| Ф. М. Достојевски УЈКИН САН Премијера: 6 . октобар 2006 Драматизација*, режија и избор музике** ЕГОН САВИН Сценограф мр ДАРКО НЕДЕЉКОВИЋ Костимограф СНЕЖАНА ПЕШИЋ-РАЈИЋ Лектор др ЉИЉАНА МРКИЋ-ПОПОВИЋ Корепетитор мр МАРТА БАЛАЖ Помоћник редитеља ЈЕЛЕНА АНТОНИЈЕВИЋ Асистент редитеља СЕНКА ПЕТРОВИЋ Инспицијент Тибор Киш Шаптач Снежана Ковачевић Мајстор светла Мирослав Чеман Мајстор тона Тодор Савин * Консултоване и драматизације Слободана Стојановића и Душана Јовића ** Музика Петар Илич Чајковски |
У Л О Г Е
Марија Александровна Москаљова Гордана Ђурђевић-Димић Кнез Предраг Ејдус Павле Александрович Мозгљаков Југослав Крајнов Зинаида Афанасијевна Милица Грујичић Афанасиј Матвејевич Миодраг Петроње Ана Николајевна Антипова Гордана Каменаровић Наталија Дмитријевна Гордана Јошић-Гајин Софија Петровна Фарпухина Александра Плескоњић-Илић Настасја Петровна Зјаблова Оливера Стаменковић Мајка Милица Кљаић-Радаковић Гришка Михајло Плескоњић |
О Р Е Д И Т Е Љ У
ЕГОН САВИН
Рођен је у Сарајеву 1955. Дипломирао режију 1979. на Факултету драмских уметности у Београду. Режирао више од педесет представа широм претходне Југославије...
Прву представу у СНП - Свети Георгије убива аждаху Душана Ковачевића - потписује 1986, и од тада у овом театру и с његовим драмским ансамблом ради, по општем мишљењу, можда и своје најзначајније представе: Три чекића (о српу да и не говоримо) Деане Лесковар, Лажа и паралажа Јована Стерије Поповића, Чудо у Шаргану и Путујуће позориште Шопаловић Љубомира Симовића, Мрешћење шарана Александра Поповића, Лаки комад Небојше Ромчевића, Господа Глембајеви Мирослава Крлеже, Тужна комедија по роману Обломов Ивана Гончарова... У Опери СНП дебитовао је као редитељ постављајући комичну оперу Еро с онога свијета Јакова Готовца.
Редовни је професор режије на катедри за режију ФДУ у Београду. Режију предаје и као гостујући професор на ФДУ на Цетињу. Добитник је свих значајнијих стручних награда и признања. На Стеријином позорју учествовао је једанаест пута и освојио пет награда: Свети Георгије убива аждаху, СНП, 1987; Три чекића (о српу да и не говоримо), СНП - Стеријина награда за режију, 1989; Ново је доба Синише Ковачевића, Народно позориште БГД, 1989; Лажа и паралажа, СНП - Стеријина награда за режију, 1992; Кир Јања Ј. Ст. Поповића, НП Београд, 1993; Чудо у Шаргану, СНП - Стеријина награда за режију, 1993; Тамна је ноћ Александра Поповића, Театар "Култ", Београд, 1994; Путујуће позориште Шопаловић, СНП, 1996; Мрешћење шарана, СНП - Стеријина награда за режију, 1997, Покондирена тиква Ј. Ст. Поповића, НП Београд, 1998; Електра Д. Киша, ЦНП - Стеријина награда за адаптацију, 2001.
Р Е Ч Р Е Д И Т Е Љ А
Када не бисмо сањарили, наша свакодневица била би неподношљива. Сан је онај лепши и вреднији део живота, нарочито потребан људима које је задесила несрећа. Пола живота човек чека остварење својих жеља, а у старости се с носталгијом сећа свога сна, брижљиво негујући ту варку као највећу вредност своје младости.
(...) Иза сваког зида његовог дела, иза сваког лица његових људи, иза сваког набора његових застора почива вечита тама и сија вечита светлост: јер, својим начином живота и обликом судбине, Достојевски се збратимио до краја са свима мистеријама бића. Његов свет стоји између смрти и лудила, између сна и блиставо јасне стварности. Свуда се граничи његов лични проблем с једним нерешеним проблемом човечанства. У свакој појединој осветљеној површини огледа се бескрајност. Као човек, као песник, као Рус, као политичар, као пророк: свуда зрачи његово биће вечитим смислом. Нема пута који води до његовог краја, нема питања за најдубљи понор његовог срца. Једино му се занос сме приближити, па и он само понизно и кроз стид, да буде мањи од његовог сопственог, драгог страхопоштовања пред мистеријом човека (...)
Егон САВИН
Copyright © 1861-2010 СРПСКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ. Сва права су задржана. Не копирати без дозволе.
Позоришни трг 1, 21000 Нови Сад
++381 21 6621-411