БЕРНДОРФЕР-ВРАЧАРЕВИЋ Дара (псеудоними: Дара Берн, Дарја Берна)

БЕРНДОРФЕР-ВРАЧАРЕВИЋ Дара (псеудоними: Дара Берн, Дарја Берна) – драмска глумица (Копривница, 1901 – ?). У Згбу је завршила глумачко школовање 1925; прије тога је на сцени наступила први пут 17. VI 1923. као Халдорфова у Зудермановој Далекој принцези. Након завршетка глумачке школе кратко вријеме играла је у Згбу и након тога је, од 1. IX 1925. до јануара 1928, ангажирана у НП у НСаду, гдје се истакла као „једна од наших најинтелигентнијих глумица, високе културе, отмених манира и савршеног знања енглеског језика“. Супруг јој је био глумац Бошко Врачаревић (в).

УЛОГЕ: Краљица од Голконде (Госпођа са сунцокретом), Филета (Максим Црнојевић), Жилијета (Гејша), Бароница Префон (Господар ковница), Елфриде (Игра у срећу), Честита г-ђа Перела (Човек, животиња и врлина), Опалинска (Последњи валцер), Маријана (Две сиротице), Лисијен Бирел (Рођака из Варшаве), Хермина (Максимилијан верни), Грофица Њахкаја (Ана Карењина), Председниковица (Адје, Мими), Сузана Лешатије (Свадбени марш), Елза (Музика), Еги (Моја беба), Перса (Дивљуша), Емилија (Идеали).

ЛИТ: А-м, На прагу нове позоришне сезоне, Нови Сад, 1925, бр. 18, с. 4; А-м, A Nemzeti Szinházban, Délbácska, 6. X 1925; В. Ј., „Максим Црнојевић“, Јединство, 11. X 1925; О. С(уботи)ћ, „Гејша“, Застава, 27. X 1925; О. С(уботи)ћ, „Господар ковница“, Застава, 10. XI 1925; А-м, Pirandelló darab a Nemzeti Szinházban, Délbácska, 10. II 1926; А-м, Госпођа Дарја Берн, Нови Сад, 1926, бр. 21, с. 4; A. Miklautz, „Letzter Walzer“ von Oskar Strauss, Deutsches Volksblatt, 14. VIII 1926; О. С(уботи)ћ, „Две сиротице“, Застава, 3. X 1926; В. Н., Премијера „Рођаке из Варшаве“, Застава, 9. XII 1926; А-м, „Максимилијан верни“, Нови Сад, 1927, бр. 4, с. 7; К. Николић, „Свадбени марш“, Нови Сад, 1927, бр. 19, с. 3-4; А-м, Muzsika“, Délbácska, 28. X 1927; А-м, Једна премијера у Новом Саду, Време, Бгд 7. XI 1927; К. Николић, „Моја беба“, шала у 3 чина од М. Мајо, Нови Сад, 1927, бр. 43, с. 5.

П. Ц.