ПОЗОРИШНА БИБЛИОТЕКА НАКЛАДНЕ ШТАМПАРИЈЕ У ВЕЛИКОЈ КИКИНДИ

ПОЗОРИШНА БИБЛИОТЕКА НАКЛАДНЕ ШТАМПАРИЈЕ У ВЕЛИКОЈ КИКИНДИ – Идеју за покретање Библиотеке дао је адвокат Милан Петровић (в), председник Српског певачког друштва „Гусле“ у Великој Кикинди, које је 1886–1887. издавало први српски „часопис за унапређење глазбе“ „Гудало“ и више г. нотну музичку едицију. Издавач Библиотеке била је Накладна штампарија у Великој Кикинди, а редакторске послове обављао је М. Петровић. Позоришна библиотека, покренута 1888, излазила је у нумерисаним свескама дванаестинског формата и била је, у првом реду, намењена позоришним дилетантским секцијама певачких и занатлијских друштава и другим театарским дружинама. Комади које је Библиотека објавила у својим свешчицама лаког су жанра и били су у оно време врло погодни да, изведени на сцени, буду једна од тачака програма разних беседа, забава, па и концертних приредаба певачких и других друштава, комбинованих са краћом позоришном представом дилетаната. Управо отуда у овој едицији највише једночинки. Библиотека је, у том погледу, попунила празнину у драмској издавачкој делатности код Срба крајем XIX века и дуго су је обилато користили они којима је била намењена. Позоришна библиотека излазила је две г. (1888–1889) и у њеној едицији, колико је могло бити утврђено, објављени су ови позоришни комади:
Свеска 1 – Клин клином, лакрдија у једном чину, написао Пал Ковач (К. Кишфалуди), превео Милан Петровић, 1888;
Свеска 2 – Љубоморна жена, шаљива игра у два чина, написао Аугуст Коцебу, превео Иван Мартиновић, 1888;
Свеска 3 – Заборављени штит од кише, шала с певањем и играњем у једном чину, написао Арнолд Шредер, превео Милан Петровић, 1888;
Свеска 4 – За чашицу…, слика из обичног живота у једном чину, написао В. Р. Шчигљев (Щиглевь), превео Милан Петровић, 1888;
Свеска 5 – Страх од радости, позоришна игра у једном чину, написала Емилија де Жирарден, с немачке прераде Хајнриха Лаубеа превео Милан Петровић, 1888;
Свеска 6 – Лажов и Лажић, лакрдија у једном чину, написао Арнолд Шредер, превео Милан Петровић, 1888;
Свеска 7 – Женска влада, весела игра у три чина, написао Е. Сиглигетија, превео Љубомир Лотић, 1889;
Свеска 8 – Познали се, комедија у једном чину, написао Н. Северин, превео Милан Петровић, 1889;
Свеска 9 – Она је даровита, весела игра у једном чину, написао Лео Хилдек, превео Милан Петровић, 1889;
Свеска 10 – Његова песма, породична слика у једном чину, написао Карло Трепов, с немачког превео Иван Мартиновић, 1889;
Свеска 11 – Све сестрице минђушице, сцене у два чина, написао Влад. Тихонов, превео Милан Петровић, 1889;
Свеска 12 – Жења, студија из природе у једном чину, написао П. П. Гњедич, превео Милан Петровић, 1889;
Свеска 13 – После растанка, студија у једном чину, написао Влад. Тихонов, превео Милан Петровић, 1889;
Свеска 14 – Спаљена писма, комедија у једном чину, написао П. П. Гњедич, превео Милан Петровић, 1889;
Свеска 15 – На морском брегу, жанр у једном чину, написао Влад. Тихонов, превео Милан Петровић, 1889;
Свеска 16 – Особењак, комедија у четири чина, написао Влад. Тихонов, превео Милан Петровић, 1889;
Свеска 17 – Добротворно женско друштво, шаљива игра у три чина, написао А. Берцик, прерадио Љубомир Лотић, 1889;
Свеска 18 – Од попа до ковача, комедија у три чина, написао Влад. Тихонов, превео Милан Петровић, 1889.
Накладна књижара у Великој Кикинди је, колико се могло утврдити, објавила (1889) у своме издању, ван ове серије, још и позоришни комад Свилени рубац, шаљиву игру у три чина, коју је написао Божидар Борђошки а наградила МС из Фонда Јована пл. Наке (1888). СНП се такође користило овим издањима: на својој сцени приказало је Страх од радости (1889), Женску владу (1896) и Свилени рубац (1890). Оно је, додуше, извело и Љубоморну жену А. Коцебуа, али у преради Филипа Оберкнежевића (1862). Ова позоришна библиотека је издавачки покушај вредан пажње и несумњив доказ сналажљивости и предузимљивости наших тадашњих културних радника и издавача да задовоље не само потребе своје средине него и много ширег подручја.
ЛИТ: В. Јовановић, Библиографија српско-хрватске драмске књижевности, Споменик СКА, XLV, Бгд, 1907, с. 7–8, 18, 31, 46, 52, 55, 70, 87, 94–95, 114–115; Споменица 1876–1976, издање Друштва за неговање музике „Гусле“, Кикинда 1976, с. 8–36.

Л. Д.