БАРИЈЕР Теодор (Théodore Barrière)

БАРИЈЕР Теодор (Théodore Barrière) – француски драмски писац (Париз, Француска, 12. IV 1823 – Париз, Француска, 15. X 1877). Отац му је био графичар, па се и он бавио тим занатом. Није прошао кроз нормално школовање. Добро је проучио само Балзаково дело. У позоришту се јавио 1840, али је праву каријеру сценског писца започео две г. касније. Написао је око сто дела. Имао је великог успеха у своме времену. Само су можда Емил Ожије и Александар Дима Син били познатији од њега. Осећао је сцену и њене законитости. Умео је да створи комичне ситуације и да оцрта карактере. Дијалог му је помало храмао. Извесна неуједначеност и повремена силовитост, комбиноване са прозаичношћу, ометале су га да се вине у врхове. Огледао се у многим родовима: трагедији, комедији, водвиљу, комичној опери. Имао је велик број сарадника. Први значајан успех доживео је Чергашким животом (La Vie de Boheme, 1849), написаним по познатом Миржеовом роману; овај комад је у НСаду изведен 1920. Други бриљантни успех постигао је комадом Мраморна срца (Les Filles de marbre, 1853), написаним у сарадњи са Ламбер-Тибустом. Успеху овог комада допринела је и његова намера: био је реакција на романтизам и одговор Госпођи с камелијама Диме Сина. СНП је овај комад приказало 1902. Трећи успех је доживео Назови-поштењацима (Les Faux-Bonshommes, 1856), написаним у сарадњи са Ернестом Капандијем. НСад је овај комад видео 1869. У НСаду су приказана још три његова комада: У сну и на јави (L’Ane mort, 1853, у сарадњи са Адолфом Жем-Сином); Пријатељ из Лиона (Le Chic, 1866, у сарадњи са Ламбер-Тибустом) и Анђео поноћи (L’Ange de minuit, 1861, у сарадњи с Едуаром Плувијеом. Први је приказан 1876, други 1920, а трећи 1922.

ЛИТ: С., Српско народно позориште, Матица, 1869, бр. 35, с. 827-829; С. М., Поштењаци, Позориште, НСад 1884, бр. 30, с. 118; Л. (Марковић) М(ргу)д, Мраморно срце“, позоришна игра у пет чинова, написали Баријер и Тибу, превео М. Матејић, Браник, 1904, бр. 297, с. 3; Г., Мраморна срца, Позориште, НСад 1904, бр. 45, с. 242-243.

С. А. Ј.