БЕРТАТИ Ђовани (Giovanni Bertati) – италијански либретиста (Матерлаго Тревизо, 10. VII 1735 – Венеција, децембра 1815). Као сиромашном детету омогућено му је школовање у семинаријуму у Тревизу, али се он убрзо окреће театру и већ 1763. пише дело са 16 лица Димонова смрт, које је музички обрадио А. Тоци. Након тога је написао око 70 либрета за венецијанска позоришта. Од 1770. са Б. Галупијем често борави у Бечу, где од 1790. до 1794. заузима положај дворског песника. Крај живота је дочекао у Венецији, у којој је последњих г. радио у арсеналу и поморском архиву. Иако нема бриљантну величину једног Голдонија, Б. ипак припада истој веселој венецијанској школи, која, шаренилом порока и врлина којима се подсмехује, ствара једно специфично позориште које неће остати без утицаја на даљни развитак драме и опере. Његово најуспелије и најпознатије дело Тајни брак (1792) везано је за композитора Д. Чимарозу, док је његов Дон Ђовани или Камени гост (1787) извршио пресудан утицај на Моцартовог либретисту Л. Да Понтеа. У СНП је извођена опера Тајни брак по његовом либрету.

Б. Р.