БИРАБО Андре (André Birabeau) – француски драмски писац (Париз, 6. XII 1890 – Монако, 1.X 1974). Почео је да пише стихове када му је било пет или шест година. Објавио је више стотина прича и приповедака и неколико романа. Огледао се и у позоришној критици. Но, најзначајнији је као драмски писац. Мада је имао тешке почетке, дао је, сам или у сарадњи, око педесет драмских комада, од којих добар део на основу сопствених и туђих романа. Посебно се бавио питањем последица развода бракова на душу детета и младића. Настављајући тематски А. Диму Сина, умео је да нађе оригиналну ситуацију и да је вешто води, остварујући често велике ефекте. У томе му је, уочи Другог светског рата, од велике помоћи био носилац главних улога у његовим комадима глумац Паки (Paqui), који је у то доба имао 16 или 17 година. Комаде је писао у стилу комедија из XIX века. У основи моралистички, они су се налазили на пођеднакој удаљености од мелодраме и водвиља. Прожети најбољом традицијом париског духа, одликовали су се деликатношћу, дискретном емоционалношћу, шармантном иронијом, елегантним, живим, непосредним дијалогом, пуним врло успелих речи. Посебно је успевао да најприродније ствари претвори у вештачко и да најкрупнијим вештачким стварима да природан обрт. Подсећао је на Маривоа, али на Маривоа који се хватао у коштац са тешким ситуацијама XX века и који је покушавао, најчешће са успехом, да продре у психу невиних девојчица нашег столећа. Иако, по многима, не прелази оквире булеварског писца и вештог занатлије, уз његово је дело створен придев birabéllien, – исто онако као што је уз Маривоово изузетно дело створена непреводива именица marivaudage. Од великог броја врло успелих комада, већином филмованих, СНП је 1924. приказало једно од његових првих дела, једночинку Кожа (La peau, 1919), написану у сарадњи са Николом Нансејем (Nicholas Nancey), такође врло продуктивним писцем.

С. А. Ј.