспот Лазар Бранковић, трагедија из српске повести у пет чинова (први чин), написао Милорад Ј. Митровић (1893, с. 497).
„Јавор“ је, дакле, објавио – у целини или у одломцима – укупно 29 драмских текстова, од којих је шест приказало СНП (Пера Сегединац, Наживио се, Две цедуље, Цар Јован, Стеван – последњи краљ босански и Сафа). Објављивањем ових текстова часопис је, поред тога што је подстицао писце и преводиоце да се баве драмом, популарисао позориште међу својим читаоцима, што је у оно време било значајно не само са општег становишта него и веома корисно по СНП.
БИБЛ: Јавор, НСад, г. 1874-1875, 1877-1882, 1884-1885, 1887-1892; Земун, г. 1893.
ЛИТ: В. Јовановић, Библиографија српско-хрватске драмске књижевности, Споменик СКА, XLV, други разред, 38, Бгд 1907, с. 1-127.
Л. Д.