ПРЕМИЈЕРНИ РЕПЕРТОАР Милена Марковић: БРОД ЗА ЛУТКЕ; редитељ Ана Томовић (Сцена "Пера Добриновић"); премијера – 24. септембра 2008. У свом, четвртом по реду настанка драмском тексту, Милена Марковић истражује истовремено и могући профил типичне "јунакиње нашег доба", и једну од најпопуларнијих и за сценско упризорење најтежих драмских конвенција – конвенцију бајке. Брод за лутке је драмски текст у коме се смењују и трагично, и фарсично, и гротескно; међутим, будући да је у исто време ова драма и оригинално "путовање" кроз Снежану и седам патуљака, Златокосу, Ивицу и Марицу и друге култне бајке западне традиције, реч је о пројекту који спаја модерност израза и врхунску вештину писања, те му је у том смислу место на елитној драмској сцени Српског народног позоришта. Уједно, Брод за лутке ће репрезентовати Српско народно позориште на фестивалу који организује новоустановљена асоцијација "Квартет". Вида Огњеновић: ЈЕ ЛИ БИЛО КНЕЖЕВЕ ВЕЧЕРЕ?; редитељ В. Огњеновић (Сцена "Пера Добриновић"); премијера – 8. октобар 2008. У тексту који је већ вреднован као једна од наших најзначајнијих модерних драма, ауторка Вида Огњеновић предочава и данас (као и пре две деценије, у време настанка) актуелни и опомињући историјски апокриф. Наиме, она као повод трагикомичне приче користи историјски истинити и забележени повод: анегдотску намеру групе амбициозних новосадских политичара да 1889, на петстоту годишњицу Косовске битке, путем вашарске реконструкције митско-епске сторије о «кнежевој вечери», уберу поене у политичкој арени. Прича обухвата, с једне стране, њихову узалудну потрага за особом која ће у тој пара-позоришној реконструкцији «изигравати» митског издајника Вука Бранковића, док се, с друге стране, сукоб историјске истине и митоманске, манипулацији подложне фантазије о „честитоме кнезу“ предочава у виду расправе поменуте групе демагога с Иларионом Руварцем, „оцем“ модерне српске историографије. Третирајући историјску анегдоту са суптилном дозом ироније, ауторка разобличава и митоманско "родољубље" као константу нашег менталитета, али и надолазећу, привидно рационалну демагогију идеолога „новог доба.“ Неда Радуловић: PAINKILLERS; редитељ Ива Милошевић (Камерна сцена); премијера – децембар 2008. Драмски првенац Неде Радуловић, једне од најдаровитијих припадника најмлађег таласа у нашој драматургији, говори иронично, пародијски, али и сетно о усамљености, фрустрацији и изгубљености пост-модерне, наизглед еманциповане индивидуе, а кроз оригинално изабрани угао тумачења мушко-женских односа. У миљеу који одређују како конвенције малограђанског брака и трач-етика женских “њусмагазина”, тако и свет модних и козметичких брендова и чудеса пластичне хирургије, ауторка  нам представља привидно еманциповане жене и наизглед “јаке” мушкарце као у истој мери трагичне и трагикомичне јединке. Те јединке, бачене и против своје воље у игру у којој се производе, размењују и продају илузије о срећи, јесу у једном смислу препознатљиви и актуелни прототипови нашег времена, али истовремено и оригинални, изузетно индивидуализовани карактери који наговештавају и нову тематику и нови стил у савременој српској драми – стил опомињуће духовитости и нове урбане сентименталности. Реализација ове драме је поверена Иви Милошевић, једној од најуспешнијих и најперспективнијих наших редитељки млађе генерације (режирала успешно драме Рејвенхила, Лабјута, Саре Кејн). Еден фон Хорват: ПРИЧЕ ИЗ БЕЧКЕ ШУМЕ; редитељ Егон Савин (Сцена "Пера Добриновић"); премијера – март 2009. Аустријски аутор Еден фон Хорват (1901-1938) је један од најзначајнијих драматичара немачког говорног подручја између два светска рата, а најзначајније и највиталније особине његове проблематике и стила показују се у комаду Приче из бечке шуме (Гесцхицхте аус дем Wиенер Wалд). Фон Хорват, кроз оригинално стапање експресионистичког дијалога, отворене сценске форме и аутентичног социјалног ангажмана, на особен начин осветљава трагичне животе “малих људи” у замкама апсурдних нагона, али и не мање апсурдних социјалних услова и историјских превирања. Поред ових карактеристика, Приче из бечке шуме на потресан, психолошки изнијансиран и за данашње позориште још инспиративан начин предочавају Хорватов омиљени мотив – фигуру жене као конкретне али и симболичке жртве не само мушког света агресивности и суровости, већ и читаве мреже породичне патологије и друштвених предрасуда. Хорватови ликови, особито јунакиње, представљају и за редитељску поставку Егона Савина својеврстан кључ, будући да и данас делују као репрезентативан и актуелан пример суочавања трагичне индивидуе с механизмима друштвене, психолошке и емоционалне репресије, који нису нестали, већ су се само трансформисали у суптилније облике модерног малограђанског и потрошачког окружја. Мартин Макдона: ЛЕПОТИЦА ЛИНЕЈНА; редитељ Борис Исаковић (Камерна сцена); премијера – април 2009. Култно дело ирског драматичара, један од најбољих социјално-поетских комада европске драматургије друге половине двадесетог века, које и за данашњег гледаоца поседује актуелност у ери мултикултуралних различитости и етничко-социјалних напетости, Лепотица Линејна је уједно и званичан редитељски деби једног од најбољих глумаца српског театра, Бориса Исаковића. А.П. Чехов: ТРИ СЕСТРЕ; режија Радослав Миленковић (Камерна сцена); премијера – мај 2009. Чеховљево сценско ремек-дело које на антологијски начин проговара о раскораку илузије и стварности, о нерешивим дилемама усамљености, као и о унутрашњим узроцима сваке темељне егзистенцијалне кризе, не престаје да провоцира ни савремене позоришне ствараоце. По начину карактеризације вишезначније и слојевитије од Ујка Вање, а по суптилности атмосфере сценски инспиративније од Вишњика, Три сестре ће – поготово због значењске сродности с постмодерним начинима обликовања карактера, као и због могућности које овде пружа отворена унутрашња динамика чеховљевске “анти-радње”, и за редитеља Радослава Миленковића представљати изузетно вредан повод за пропитивање универзалних питања у новом театарском обрасцу, као и у новом друштвеном и психолошком контексту. ПРОЈЕКАТ "ORIENT EXPRESS"; аутор драме Бранко Димитријевић, редитељ Предраг Штрбац (Железничка станица Нови Сад / Камерна сцена); премијера – 14. мај 2009. Под покровитељством Европске театарске конвенције (ЕТЦ), у периоду април – јун 2009. биће организован међународни пројекат Orient Express, у коме ће учествовати седам позоришта из Турске, Румуније, Србије, Хрватске, Италије, Швајцарске и Немачке. Из Турске, на дуго путовање кроз Европу, полази специјални воз, с посебно адаптираним вагоном – позорницом да би у свакој од наведених држава, на железничкој станици у граду домаћину (Анкара, Крајова, Нови Сад, Загреб, Нова Горица, Парма, Штутгарт) биле изведене представе турског позоришта, затим представа позоришта из земље из које воз долази, те представа домаћина. На коначном одредишту у Штутгарту, где је домаћин Staatstheater Stuttgart-Schauspielhaus, биће од 5. до 19. јула 2009, изведене представе свих учесника пројекта. Задатак Српског народног позоришта је да до 14. маја 2009. припреми позоришну представу прилагођену поменутој сцени – вагону, по делу савременог домаћег драмског писца; представа ће бити извођена у Новом Саду, од 14. до 22. маја на перону новосадске железничке станице (а потом, у Загребу и Штутгарту). Након извођења у оквиру овог пројекта, представа је предвиђена за играње на редовном репертоару Камерне сцене Српског народног позоришта. Заједно с глумцима СНП-а, драмски писац Бранко Димитријевић и редитељ Предраг Штрбац ће, кроз специфичну "радионицу", показати какве се асоцијације и позоришне релације успостављају у ситуацији када воз путује с Истока на Запад. Светислав ЈОВАНОВ, драматург

ПРЕМИЈЕРЕ (сезона 2007/2008) Сцена "Пера Добриновић" ИВАНОВ (А. П. Чехов / П. Штрбац) ВЕШТИЦЕ ИЗ САЛЕМА (А. Милер / П. Штрбац) ТАРТИФ (Молијер / Д. Петровић) Камерна сцена НЕСПОРАЗУМ (А. Ками / Р. Миленковић) ГОДО НА УСИЈАНОМ ЛИМЕНОМ КРОВУ (Б. Димитријевић / Н. Завишић) ПОЛИЦАЈЦИ (С. Мрожек / П. Јовановић) Своју 147. сезону овај театар званично ће отворити 14. септембра премијером драме "Зверињак" Душана Спасојевића у режији Бориса Лијешевића на сцени "Пера Добриновић". У сезони 2007/2008. укупно ће бити изведено осам драмских премијера, а планиран је и велики број гостовања. На сцени "Пера Добриновић", осим "Зверињака", планиране су премијерне изведбе Чеховљевог "Иванова" у режији кућног редитеља СНП-а Предрага Штрпца (5. октобра), "Вештица из Салема" Артура Милера у режији Дејана Мијача (јануара наредне године) и Молијеровог "Тартифа" у режији Душана Петровића, (априла 2008). На камерној сцени режираће Марко Каћански ("Виктор или деца на власти" Витрака), Радослав Миленковић (Камијев "Неспоразум"), Никола Завишић ("Годо или деца на власти" Бранка Димитријевића) и Петар Јовановић ("Полицајци" Славомира Мрожека). По речима Душана Петровића, директора Драме СНП-а, постоје изгледи да у овој сезони буду изведене још једна или две премијере, што ће благовремено бити најављено.

У току су пробе драме Ујкин сан Достојевског, у адаптацији и режији Егона Савина. Премијера је предвиђена за отварање нове сезоне, 6. октобра. Договорена је сарадња са театром Ла Коруж из Женеве на продукцији Шекспирове драме Троил и Кресида, у режији Лоранс Калам (добитница Стеријине награде за режију Ковачевићевог Професионалца). У питању је заједнички пројекат у којем ће учествовати глумци из оба театра, на српском, енглеском и француском језику. Прва претпремијера се предвиђа 16. септембра у Новом Саду. Премијера у Женеви је планирана за 26. октобар, и тамо ће се представа извести 12 пута, до 22. новембра. По повратку у Нови Сад, премијера ће се одиграти 25. новембра, затим ће се представа играти у блоку, свако вече, од 26. до 29. новембра. Предвиђено је и гостовање у Београду 1. и 2. децембра, а након тога представа се скида са репертоара. Осим поменутих драма Ујкин сан и Троил и Кресида, драмски ансамбл ће наставити са припремама на представи Осећај браде Ксеније Драгунскаје, у режији Дејана Мијача. Премијера се планира крајем децембра 2006. године У вези са репертоаром за наредну сезону, директор Драме, Душан Петровић, најавио је да су у току преговори са редитељима Коканом Младеновићем и Борисом Лијешевићем који ће до краја сезоне поставити још две представе на сцени . Последња продукција биће у оквиру Пројекта три који ће добити нову форму. Осим једне представе, направиће се и два јавна читања комада који су пристигли на конкурс и које ће изабрати стручни жири. После читања тих драма, публика ће бити позвана да гласа и да изабере текст који ће позориште ставити на репертоар за следећу сезону. На Камерној сцени се планира 5 премијера, као и дипломска представа студената Академије уметности у Новом Саду. У току су договори са редитељима Ксенијом Крнајски, Слађаном Килибардом, Аном Томовић, као и са нашим кућним редитељима, Предрагом Штрпцем и Радославом Миленковићем.

У сезони 2005/2006 Драма је извела 24 наслова, укупно 146 представа, којима је присуствовало 28.333 гледаоца. Драма се успешно представила на Интернационалном фестивалу камерног театра у Струмици (Македонија), с представом Диско свиње, 10. септембра 2005, и са истом представом на гостовању у Зеници (Босна и Херцеговина), 8. фебруара 2006. На Фестивалу у Марибору и на гостовању у Словенском народном гледалишчу у Љубљани (Словенија), с представом Тужна комедија, 22. и 23. октобра 2005, а са истом представом гостовало се и у Зеници (Босна и Херцеговина), 9. фебруара, и у Пули (Хрватска), 11. фебруара 2006. године. Драмски ансамбл је учествовао на Данима комедије у Бијељини (Република Српска), 10. децембра 2005, са комедијом Џандрљиви муж, која је проглашена за најбољу представу на фестивалу, а са истом представом гостовао је и у Бечу (Аустрија), 8. априла 2006. године. На Међународном Шекспир-фесту у Крајови (Румунија), Драма је наступила са култном представом Мера за меру, 2. маја 2006. године, док је са представом Ромео и Јулија, 5. маја, наступила на Театар-фесту у Бања Луци (Република Српска). Драма је наступила на свим релевантним домаћим фестивалима: Вршачка позоришна јесен (Вршац), Тужна комедија, награђен Југослав Крајнов, за најбоље глумачко остварење; Борини позоришни дани (Врање), Џандрљиви муж, награђена Јована Стипић, за најбољи глумачки сегмент у представи; Дани Зорана Радмиловића (Зајечар), Ћелава певачица, освојен за представу у целини; Југословенски позоришни фестивал (Ужице), Мера за меру, позвана на учешће као представа са досад највише освојених награда на том фестивалу; Дани комедије (Јагодина), Грета, стр. 89, Јасна Ђуричић и Борис Исаковић освојили <Ћурана> за најбоље глумачке улоге; 56. фестивал професионалних позоришта Војводине (Зрењанин), Ромео и Јулија, за најбољу женску епизодну улогу награђена Јована Стипић; Позоришни маратон (Сомбор), Грета, стр. 89. Стеријино позорје, Наход Симеон (представау част награђених) Осим на поменутим фестивалима, драмски ансамбл је гостовао и у Београду, у Атељеу 212 (Грета, стр. 89), и у ЈДП-у (Ромео и Јулија), Подгорици , Дани СНП-а (Диско свиње), Зрењанину (Диско свиње, Покондирена тиква, Џандрљиви муж, Грета, стр. 89) и у Суботици (Грета, стр. 89).

Од првих дана, глумци Српског народног позоришта били су и културни мисионари који су битно утицали на културни идентитет и свест нације. У позоришту које је, првих година свог постојања било најчешће на турнејама, израсла је група великих глумаца: Димитрије Ружић, Драга Спасић, Лаза Телечки, Миша Димитријевић, Илија Станојевић, Димитрије Спасић, Јефта Душановић и, међу њима необичан човек, чаробњак који је на сцени могао баш све, највећи уметник српког глумишта - Пера Добриновић. 1981. године, када је отворена нова зграда СНП-а, Пери Добриновићу је подигнут споменик (рад вајара Миланка Мандића). Био је то први споменик глумцу у тадашњој Југославији. После гостовања у Београду 1868, Кнез Михајло, одушевљен новосадским глумцима, позива Јована Ђорђевића да оснује стално позориште у Србији. Прихватајући позив као изазов и част, управа је половину ансамбла повела са собом, и седам година после Српског народног позоришта основано је Народно позориште у Београду. И у послератном периоду Драма Српског народног позоришта је одржала своју славу. Најистакнутији међу глумцима тог периода свакако су били: Петар Петковић, Станоје Душановић, Петар Вртипрашки, Витомир Љубичић, Синиша Раваси, Љубица Раваси, Стеван Шалајић, Иван Хајтл, Миодраг Лончар, Тихомир Плескоњић, Мира Бањац, Милица Радковић, Велимир Животић, Раде Којадиновић, Заида Кримшамхалов, Добрила Шокица, Јелица Бјели, Стеван Гардиновачки... И данас Драми Српског народног позоришта делује ансамбл изванредних глумаца који изводи представе највећих светских класичних и модерних, страних и домаћих аутора. Квалитету и репутацији Драме Српског народног позоришта неизмерно су допринели значајни уметници који су у њему радили или раде и данас. Неизбрисив траг оставили су редитељи: Јуриј Ракитин, Јован Коњовић, Боривоје Ханауска, Радослав Веснић, Јован Путник, Димитрије Ђурковић, Јосип Кулунџић, Дејан Мијач, Никола Петровић, Душан Јовановић, Љубомир Драшкић, Желимир Орешковић, Воја Солдатовић, Љубиша Ристић, Стево Жигон, Вида Огњеновић, Бранко Плеша, Егон Савин, Љубослав Мајера, Радослав Миленковић, Кокан Малденовић, Даријан Михајловић, Жанко Томић, Предраг Штрбац... Огроман је и допринос сценографа: Миланка Шербана, Стевана Максимовића, Владимира Маренића, Ђорђа Табаковића, Владислава Лалицког, Милете Лесковца, Миодрага Табачког, Герослава Зарића, Бориса Максимовића, Далибора Тобџића...; костимографа: Соње Шербан, Стане Јатић, Доре Душановић, Божане Јовановић, Љиљане Драговић, Бранке Петровић, Анамарије Михајловић, Миланке Берберовић, Јасне Петровић Бадњаревић, Мирјане Стојановић Маурич, Бојане Никитовић, Марине Сремац...; композитора: Душана Стулара, Зорана Христића, Војислава Костића, Габора Ленђела, Стевана Дивјаковића, Ксеније Зечевић, Предрага Пеђе Вранешевића, Бате Нонина...; кореографа: Марине Олењине, Георгија Македонског, Ике Отрина, Крсте Кузмановског, Мирјане Поповић, Бранка Маринковића, Бориса Тонина, Вере Костић, Лидије Пилипенко, Владимира Логунова, Крунислава Симића, Наде Кокотовић, Оливере Ковачевић Црњански, Милана Лазића..., као и аутора сценског покрета: Ивана Клеменца, Ферида Карајице... Желећи да допринесе афирмацији младих талентованих драмских писаца и обогати позоришну продукцију у земљи, Српско народно позориште је 2004. покренуло Пројекат три - Конципиран као фестивал нове српске драме, аутора који до сада нису извођени на професионалним позорницама домаћих театара.