ПОЗАЈИЋ Младен

ПОЗАЈИЋ Младен – диригент и композитор (Жупања, 6. III 1905 – Сарајево, 28. III 1979). Отац Драгутин био је ветеринар а мати Марија рођ. Смаић учитељица, која му је уједно била и први учитељ клавира. Сестра Мелита Лорковић је била концертна пијанисткиња и проф. музичких академија у Згбу, Бгду и Каиру. По завршетку гимназије П. је студирао на Музичкој академији у Згбу, где је 1927. и дипломирао дириговање (проф. Ф. Лотка), композицију (проф. Б. Берса) и клавир (проф. С. Станчић). Усавршавао је композицију најпре у Паризу (проф. В. д’Енди), а затим у Бечу (проф. Ј. Маркс). По завршетку студија, од 1929. је радио у Згбу, као клавирски пратилац, хоровођа и наставник Средње музичке школе, а затим и као професор Музичке академије. Уз педагошки рад, развио је многострану и успешну делатност као диригент неколико загребачких хорова: „Слога“, „Јаблан“, „Зора“, „Лисински“ и „Загребачки мадригалисти“, а наступао је и као диригент Загребачке филхармоније и оркестра Музичке академије. Нарочито запажене успехе постигао је са хором „Загребачки мадригалисти“ и збором Радио Згба. Од 1947. је био ангажован као диригент новоосноване сарајевске Опере, а затим и Филхармоније. Од 1956. је био запослен као професор дириговања на Музичкој академији у Сарајеву, али је и даље, све до 1973, дириговао представама у сарајевском НП. Својим дугогодишњим радом са многобројним вокалним ансамблима стекао је велик углед на пољу хорског музицирања, те је и његово музичко стваралаштво оријентисано првенствено на хорску музику: мешовити хорови Просидба, Кајкавске народне попевке и Босанске народне песме, Југословенске народне песме за женски хор, дечје песме и обраде народних мелодија за женски, мушки и мешовити хор. За потребе својих студената П. је написао Увод у науку о хармонији, О дириговању и Савјети младом зборовођи. У СНП је као диригент гостовао у више наврата: запажена је његова представа опере Трубадур, у којој су као солисти наступили прваци Сарајевске опере, 2. II 1960. Награђен је Шестоаприлском наградом града Сарајева (1960), Великом наградом РТВ Сарајево (1965), Двадесетседмојулском наградом БиХ (1968) и наградом Удружења композитора БиХ 1971, када је и одликован Орденом рада са црвеном заставом.
ЛИТ: Т. Рајх, Сусрети са сувременим композиторима Југославије, Згб 1972.

Н. П.