БЕЛОВИЋ Мирослав – редитељ (Илиџа крај Сарајева, 7. VIII 1927 – Београд, 31. III 2005). Школовао се најпре у Бгду, на Филозофском факултету и у Драмском студију НП. Позоришну режију студирао је у Лењинграду и Стратфорду на Ејвону. Дипломирао је на на Академији за позоришну уметност у Бгду. Од 1948. је редитељ у ЈДП у Бгду, а више г. је био и управник овог позоришта. Од 1963. је самостални (слободни) уметник и професор Факултета драмских уметности у Бгду. Награђен је Седмојулском наградом 1961, Наградом „Бранко Гавела“ за рад на домаћим текстовима, Октобарском наградом града Бгда и Стеријиним наградама – за сценску адаптацију Капетана Џона Пиплфокса 1963. и три пута за режију: Омер и Мерима 1970, Мистер Долар 1973. и Дундо Мароје 1977.  Највеће признање за његов дугогодишњи рад на радију је Grande Prix d´Italia за режију Птица А. Обреновића – на Европском такмичењу радио-драме у Риму. Поред редитељског и педагошког рада, Б. је аутор више драмских текстова, драматизација и сценских адаптација и читавог низа театролошких есеја и чланака; био је и председник Југословенског центра ИТИ-ја. Његове драме и драматизације извођене су у театрима у Бгду, Приштини, Ужицу, Крагујевцу, Нишу, Пироту, Зрењанину, Лесковцу, Вршцу, Зајечару и Шапцу. Режирао је широм земље и у иностранству – у Москви, Лењинграду, Софији, Трсту… У СНП је, к. г., режирао Љубавно писмо 1975, а његова драматизација Радовићевог Капетана Џона Пиплфокса изведена је 1982. Портретисали су га Феђа Соретић (уље на платну, 1973), Сава Сандић (биста, бринза, 1974) и Божидар Продановић (цртеж оловком, 1978).

БИБЛ: Дом тишине (са Ј. Ћириловим), 1958; Дечак и виолина, 1958; Бегунци (са Ј. Ћириловим), 1960; Легенда о Бошку Бухи (са С. Пешићем), 1970; Омер и Мерима, 1970; Лирски записи, 1985; Редитељска дилема, 1986.

ЛИТ: А-м, Мирослав Беловић, редитељ, Дневник, 4. XII 1970; М. Стојановић, Беловићева режисерска увјерења, Вјесник, Панорама суботом, 9. V 1987; Ј. Ћирилов, Сензибилан и рањив, Лудус, 2005, бр. 124-126, с. 24.

В. В.