ПОТАПЕНКО Игњатиј Николајевич (Игнатий Николаевич Потапенко) – руски писац (Херсонска губернија, децембар 1856 – Лењинград, 17. V 1929). Рођен је у породици украјинског свештеника, па је и сам завршио богословију. У Петербургу је, на Конзерваторијуму, учио певање. Почетком осамдесетих г. XIX века штампао је своје прве приповетке, са тематиком свакодневног живота украјинских широких народних слојева. У доцнијим прозним делима бавио се и животом интелигенције и свештенства. Пропагирао је либерално-народњачку идеологију „малих ствари“: идеал му је била свакодневна делатност међу масом, ради њеног просвећивања и побољшања њених општих услова живота. Познавао је Чехова, често му поверавао своје идеје, те штампао своје успомене на сусрете са њим. Писао је и драме. Међу њима су најчешће игране оне са почетка XX века (Виша школа, Искупљење и друге). Прихватио је совјетску власт и наставио да објављује и после Октобарске револуције. На сцени СНП је у два наврата је извођена његова драма Љубав (1911. и 1924).

БИБЛ: Што је управо љубав? Клаудија Михајловна, Згб 1919; Из љубави, роман, Нови одјек, 1899, бр. 1, с. 82-130.

ЛИТ: А-м, Потапенко, Дневни лист, 1910, бр. 325; В. Росић, Потапенко, Ред, 1894, бр. 2; А-м, Чудна популарност Потапенкова у Београду, Српска застава, 1895, бр. 20;  М. Бојовић, „Љубав“. Позоришни комад у 4 чина. С руског Ј. Максимовић, Дневни лист, 1910, бр. 324; М. Бојовић, „Љубав“. Комад у 4 чина. Представа у Београду, Дневни лист, 1910, бр. 326; Лаокоон, „Љубав“. Комад у 4 чина, Српска застава, 1910, бр. 181; А-м, „Љубав“, комад у 4 чина од Потапенка, Трибуна, 1910, бр. 14; А. М. Скабичевски, Потапенков књижевни таленат, Дневни лист, 1911, бр. 41.

Б. Кс