ЛОКАЦИЈА
Сцена "Јован Ђорђевић"
ТРАЈАЊЕ
0сат(а) и 0минута
ИЗВОЋЕЊА
31/05/12 u 20:30
06/06/12 u 20:30
09/06/12 u 20:30
11/06/12 u 20:30
19/06/12 u 20:30
English
ФОРУМ ЗА НОВИ ПЛЕС
ШАМПАЊАЦ И ЈАГОДЕ
Копродукција СНП-а и КЦНС
Премијера: 25.јун 2010. године, сцена Пера Добриновић
Кореографија: Росана Хрибар и Грегор Луштек, Словенија
Избор музике: Росана Хрибар и Грегор Луштек, Словенија
Костимограф: Марина Сремац
Идејно решење сценографије: Росана Хрибар и Грегор Луштек (Словенија)
Асистенти кореографа: Јасна Ковачић и Оливера Ковачевић Црњански
Извођачи: Јелена Марковић, Фросина Димовска, Бојана Матић, Соња Батић, Сара Тошић, Јелена Алемпијевић, Иван Ђерковић и Душан Мурић / Андреја Кулешевић
Мајстор светла: Младен Букарица и Тихомир Бороја
Мајстор тона: Душан Јовановић
Сарадник на реализацији сценографског решења: Жељко Пишкорић
Корепетитор: Золтан Гајдош
Инспицијенти: Иван Свирчевић и Тања Цвијић
Дизајн плаката: Гордана Новков
Трајање: 45 мин
Аутоматизми функционисања тела омогућавају бескрајни низ прилагођења видљивим и невидљивим елементима стварности. Фрагменти настали кроз интеракције ума и тела, рефлексне реакције тела на разне врсте подстицаја – свесне и несвесне, претварају се у нове удове, нове синапсе и стварају нове мозаике смисла.
Полазећи од темељних дуализама (мушко – женско, спољашње – унутрашње, чисто – прљаво...) сортирамо, рекомбинујемо, усложњавамо, сакривамо голо, диференцирамо, форматирамо... градимо мноштво прелаза, нијансе дуге која и поред (али и због) све шаренијих боја, постаје елегантно сивило. Потражња за јефтиним (или скупим) чудима у нијансама сивог ствара неонски осветљену жељу и провоцира у себе запакован нежни производ одрицања од живота. Живота који доспева на распродају! Lifetime warranty gratis!
Полазећи од темељних дуализама (мушко – женско, спољашње – унутрашње, чисто – прљаво...) сортирамо, рекомбинујемо, усложњавамо, сакривамо голо, диференцирамо, форматирамо... градимо мноштво прелаза, нијансе дуге која и поред (али и због) све шаренијих боја, постаје елегантно сивило. Потражња за јефтиним (или скупим) чудима у нијансама сивог ствара неонски осветљену жељу и провоцира у себе запакован нежни производ одрицања од живота. Живота који доспева на распродају! Lifetime warranty gratis!
 |
Росана Хрибар и Грегор Луштек су истакнути представници генерације играча који су рођени почетком седамдесетих година, значајни су чланови словеначке плесне сцене и сарадници кључних аутора савремене плесне уметности. Росана и Грегор су свеж и динамичан кореографски тандем, чланови Љубљанског плесног театра (PTL). Заједно стварају и играју дуги низ година, и за свој кореографски рад добили су више међународних признања.
|
Росана
Хрибар је аутор представа:
IN THIS PLAY -1999.
HACKY SACK -2000. (K4)
ANA is the name of the ROSE – POVODNI MOŽ 2003 – годишња награда за најбољу представу, најбољег мушког играча и најбољи аудио-визуелни дизајн у Словенији
WHATEVERWHENEVER –2003.
AT MODERATE SPEED –2004.
APPOINTMENT WITH VENUS –solo 2004.
SEARCHING FOR LILY MARLEN – 2005.
BURLESQUE – 2006.
CANON AND THE BODY -2006.
8 YEARS – кореографија и плес: Росана Хрибар и Грегор Луштек; представа је победила на 10. Фестивалу кореографских минијатура у Београду у мају 2006.
DANCE ME OUT, PLEASE! – соло за мушког играча – трећа награда и награда критике на Фестивалу кореографских минијатура у Београду 2007.
DANCE ME OUT, PLEASE! – 2007
10 YEARS , кореографија и плес: Росана Хрибар и Грегор Луштек,
добитници друге награде и награде критике на кореографском такмичењу у Хановеру 2008. и друге награде на кореографском такмичењу у Лудвигсхафену 2009.
10 YEARS – 2008, филм Петера Братуше,
POVODNI MOŽ 2008 – Награда за најбољи дует и кратки филм године
TRDINOVA NAGRADA - 2008 - за дугогодишња достигнућа и промоцију савременог плеса у Словенији и иностранству, Ново место
DUET 012 (Diversiti of opinion is magnificent!)– 2009, кореографија и плес: Росана Хрибар и Грегор Луштек
DUET OK - друга награда на кореографском такмичењу у Хановеру 2010.
TO WHOM IT MAY CONCERN - 2010 (Кога год да се тиче није намијењено њему)
HACKY SACK -2000. (K4)
ANA is the name of the ROSE – POVODNI MOŽ 2003 – годишња награда за најбољу представу, најбољег мушког играча и најбољи аудио-визуелни дизајн у Словенији
WHATEVERWHENEVER –2003.
AT MODERATE SPEED –2004.
APPOINTMENT WITH VENUS –solo 2004.
SEARCHING FOR LILY MARLEN – 2005.
BURLESQUE – 2006.
CANON AND THE BODY -2006.
8 YEARS – кореографија и плес: Росана Хрибар и Грегор Луштек; представа је победила на 10. Фестивалу кореографских минијатура у Београду у мају 2006.
DANCE ME OUT, PLEASE! – соло за мушког играча – трећа награда и награда критике на Фестивалу кореографских минијатура у Београду 2007.
DANCE ME OUT, PLEASE! – 2007
10 YEARS , кореографија и плес: Росана Хрибар и Грегор Луштек,
добитници друге награде и награде критике на кореографском такмичењу у Хановеру 2008. и друге награде на кореографском такмичењу у Лудвигсхафену 2009.
10 YEARS – 2008, филм Петера Братуше,
POVODNI MOŽ 2008 – Награда за најбољи дует и кратки филм године
TRDINOVA NAGRADA - 2008 - за дугогодишња достигнућа и промоцију савременог плеса у Словенији и иностранству, Ново место
DUET 012 (Diversiti of opinion is magnificent!)– 2009, кореографија и плес: Росана Хрибар и Грегор Луштек
DUET OK - друга награда на кореографском такмичењу у Хановеру 2010.
TO WHOM IT MAY CONCERN - 2010 (Кога год да се тиче није намијењено њему)
Грегор
Луштек је аутор представа:
IN THIS PLAY -1999
ATSENSESATTIMES - 2002
ANA is the name of the ROSE - POVODNI MOŽ 2003 - годишња награда за најбољу представу, најбољег мушког играча и најбољи аудио-визуелни дизајн у Словенији
GRE- GOR: -соло 2003.
AT MODERATE SPEED –2004.
IDENTITY OF TOUCH OR RHYTHM OF MATEMATIC – 2006.
CANON AND THE BODY -2006.
8 YEARS, кореографија и плес: Росана Хрибар и Грегор Луштек, представа је победила на 10. Фестивалу кореографских минијатура у Београду у мају 2006.
DANCE ME OUT, PLEASE! – соло за мушког играча – трећа награда и награда критике на Фестивалу кореографских минијатура у Београду 2007.
DANCE ME OUT, PLEASE! – 2007
10 YEARS , кореографија и плес: Росана Хрибар и Грегор Луштек,
добитници друге награде и награде критике на кореографском такмичењу у Хановеру 2008. и друге награде на кореографском такмичењу у Лудвигсхафену 2009.
10 YEARS – 2008, филм Петера Братуше,
POVODNI MOŽ 2008 – Награда за најбољи дует и кратки филм године
TRDINOVA NAGRADA - 2008 - за дугогодишња достигнућа и промоцију савременог плеса у Словенији и иностранству, Ново место
DUET 012 (Diversiti of opinion is magnificent!)– 2009, кореографија и плес: Росана Хрибар и Грегор Луштек
DUET OK - друга награда на кореографском такмичењу у Хановеру 2010.
TO WHOM IT MAY CONCERN - 2010 (Кога год да се тиче није намијењено њему)
ATSENSESATTIMES - 2002
ANA is the name of the ROSE - POVODNI MOŽ 2003 - годишња награда за најбољу представу, најбољег мушког играча и најбољи аудио-визуелни дизајн у Словенији
GRE- GOR: -соло 2003.
AT MODERATE SPEED –2004.
IDENTITY OF TOUCH OR RHYTHM OF MATEMATIC – 2006.
CANON AND THE BODY -2006.
8 YEARS, кореографија и плес: Росана Хрибар и Грегор Луштек, представа је победила на 10. Фестивалу кореографских минијатура у Београду у мају 2006.
DANCE ME OUT, PLEASE! – соло за мушког играча – трећа награда и награда критике на Фестивалу кореографских минијатура у Београду 2007.
DANCE ME OUT, PLEASE! – 2007
10 YEARS , кореографија и плес: Росана Хрибар и Грегор Луштек,
добитници друге награде и награде критике на кореографском такмичењу у Хановеру 2008. и друге награде на кореографском такмичењу у Лудвигсхафену 2009.
10 YEARS – 2008, филм Петера Братуше,
POVODNI MOŽ 2008 – Награда за најбољи дует и кратки филм године
TRDINOVA NAGRADA - 2008 - за дугогодишња достигнућа и промоцију савременог плеса у Словенији и иностранству, Ново место
DUET 012 (Diversiti of opinion is magnificent!)– 2009, кореографија и плес: Росана Хрибар и Грегор Луштек
DUET OK - друга награда на кореографском такмичењу у Хановеру 2010.
TO WHOM IT MAY CONCERN - 2010 (Кога год да се тиче није намијењено њему)
ДВА НОВА ПОГЛАВЉА
О Форуму за нови плес
Започињући пре безмало једне децније своју мисију у оквирима Балета Српског народног позоришта, Форум за нови плес је у први мах дочекан раширених руку – и у властитој кући, и у стручној театарској јавности, склоној афирмацији савремене игре. Форум су понајпре подржали они који су били свесни потребе да дубоки трагови које је другачији уметнички сензибилитет сценског трагалаштва оставио на европским и светски сценама од конца седамдесетих година прошлог столећа до самог почетка новог миленијума напокон озбиљније "запара" и површину овдашњег театра.
У то доба творцима Форума на руку су ишле општа атмосфера полета која је уследила након мрачних деведесетих, осећај нагло стечене слободе која је на уметничком плану наговештавала наду да ће намах, преко ноћи, све бити измењено, па и да ће рад који подразумева слободну истраживања постати могућ и у по природи крутој институцији каква је национални театар. Тада је започет период припрема – дугих, постепених и, разуме се, одвећ спорих са становишта нестрпљења аутора концепта Форума.
Припреме су подразумевале рад са кореографима који су овдашње балетске играче увлачили у светове другачијих плесних техника, нови сензибилитет и поглед на свет уметничке игре. А тај свет је био смештен у граничне просторе који раздвајају (или можда спајају) класичан балет, неокласику, перформанс, физички театар, слободан, наизглед неконтролисан покрет којим се физикус тела ослобађа церебралне контроле (као што је Киш "тумачио" тркаче са Величковићевих слика, графика, цртежа и скица), hip-hop dance, префињено артикулисану репетативност плесног вокабулара Пине Бауш, егзотичне трагове играчких (па и борилачких) техника Далеког Истока, баш као и сетна сећања на одблеске кореодрамских интерпретација прозе Дирасове или Пруста...
Била је ту, поред осталог, дакле на делу и слутња нечег тада за нас овде, претходно осуђене на чамотињу изолације, нарочито изазовног – снажног подстицаја да се искорачи из занемелости играчке позиције у стварност која покрет употпуњује гласно изговореном речју.
Ове припреме постепено су сазревале као што бубри чир који би нагризао здраво унутрашње ткиво када не би пробио површину епитела. Уследиле су, дакле, представе – Спољашњи и унутрашњи кругови Јенса ван Дала, па Фрагменти Оливере Ковачевић Црњански и Саше Асентића, затим Језик зидова Гаја Вајзмана и Рони Хавер, те Осмех ума Галине Борисове.
У међувремену, како су се ређали успеси Форума за нови плес (два учешћа на Битефу, као и награда на овом али и на другим иностраним фестивалима, серије успешних гостовања и мноштво критика у суперлативима), паралелно је смалаксавало одушевљење њиховим радом у самом СНП-у. Одједном је, на домаћем терену, требало доказивати да Форум нема наум да укида Балет или преобликује његове класичне, "беле" контуре, ваљало је изнова објашњавати смисао покретачког потенцијала играча ангажованих у представама Форума и тумачити значај театарских истраживања. Но, то је она иста стара, добро позната и, дакако, досадна прича о нама самима...
Значајан подстицај раду Форума стигао је – а одакле би друго – са такозване алтернативне уметничке сцене. Тај је подстицај био и директан и посредан, јер је Саша Асентић партиципирао и непосредно у две Форумове продукције (Фрагменти, Осмех ума), постао је стални, неформални консултант ове "трупе", а благодарећи сарадњи Српског народног позоришта и организације Пер.Арт, коју води Асентић, те заједничкој организацији Balkan dance platforme, Форум је успоставио контакте који су, ево, резултирали сарадном преточеном у најновије преставе.
Пред публиком су две нове представе Форума за нови плес – Дует 012 (Разноликост мишљења је дивна) и Шампањац и јагоде (Lifetime warranty gratis) Росане Хрибар и Грегора Луштека, спојене у целовечерњи плесни програм, а ипак међусобно различите. Као уосталом што се и све претходне Форумове продукције разликују једна од друге. Но то и јесте смисао мисије коју је себи одредио Форум за нови плес, јер када њихове представе почну да личе једна на другу, када постану део истог уметничког "рукописа", биће то недвосмислен знак да је њихове прича испричана до краја.
Дакле, to be continued...
О Форуму за нови плес
Започињући пре безмало једне децније своју мисију у оквирима Балета Српског народног позоришта, Форум за нови плес је у први мах дочекан раширених руку – и у властитој кући, и у стручној театарској јавности, склоној афирмацији савремене игре. Форум су понајпре подржали они који су били свесни потребе да дубоки трагови које је другачији уметнички сензибилитет сценског трагалаштва оставио на европским и светски сценама од конца седамдесетих година прошлог столећа до самог почетка новог миленијума напокон озбиљније "запара" и површину овдашњег театра.
У то доба творцима Форума на руку су ишле општа атмосфера полета која је уследила након мрачних деведесетих, осећај нагло стечене слободе која је на уметничком плану наговештавала наду да ће намах, преко ноћи, све бити измењено, па и да ће рад који подразумева слободну истраживања постати могућ и у по природи крутој институцији каква је национални театар. Тада је започет период припрема – дугих, постепених и, разуме се, одвећ спорих са становишта нестрпљења аутора концепта Форума.
Припреме су подразумевале рад са кореографима који су овдашње балетске играче увлачили у светове другачијих плесних техника, нови сензибилитет и поглед на свет уметничке игре. А тај свет је био смештен у граничне просторе који раздвајају (или можда спајају) класичан балет, неокласику, перформанс, физички театар, слободан, наизглед неконтролисан покрет којим се физикус тела ослобађа церебралне контроле (као што је Киш "тумачио" тркаче са Величковићевих слика, графика, цртежа и скица), hip-hop dance, префињено артикулисану репетативност плесног вокабулара Пине Бауш, егзотичне трагове играчких (па и борилачких) техника Далеког Истока, баш као и сетна сећања на одблеске кореодрамских интерпретација прозе Дирасове или Пруста...
Била је ту, поред осталог, дакле на делу и слутња нечег тада за нас овде, претходно осуђене на чамотињу изолације, нарочито изазовног – снажног подстицаја да се искорачи из занемелости играчке позиције у стварност која покрет употпуњује гласно изговореном речју.
Ове припреме постепено су сазревале као што бубри чир који би нагризао здраво унутрашње ткиво када не би пробио површину епитела. Уследиле су, дакле, представе – Спољашњи и унутрашњи кругови Јенса ван Дала, па Фрагменти Оливере Ковачевић Црњански и Саше Асентића, затим Језик зидова Гаја Вајзмана и Рони Хавер, те Осмех ума Галине Борисове.
У међувремену, како су се ређали успеси Форума за нови плес (два учешћа на Битефу, као и награда на овом али и на другим иностраним фестивалима, серије успешних гостовања и мноштво критика у суперлативима), паралелно је смалаксавало одушевљење њиховим радом у самом СНП-у. Одједном је, на домаћем терену, требало доказивати да Форум нема наум да укида Балет или преобликује његове класичне, "беле" контуре, ваљало је изнова објашњавати смисао покретачког потенцијала играча ангажованих у представама Форума и тумачити значај театарских истраживања. Но, то је она иста стара, добро позната и, дакако, досадна прича о нама самима...
Значајан подстицај раду Форума стигао је – а одакле би друго – са такозване алтернативне уметничке сцене. Тај је подстицај био и директан и посредан, јер је Саша Асентић партиципирао и непосредно у две Форумове продукције (Фрагменти, Осмех ума), постао је стални, неформални консултант ове "трупе", а благодарећи сарадњи Српског народног позоришта и организације Пер.Арт, коју води Асентић, те заједничкој организацији Balkan dance platforme, Форум је успоставио контакте који су, ево, резултирали сарадном преточеном у најновије преставе.
Пред публиком су две нове представе Форума за нови плес – Дует 012 (Разноликост мишљења је дивна) и Шампањац и јагоде (Lifetime warranty gratis) Росане Хрибар и Грегора Луштека, спојене у целовечерњи плесни програм, а ипак међусобно различите. Као уосталом што се и све претходне Форумове продукције разликују једна од друге. Но то и јесте смисао мисије коју је себи одредио Форум за нови плес, јер када њихове представе почну да личе једна на другу, када постану део истог уметничког "рукописа", биће то недвосмислен знак да је њихове прича испричана до краја.
Дакле, to be continued...
Александар Милосављевић
НА РЕПЕРТОАРУ
ЈЕЗИК ЗИДОВА
АРХИВА
ОСМЕХ УМА
ФРАГМЕНТИ
СПОЉАШЊИ И УНУТРАШЊИ КРУГОВИ
 |
 |
 |
 |
 |
И З В О Д И И З К Р И Т И К А
Новосадска сцена
ШАМПАЊАЦ ЗА „САН“ И „ЈАГОДЕ“
Крај прошле сезоне у Новом Саду обележиле су две изузетне, занимљиве плесне представе: Сан летње ноћи у режији Золтана Пушкаша и Јагоде и шампањац кореографа Росана Хрибара и Грегора Луштека
Снежана Милетић
У Новом Саду су, на самом крају позоришне сезоне 2009/10, премијерно изведене две, у свим сегментима, одличне представе. Обе су плесне и, иако различите у свом плесном језику, по својој замисли и изведби, испоставиле су се као два несвакидашња позоришна догађаја која представљају корак напред у односу на оно што се до сада дало видети на репертоарима новосадских театара, па и на репертоар две екипе које су их извеле.
Средином јуна најпре је у Новосадском позоришту/Ујвидеки сзинхаз изведен Шекспиров Сан летње ноћи у фантазмагоричној режији Золтана Пушкаша и, како је на премијери оценила стручна балетска јавност, беспрекорној изведби чланова ансамбла овог театра од којих, није неважно поменути, нико нема класично балетско искуство.
Овај мјузикл без речи, који покрећу заразно позитивне, на моменте елегичне а на моменте енергичне ноте младог аргентинског музичара Андреаса Мариана Ортеге, настајао је током целе сезоне на радионицама које су држала три кореографа: светски првак степа Ласло Бобиш, светски првак танга Ласло Будаи те Илдико Ђенеш која с Новосађанима сарађује већ десет година кад год постављају мјузикле. Дрил који су глумци прошли вредан је зноја и труда у шта се уверила, не само премијерна публика, већ и посетиоци летошњег смедеревског фестивала Тврђава театар, где је представа играна у част награђених.
У ансамблу, у ком два стеријанца Андреа Јанкович и Арон Балаж маестрално играју „невидљиве“, такозване споредне улоге, бриљирају сви на челу с Пуком у изведби сновидљиво разигране Емине Елора а праве глумачко-плесне бравуре имале су млада Јулиа Кокрехел те очаравајућа Ливиа Банка. Представа траје сат времена, тече у фуриозном али математички прецизном ритму, а један од највећих комплимената дао јој је коментатор Радија 021 Никола Степић који је написао да је овом представом Нови Сад добио свој Бродвеј!!!
Узбудљива, интелигентна и духовита али на другачији, свој посебан начин, била је и представа Јагоде и шампањац која је премијеру, али нажалост ван конкуренције, имала на 37. Инфанту. Два одлична словеначка кореографа Росана Хрибар и Грегор Луштек (они су направили и одличан избор музике) у сусрету с балетским играчима Форума за нови плес који ради под кровом Српског народног позоришта, доследан, предан и маштовит рад претворили су у још једну изванредну представу ове плесне формације.
Кореографски рукопис Луштек/Хрибар има изузетну енергију, на моменте разарајућу а опет позитивну и оптимистичну с добром дозом ироничности и самоироније али и прегршт духовитости. Њихови покрети су префињено поетични, врло сложени и компликовани а опет јасни и прецизни, надасве интригантни, без лажног морализовања и било каквог фолирања какво пречесто можемо видети на овдашњој савремоној плесној сцени. Кореографски рад тог двојца, у овој представи, на ивици је опасности и еротике, што гледаоца оставља без даха.
Јагоде и шампањац су прича о животу на продаји, тачније распродаји, о томе како се све да багателисати, прича је о тиранији капитала и пожељности која је најизузетнија роба данашње глобалне хистерије. Ако се за играча Игора Пастора може комотно написати да је на премијери бриљирао, шта тек онда рећи за Душана Мурића (са Себастрианом Старичем он је и коаутор текста) који је својим осебујним сценским хабитусом и харизмом каква се ретко среће на нашим сценама за ову представу значио оно што со значи мору!!! У женском делу ансамбла, који ће након премијерне треме и неколико реприза, засигурно бити уигранији и компактнији, одлична је повратница на сцену, невероватно духовита Јелена Марковић. Ретки су играчи попут ње, снажни, енергични и упечатљиви који тако шармантно умеју да направе микс плеса, геста и мимике. Мурић и Марковић вуку ову изузетну плесну локомотиву у богат позоришни живот. А обе екипе су, и она Сна и она Јагода заслужиле шампањац! И то најбољи!
ФОРУМ ЗА НОВИ ПЛЕС СНП НАКОН ПАУЗЕ С НОВОМ ПРЕДСТАВОМ НА ИНФАНТУ
ШАРЕНИЛО И СЈАЈ БЕДЕ
Да нису све приче на Инфанту интимне, како је од отварања било говора о томе, показало се у другом делу рада кореографског пара из Словеније, Росане Хрибар и Грегора Луштека, ономе у којем су сарађивали са Форумом за нови плес Српског народног позоришта. Дакле, на Инфанту у Новом Саду представљен је рад у којем су Хрибар-Луштек аутори и извођачи ("Дует 012" о којем је "Дневник" писао јуче) и један у којем само потписују кореографију – "Шампањац и јагоде".
Колико плесни језик кореографа има утицаја на плесни језик извођача њихових кореографија на непосредан начин могло се уочити захваљујући сукцесивном извођењу представа "Дует 012" и "Шампањац и јагоде". Изразито физички театар, концентрисаних и високооктанских, експлозивних покрета двојца Хрибар-Луштек, с много контакта са подом и замрзнутих ставова, успешно је пренет на ансамбл Форума за нови плес.
Колико плесни језик кореографа има утицаја на плесни језик извођача њихових кореографија на непосредан начин могло се уочити захваљујући сукцесивном извођењу представа "Дует 012" и "Шампањац и јагоде". Изразито физички театар, концентрисаних и високооктанских, експлозивних покрета двојца Хрибар-Луштек, с много контакта са подом и замрзнутих ставова, успешно је пренет на ансамбл Форума за нови плес.
Зашто не интимно с почетка овог текста? Зато што "Шампањац и јагоде" прича (да и, и плесачи говоре) о глобалном феномену, на глобално прихватљив начин – универзално разумљивим сценским језиком – плесом. Али, не само плесом, Душан Мурић, извођач из Београда у овој прилици прикључен Форуму за нови плес, наставио је да негује свој непосредни контакт са публиком и свој директни отклон од савременог друштва као места тираније капитала, робе, пожељности као тржишне категорије.
Мурић као Он, један свеопшти субјект, дакако, мушког пола, и свет око њега који представљају "Оне" – женски објекти, нису једини, мада јесу најистакнутији предмет представе "Шампањац и јагоде". Оне играју, а Он шармира, управља, вози, опседа... У духовитој атмосфери стилизованој по принципима телевизијског филмског програма седамдесетих – безбрижне музичке нумере и копи/пејст умножене покретне (плесне) илустрације које иду као на некој (производној) траци, дају више него јасан иронички контрапункт између предвиђеног шаренила и сјаја и оног што се данас стварно дешава. А за илустрацију тога одлично је послужила агресивна техника кореографа и још једна у низу "турбо" песама Рамба Амадеуса.
Иако у многоме описан, одабир теме и њен третман у представи "Шампањац и јагоде" добија своју проблематизацију и усложњење управо плесним моментима и односом на релацији извођачко (перформерско) – плесно (савремено сценско). Утолико је вреднији и јединственији, након једногодишње паузе, нови пројекат Форума за нови плес у чијој копродукцији осим матичне куће СНП учествује и продуцент Инфанта, Културни центар Новог Сада.
ШАРЕНИЛО И СЈАЈ БЕДЕ
Да нису све приче на Инфанту интимне, како је од отварања било говора о томе, показало се у другом делу рада кореографског пара из Словеније, Росане Хрибар и Грегора Луштека, ономе у којем су сарађивали са Форумом за нови плес Српског народног позоришта. Дакле, на Инфанту у Новом Саду представљен је рад у којем су Хрибар-Луштек аутори и извођачи ("Дует 012" о којем је "Дневник" писао јуче) и један у којем само потписују кореографију – "Шампањац и јагоде".
Колико плесни језик кореографа има утицаја на плесни језик извођача њихових кореографија на непосредан начин могло се уочити захваљујући сукцесивном извођењу представа "Дует 012" и "Шампањац и јагоде". Изразито физички театар, концентрисаних и високооктанских, експлозивних покрета двојца Хрибар-Луштек, с много контакта са подом и замрзнутих ставова, успешно је пренет на ансамбл Форума за нови плес.
Колико плесни језик кореографа има утицаја на плесни језик извођача њихових кореографија на непосредан начин могло се уочити захваљујући сукцесивном извођењу представа "Дует 012" и "Шампањац и јагоде". Изразито физички театар, концентрисаних и високооктанских, експлозивних покрета двојца Хрибар-Луштек, с много контакта са подом и замрзнутих ставова, успешно је пренет на ансамбл Форума за нови плес.
Зашто не интимно с почетка овог текста? Зато што "Шампањац и јагоде" прича (да и, и плесачи говоре) о глобалном феномену, на глобално прихватљив начин – универзално разумљивим сценским језиком – плесом. Али, не само плесом, Душан Мурић, извођач из Београда у овој прилици прикључен Форуму за нови плес, наставио је да негује свој непосредни контакт са публиком и свој директни отклон од савременог друштва као места тираније капитала, робе, пожељности као тржишне категорије.
Мурић као Он, један свеопшти субјект, дакако, мушког пола, и свет око њега који представљају "Оне" – женски објекти, нису једини, мада јесу најистакнутији предмет представе "Шампањац и јагоде". Оне играју, а Он шармира, управља, вози, опседа... У духовитој атмосфери стилизованој по принципима телевизијског филмског програма седамдесетих – безбрижне музичке нумере и копи/пејст умножене покретне (плесне) илустрације које иду као на некој (производној) траци, дају више него јасан иронички контрапункт између предвиђеног шаренила и сјаја и оног што се данас стварно дешава. А за илустрацију тога одлично је послужила агресивна техника кореографа и још једна у низу "турбо" песама Рамба Амадеуса.
Иако у многоме описан, одабир теме и њен третман у представи "Шампањац и јагоде" добија своју проблематизацију и усложњење управо плесним моментима и односом на релацији извођачко (перформерско) – плесно (савремено сценско). Утолико је вреднији и јединственији, након једногодишње паузе, нови пројекат Форума за нови плес у чијој копродукцији осим матичне куће СНП учествује и продуцент Инфанта, Културни центар Новог Сада.
Игор Бурић
(Дневник, 26. јун 2010)
(Дневник, 26. јун 2010)
Copyright © 1861-2010 СРПСКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ. Сва права су задржана. Не копирати без дозволе.
Позоришни трг 1, 21000 Нови Сад
++381 21 6621-411