ARTUR KESTLER
Rodio se u Pešti ali živeo kojekuda, najviše u Engleskoj, gde je Đerđa Mikeša izbacivao sa svojih žurki sa zamerkom da dotični malo pije. Napisao više značajnih dela, a bio je aktivan i u Kongresu za kulturne slobode, kojim je rukovodila i finansirala ga CIA. U to ime je na simpozijumu „Vera i literatura“ u Kalkuti, februara 1959, rekao da mi svoj život provodimo na trivijalnoj ravni, ali povremeno... Uostalom, ceo citat koristimo u predstavi kao da ga je izgovorio pesnik Viktor na Ibici u alkoholisanom stanju. A naslov Kestlereovog eseja je „Umetnik na razapetoj žici“.

HEPENING
Hepening je predstava, događaj ili situacija koja bi trebalo da bude prihvaćena kao umetnost. Hepeninzi su obično multidisciplinarni i često se oslanjaju na učešće publike. Glavni elementi su planirani, ali se ostavlja prostora za improvizacije. Cilj je da se izbriše granica između umetničkog dela i gledalaca, odnosno publike.

DŽEK KERUAK
Odjednom su tamo negde, sredinom 50-ih prošlog veka, „gladni pisci“ takozvane bit generacije počeli da govore novinarima da je najtalentovaniji među njima izvesni momak koji u svom rancu nosi gomilu neobjavljenih rukopisa i tako putuje s jedne na drugu obalu Amerike. (Navodno je jednom u Njujorku kroz otvoreni prozor apartmana u kome je živeo u sitne sate povikao: „Ima li u ovom velikom gradu bar jedna žena koja bi udelila umetniku bez prebijene pare?“) Nakon što su Ginzberg i ekipa posle jedne večeri poezije u San Francisku nahvalili odsutnog Keruaka, izdavači su se zainteresovali i tako je „Na drumu“ konačno objavljen 1957. i odmah postigao veliki uspeh. Nesrećni Keruak, naviknut na dugogodišnja odbijanja, odjednom je morao da se prilagodi situaciji da ga svi jure, grle, traže da im plati piće ili da mu plate piće... Propio se. Pokušao je da nađe spas u budizmu, u zenu, pokušao je da pobegne u prirodu, pokušao je da se ubija alkoholom u San Francisku, najzgodnijem mestu za tako nešto, da bi na kraju završio živeći s majkom na Floridi, sve do preseljenja na veliki otvoreni drum.

STEND-AP KOMEDIJA
Ili „komedija na stojećki“ je stil komedije gde komičar zabavlja gledaoce uživo, obično nastupa solo uz pomoć mikrofona, u klubovima ili dvoranama. Smatra se izuzetno teškom vrstom zabavljanja, jer se oslanja na trenutnu reakciju publike, koja očekuje da bude nasmejana nekoliko puta u toku monologa. Fraza „umreti je lako, zasmejavanje je teško“, što je trebalo da budu nečije poslednje reči, pripisivana je mnogim komičarima, piscima, glumcima, najverovatnije bez osnova.

PSIHODRAMA
Jakob Levi Moreno, rođen u Bukureštu 1889, smatra se ocem psihodrame. Jedan je od pionira grupne psihoterapije. Studirao je u Beču, ali se sa Frojdom razišao i otišao u Njujork. Rad na psihodrami bacio je u drugi plan Morenov izuzetno važan rad na teoriji društvenog umrežavanja (social networking) koja čeka da bude pravilno evaluirana i razvijena.

NJUJORŠKI ATLETSKI KLUB
Klub osnovan pre 150 godina, u kome se članstvo dobija samo po pozivu.

ED SALIVAN (1901-1974)
Bivši bokser koji je imao veoma popularan šou na televiziji, a pre toga je pisao tračeve za novine o ličnostima iz pozorišnog sveta. Bio je zlopamtilo; kad bi ga neko prevario ne bi mu to oprostio. Bo Didli je trebalo da peva „16 tona“ a otpevao je pesmu „Bo Didli“ i više ga nije bilo u najgledanijoj emisiji na svetu. Grupa Doors nije promenila reči pesme koja se Salivanu nije dopala, pa više nisu bili dobrodošli, a The Rolling Stones su promenili reči, ali je Mik pravio grimase dok je to pevao. Elvisa nije ni zvao, pa se dotični pojavio kad je Čarls Louton zamenjivao Eda dok se ovaj oporavljao od saobraćajne nesreće. Šou u kome su nastupili Bitlsi bio je najgledaniji u istoriji televizije do tog vremena. Salivan se razboleo ubrzo nakon što je šou prestao da se daje i dve godine kasnije je umro.

RUSKA ČAJDŽINICA
“Russian Tea Room”, restoran u Njujorku koji su 1927. otvorili članovi Ruskog carskog baleta kao mesto gde mogu da se okupljaju ruske izbeglice. Restoran je postao čuveno mesto za one iz sveta zabave, pa je, kad je pre nekoliko godina bankrotirao, zavladala panika u krem društvu. Otvoren je ponovo pre dve godine, a tvrdi se da ni hrana ni usluga sada nisu na zavidnom nivou.

MARVEL STRIPOVI
Ova izdavačka kuća, specijalizovana za stripove, objavljuje stripove: Spajdermen, Volverin, Gvozdeni čovek, Kapetan Amerika, Fantastična četvorka, Halk, Tor, Blejd… Marvel je najveći izdavač stripova u Americi. Upravo je u toku preuzimanje ovog izdavača od kompanije Volt Dizni, za četiri milijarde dolara.

VASILIJ KANDINSKI (1866-1944)
Ruski slikar i teoretičar umetnosti. Prvi je naslikao moderne apstraktne radove. Završio je prava i ekonomiju, ponuđeno mu je da predaje rimsko pravo, a on je počeo da slika kad mu je bilo 30 godina. Prešao u Minhen, pa u Berlin, predavao u školi za slikarstvo i arhitekturu Bauhaus, onda prešao u Francusku i tamo proveo ostatak života. Velikog uticaja na njegovu životnu filosofiju imala je madam Blavacki i njena teozofija.

TANGERINE DREAM
„Nemačko selo“ je naziv niza stambenih zgrada koje je 1943. podigla Američka armija u bazi za testiranje tajnih hemijskih i bioloških oružja, 160 kilometara južno od Solt Lejk Sitija u Juti. Zgrade su zidane na isti način kao stambene zgrade u Nemačkoj. Svrha svega ovoga bila je da se usavrši strategija bombardovanja nemačkih nastanjenih mesta za vreme rata. Da bi zgrade bile što sličnije nemačkim, angažovan je arhitekta poreklom iz Nemačke, Erih Mendelson. Zanimljivo je da je to jedino što je Mendelsonu, veoma nadarenom arhitekti, dozvoljeno da radi u struci, zbog nerešenog imigrantskog statusa u Americi. Ni posle rata nije projektovao, morao je da se zadovolji predavanjem na Berkliju.
Među zgradama koje je Mendelson projektovao pre odlaska u Ameriku bila je, pored Ajnštajnove kule u Potsdamu, i zgrada bioskopa “Univerzum” u Berlinu. U zgradi je delovalo i pozorište Schaubühne, a posle pozorišnih predstava delove zgrade koristile su razne grupe muzičara. Jedno vreme tu je delovao “Zodiak Free Arts Lab“ ili klub “Zodijak”, sa dva prostora za nastupe; jedan potpuno okrečen u crno, a drugi u belo. Naravno da su glavni muzički pravci tu zastupljeni bili slobodni džez, psihodelični rok i avangardna muzika. Najpoznatiji bend koji je tu nastupao je Tangerine Dream, a za ovu predstavu smo od njihovih više od stotinu CD izdanja odabrali samo dvadesetak sekundi prve melodije, sa prve ploče koju su ikada snimili.

APSTRAKTNI EKSPRESIONIZAM
Umetnički pravac nastao u Americi posle Drugog svetskog rata. Među slikarima, najpoznatiji predstavnici pravca su Aršil Gorki, Franc Klajn, Hans Hofman, Vilem de Kuning, Mark Rotko i Džekson Polok.
Vostanik Manug Adojan, koji je kasnije uzeo ime Aršil Gorki, preživeo je kao dete genocid nad Jermenima, stigao u Njujork, promenio ime i tvrdio da je rođak Maksima Gorkog. Mnogi biografski podaci o Gorkom su pogrešni jer je njegov rođak izmišljao dosta toga dok je „prevodio“ pisma Gorkog sa Jermenskog. Njegov život u Americi obeležila je serija nesrećnih slučajeva, dok se nije predao i izvršio samoubistvo vešanjem. Čak i posle smrti, dobar deo njegovih slika je nestao u avionskoj nesreći! Njegov prijatelj u Njujorku bio je Vilem de Kuning.
Mark Rotko je poreklom iz Letonije. Rano je emigrirao u Ameriku. Čuvena kompanija “Sigrams“ naručila je od njega murale za svoju novu zgradu u Njujorku. Prihvatio je i uzeo avans, radio je na slikama, ali je odjednom odlučio da je neprihvatljivo da u jednom tako luksuznom ambijentu, gde će bogatuni jesti najfinija jela, stoje umetnička dela jednog avangardiste. Javno je obznanio svoje stavove, vratio avans, a kompanija je mirno angažovala drugog, bez tužbe na koju je imala pravo. Ovim je Rotko malo izgubio na prestižu, jer je dobro znao o kakvoj je kompaniji reč kad je prihvatio narudžbu, a da tako javno reklamira svoje stavove bilo je, po mnogima, neukusno. Zbog lošeg zdravlja i rastanka od žene pao je u depresiju i izvršio samoubistvo isekavši vene, 1970.
Džekson Polok je za života bio poznat i priznat. Senku na to bacila je knjiga Frensis Stonor Saunders “Kulturni hladni rat“ u kojoj, na osnovu sada dostupnih dokumenata, pokazuje da je i kultura bila poprište hladnog rata, a da je Američka obaveštajna agencija potpomagala razne avangardne pravce, da bi pokazala kako je na Zapadu sve to slobodno i čak prosperira, za razliku od socijalističkog realizma koji vlada iza gvozdene zavese. U tu svrhu, CIA je naročito potpomagala američke apstraktne ekspresioniste - Saundersova ne kaže da li s njihovim znanjem ili ne - pomažući preko raznih fondacija da se organizuju izložbe, štampaju katalozi, „ohrabre“ kritičari da o njima pišu pozitivno i, uopšte, dajući im publicitet koji inače ne bi imali.
Polok se čitavog života borio s alkoholizmom, a poginuo je u automobilskoj nesreći, potvrđujući tako da američki apstraktni ekspresionisti umiru mladi.
Zanimljivo je da je i Džulijan Bek (sa Džudit Malinom osnivač Living Teatra) bio apstraktni ekspresionista, pre nego što je počeo da se bavi pozorištem.

GIDEON
Drama Pedija Čajevskog, polukomični prikaz priče o Gideonu iz starog zaveta. Komad je uspešno izveden na Brodveju, 1961.

PAKARD
Marka američkih luksuznih automobila pravljenih prvo u Detroitu, a kasnije u korporaciji Studebejker u Indijani. Prvi pakard automobili proizvedeni su 1899. a poslednji 1958.

PLAVOBRADI
Kurt Vonegat Mlađi je napisao roman Plavobradi o izmišljenom slikaru apstraktnog ekspresionizma, u kome je upotrebljena rečenica: “Slika koja ne govori ni o čemu sem o sebi samoj”, pa je to citirano u našoj drami.

BIT GENERACIJA
Centralni elementi bit kulture sastoje se od prezira prema preovlađujućim američkim vrednostima, eksperimentisanja sa drogom i interesovanja za istočnjačku spiritualnost. Glavni radovi su “Urlik” Alena Ginzberga, “Goli ručak” Viljema Barouza i “Na drumu” Džeka Keruaka. Članovi bit generacije razvijali su imidž buntovnika, boema, hedonista, nonkonformista i spontanih kreativaca. U prvo vreme pisci bit generacije su živeli i radili u Njujorku, da bi kasnije prešli u San Francisko i pokrenuli “San Francisko renesansu”, koja će kasnije rezultirati preobraćanjem bitnika u hipije.

PESMA VIKTORA RISTAUA IZ ZBIRKE „PEVANJE UZ VETAR“
VIKTOR
Gospodo manijaci, lopovi i serijske ubice
Vi što gledate svet kroz rešetke i žice
Došlo je vreme da stavimo tačke
Na elektrošokove i košulje ludačke.
Je li moguće da za nas nema drugoga puta
Do onog što vodi do kazamata i instituta?
Ali doći će dan i kucnuti će ura
Prestaće tortura doktora i pandura.
Dosta bukagija, okova i lija
Dosta advokata, porota, sudija,
Dosta cinkaroša zatamnjenog lika
Dosta svedoka, dosta saradnika.
Zašto samo vama da zapadnu lanci
A u vrhu društva sede kriminalci
Zašto nas dželati za glavu da krate
A svetom vladaju prave psihopate?
Njih štite i javna i tajna policija
A robija samo sitna boranija.