ПОСЛЕДЊЕ ЉУБАВНО ПИСМО (Les pattes de mouche) – шаљива игра у 3 чина. Написао: Викторијен Сарду. Прво извођење у Паризу, 15. I 1860, у нашој земљи 2. III 1867. у ХНК у Згбу.

Прво извођење у СНП 9. IV 1877. у НСаду. Превела: Милева Ст. Новаковић. – Д. Ружић (Проспер Блок), С. Рајковић, к. г. (Фан де Хофен), М. Рајковићка, к. г. (Клариса), Л. Хаџићева (Марта), И. Сајевићка (Сузана), А. Сајевић (Тирион), Ј. Поповићева (Колумба), М. Бошковић (Павле), Н. Рашић (Бусоније), Б. Хаџићева (Соланжа), Љ. Зорићева (Клаудина), Ј. Бунић (Баптиста), В. Јуришић (Хенрик). – Изведено 4 пута.

Премијера у СНП 10. I 1895. у Панчеву. – Рд. П. Добриновић; Д. Спасић (Проспер Блок), А. Лукић (Фан дер Хофен), С. Бакаловићка (Клариса), З. Ђуришићева (Марта), Т. Лукићка (Сузана), П. Добриновић (Тирион), М. Тодосићка (Колумба), С. Стефановић (Павле), Ј. Душановић (Бусоније), Д. Васиљевићка (Соланжа), Д. Туцаковићева (Клаудина), Ј. Жикић (Баптиста), Т. Илић (Хенрик). – Изведено 7 пута.

ЛИТ: (Ј.) Г(рчић), „Последње љубавно писмо“, Позориште, НСад 1877, бр. 12, с. 47; -а, „Последње љубавно писмо“, Позориште, НСад 1877, бр. 35, с. 139; К. Р., „Последње љубавно писмо“, Позориште, НСад 1879, бр. 15, с. 59; Ј. Грчић, „Последње љубавно писмо“ од Викторијена Сардуа, Браник, 1895, бр. 39, с. 1; М. С(ави)ћ, Последње љубавно писмо, Позориште, 1895, бр. 31, с. 123; Ј. Грчић, Сарду у нас, Браник, 1908, бр. 246, с. 1.

В. В.