ЛОКАЦИЈА
Камерна сцена
ТРАЈАЊЕ
0сат(а) и 0минута
English
Бранко Димитријевић
КАО ДА
Премијера: 9. јун 2009, у 21.00 сат
Стара ранжирна станица, Ложионичка 7, Нови Сад
Бранко Димитријевић
КАО ДА
Премијера: 9. јун 2009, у 21.00 сат
Стара ранжирна станица, Ложионичка 7, Нови Сад
| Адаптација ПРЕДРАГ ШТРБАЦ Редитељ ПРЕДРАГ ШТРБАЦ Сценограф ВЕСНА ШТРБАЦ Костимограф МАРИНА СРЕМАЦ Избор музике МИЛАН КОВАЧЕВИЋ, ДУШАН ЈОВАНОВИЋ Сарадник на сценском покрету Оливера Ковачевић-Црњански Инспицијент и суфлер Мирјана Радованов Продуцент Елизабета Фабри Дизајн светла Мирко Чеман Дизајн тона Душан Јовановић |
У Л О Г Е ТИЈАНА МАКСИМОВИЋ МАРИЈА МЕДЕНИЦА НЕБОЈША САВИЋ МИЛАН КОВАЧЕВИЋ |
П р о ј е к а т
О Р И Ј Е Н Т Е К С П Р Е С
Један од најатрактивнијих пројеката Европске театарске конвенције, чији је члан и Српско народно позориште, свакако је Ориент Експрес. Пројекат ће бити реализован у периоду од априла до јуна 2009, а у њему ће учествовати позоришта из Турске, Румуније, Србије, Хрватске, Словеније и Немачке.
Циљ пројекта је да покаже могућности сарадње позоришта из различитих држава, различитих театарских традиција и продукционих могућности, али и да упозна локалну публику из градова чија позоришта партиципирају у пројекту с радом осталих партнера.
Зато ће на свакој станици на коју пристигне специјална композиција воза са седам вагона, међу којима је и специјално конструисан и технички опремљен вагон-позоришна сцена, бити изведена представа домаћина као и позоришта које је било домаћин на претходној станици, с тим што ће у Новом Саду бити одиграна и представа са следеће станице. Глумци из Турске ће, као иницијатори и организатори пројекта, своју представу играти на свим станицама током путовања. На самом крају пута, у Штутгарту, током јула 2009, биће изведене све представе у оквиру тамошњег театарског фестивала.
У оквиру овог пројекта Српско народно позоришта је реализовало представу Као да по драмском делу Бранка Димитријевића, а у режији Предрага Штрпца, на тему вечитог "рата" између жена и мушкараца као метафоре сусрета Истока и Запада. Композиција специјалног Ориент Еxпресса стиже у Нови Сад 2. јуна, а представе фестивала Ориент Експрес биће изведене у периоду од 6. до 9. јуна на простору старе ранжирне станице у Новом Саду, у Ложионичкој улици. На Фестивалу у Новом Саду биће одигране четири представе – турска (Национално позориште Турске из Анкаре), румунска (Национални театар “Марин Сореску” из Крајове), хрватска (Загребачко казалиште младих из Загреба) и српска (Српско народно позориште из Новог Сада).
Након боравка у Новом Саду Ориент Експресс наставља путовање. Следећа станица је Загреб.
О Р И Ј Е Н Т Е К С П Р Е С
Један од најатрактивнијих пројеката Европске театарске конвенције, чији је члан и Српско народно позориште, свакако је Ориент Експрес. Пројекат ће бити реализован у периоду од априла до јуна 2009, а у њему ће учествовати позоришта из Турске, Румуније, Србије, Хрватске, Словеније и Немачке.
Циљ пројекта је да покаже могућности сарадње позоришта из различитих држава, различитих театарских традиција и продукционих могућности, али и да упозна локалну публику из градова чија позоришта партиципирају у пројекту с радом осталих партнера.
Зато ће на свакој станици на коју пристигне специјална композиција воза са седам вагона, међу којима је и специјално конструисан и технички опремљен вагон-позоришна сцена, бити изведена представа домаћина као и позоришта које је било домаћин на претходној станици, с тим што ће у Новом Саду бити одиграна и представа са следеће станице. Глумци из Турске ће, као иницијатори и организатори пројекта, своју представу играти на свим станицама током путовања. На самом крају пута, у Штутгарту, током јула 2009, биће изведене све представе у оквиру тамошњег театарског фестивала.
У оквиру овог пројекта Српско народно позоришта је реализовало представу Као да по драмском делу Бранка Димитријевића, а у режији Предрага Штрпца, на тему вечитог "рата" између жена и мушкараца као метафоре сусрета Истока и Запада. Композиција специјалног Ориент Еxпресса стиже у Нови Сад 2. јуна, а представе фестивала Ориент Експрес биће изведене у периоду од 6. до 9. јуна на простору старе ранжирне станице у Новом Саду, у Ложионичкој улици. На Фестивалу у Новом Саду биће одигране четири представе – турска (Национално позориште Турске из Анкаре), румунска (Национални театар “Марин Сореску” из Крајове), хрватска (Загребачко казалиште младих из Загреба) и српска (Српско народно позориште из Новог Сада).
Након боравка у Новом Саду Ориент Експресс наставља путовање. Следећа станица је Загреб.
Ханс Вајхингер
Ханс Вајхингер (1852-1933) је био немачки философ, најпознатији као Кантов следбеник и по својој Philosophie des Als Ob (Философија КАО ДА) објављеној 1911, али написаној више од тридесет година раније.
У Философији des Als Ob, Вајхингер тврди да људска бића никада не могу познавати скривену реалност света и да управо стога ми конструишемо системе мишљења, а онда се понашамо као да ти системи одговарају стварности; понашамо се “као да” свет одговара нашим моделима. Посебно је наводио примере из физике, где протони, електрони и електромагнетски таласи нису били директно видљиви, али наука се претвара као да они постоје и употребљава опсервације створене на тим претпоставкама, како би дошла до нових и бољих конструкција.
Ова философија је, по обухватности деловања - више од науке. Човек не може бити сигуран да ће свет постојати и сутра, али ми обично верујемо да хоће. Алфред Адлер, оснивач индивидуалне психологије, био је под јаким утицајем Вајхингерове теорије о корисним измишљотинама.
БРАНКО ДИМИТРИЈЕВИЋ
Рођен у Београду, дипломирао на Академији за позориште, филм, радио и телевизију, пише драме и романе. Три романа су му објављена и већи број позоришних комада и сценарија за телевизију изведен. Од 2006. ради као драматург у Српском народном позоришту у Новом Саду.
ОБЈАВЉЕНИ РОМАНИ
Хоћеш ли да попијеш нешто
Октоберфест (по коме је снимљен истоимени филм)
Нећемо о политици (драматизација изведена у сомборском Народном позоришту)
НЕКЕ ОД ИЗВЕДЕНИХ ДРАМА
Ко је убио капетана Кука
Трагедија генија
Френк Запа и прашко подземље
Како је писан совјетски Робинсон
Чаробоно кресиво
Тртица рајске птице
Какао и чоколада и капетан црна брада
Годо на усијаном лименом крову
ПРЕДРАГ ШТРБАЦ
Рођен 23. децембра 1970. Неготин. Србија.
Дипломирао позоришну и радио-режију на Факултету драмских уметности у Београду представом О чему говоримо када говоримо о љубави? инспирисаном драмским стваралаштвом и интимном преписком А. П. Чехова с Олгом Книпер. Досада режирао преко тридесет позоришних представа. Стални редитељ Драме СНП-а.
Избор из досадашњих режија:
ПИСМО ДИКТАТОРУ! Ф. Арабала – БИТЕФ театар, Београд, 1998.
КОКОШКА Н. Кољаде – НП Републике Српске, Бања Лука (Награда публике за најбољу представу у сезони 2001/2002).
ТРАМВАЈ ЗВАНИ ЖЕЉА Т. Вилијамса – НП Републике Српске, Бања Лука, 2002.
ДИСКО СВИЊЕ Енде Волша – Српско народно позориште, Нови Сад (Награда за режију – Фестивал редитеља, Тернопиљ, Украјина), 2003.
ЗУБИ А. Новаковића – Српско народно позориште, Нови Сад, 2004.
РОМЕО И ЈУЛИЈА В. Шекспира – Српско народно позориште, Нови Сад, 2005.
БАСТИЈЕН И БАСТИЈЕНА А. Гловацки по опери В. А. Моцарта – Дечије позориште Суботица, 2006.
РУЖНИ А. Гловацки по Х. К. Андерсеновом Ружном пачету – БЕЛЕФ 06/Мало позориште "Душко Радовић", 2006. (Најбоља представа Фестивала)
ИВАНОВ А. П. Чехова – Српско народно позориште, Нови Сад, 2007.
БУБАМАРА В. Сигарјева – Босанско народно позориште, Зеница, 2008.
ТВРЂАВА ЕВРОПА И. Матојевића – БЕЛЕФ 08, Београд, 2008.
ХАРМАН Маријуса фон Мајенбурга - Атеље 212, Београд, 2009.
МАЛА ОПАСКА ОД СТРАНЕ ПИСЦА
Мене несрећног бије глас да се не буним кад ми редитељи штрихују текст. Нисам ја увек био такав, али једног дана, кад сам благо протестовао на рачун редитељског третмана, дотични ме је одвукао у бифе и тамо ми рекао: хајде ти лепо замисли да си класик, да си славан и мртав а да ја могу да радим с твојим текстом шта год хоћу. И ја тако, од тог дана па надаље, замишљам. Али, ево овде ћу да опишем шта сам ја заправо написао, а шта ће се видети у представи зависи од редитеља. Ја као класик ћу да ћутим и да се тешим у бифеу…
Момак и девојка из различитих крајева континента, не верују да им магија може помоћи да пронађу љубав. Али се, ипак, потајно надају. Испостави се да иду на исти семинар. Она пише реферат о утицају фармерки на трансформацију бивших комунистичких друштава. Његов реферат је о свиленим бубама. У месту одржавања семинара приређен им је срдачан дочек. Главна јунакиња подлеже чарима локалног брендија. Главни јунак избегне да подлегне чарима локалне активисткиње. Главна јунакиња је дошла до закључка да су фармерке најуспешнија превара и највећа светска завера. Већ у следећој сцени, она долази до још једног закључка: једино избегавањем да се види очигледно, могуће је наставити егзистенцију. Дакле, живимо КАО ДА је све у реду у најбољем од свих могућих светова. Али, околности раставе наше главне јунаке. Да ли то значи да је магија нестала у овом нашем свету? У очајању, главни јунак хоће да посече стари дуд под којим је седео његов деда, па његов отац… А после њега, он мисли да ту више никога неће бити, да седи. Коначно, у магли једног језера, или можда реке, магија учини да се наши јунаци сретну опет. Шта ће бити касније није уопште важно, ми их остављамо загледане у воду језера или можда реке.
ИСТОК И ЗАПАД
Исток и Запад су географски појмови. Тамо где се они срећу стоји граница. Граница између јаких и слабих економија. Граница између култура и менталитета. Исток и Запад чине поделу на једне и друге. Исток и Запад су тамо негде лево и тамо негде десно. Или ту око нас.
Па ипак, постоје још један Исток и још један Запад. Они који су у нама. Две стране наше личности: рационална и емотивна. Али није само Исток емотиван, а Запад само рационалан. Те две стране се мешају и стварају унутрашње поделе, које се затим испољавају и у спољњем свету, делећи нас тако једне од других и чинећи нас странцима.
КАО ДА је театарско истраживање онога што сваки човек, пре свих подела, слојева наученог и предрасуда, носи у себи. Онога што сви тако чисто имамо док смо мали и што нас све, било да долазимо са Истока или са Запада, чини истима. Онога што је јединствени знак који нас подсећа да потичемо из истог Извора.
Рођен у Београду, дипломирао на Академији за позориште, филм, радио и телевизију, пише драме и романе. Три романа су му објављена и већи број позоришних комада и сценарија за телевизију изведен. Од 2006. ради као драматург у Српском народном позоришту у Новом Саду.
ОБЈАВЉЕНИ РОМАНИ
Хоћеш ли да попијеш нешто
Октоберфест (по коме је снимљен истоимени филм)
Нећемо о политици (драматизација изведена у сомборском Народном позоришту)
НЕКЕ ОД ИЗВЕДЕНИХ ДРАМА
Ко је убио капетана Кука
Трагедија генија
Френк Запа и прашко подземље
Како је писан совјетски Робинсон
Чаробоно кресиво
Тртица рајске птице
Какао и чоколада и капетан црна брада
Годо на усијаном лименом крову
ПРЕДРАГ ШТРБАЦ
Рођен 23. децембра 1970. Неготин. Србија.
Дипломирао позоришну и радио-режију на Факултету драмских уметности у Београду представом О чему говоримо када говоримо о љубави? инспирисаном драмским стваралаштвом и интимном преписком А. П. Чехова с Олгом Книпер. Досада режирао преко тридесет позоришних представа. Стални редитељ Драме СНП-а.
Избор из досадашњих режија:
ПИСМО ДИКТАТОРУ! Ф. Арабала – БИТЕФ театар, Београд, 1998.
КОКОШКА Н. Кољаде – НП Републике Српске, Бања Лука (Награда публике за најбољу представу у сезони 2001/2002).
ТРАМВАЈ ЗВАНИ ЖЕЉА Т. Вилијамса – НП Републике Српске, Бања Лука, 2002.
ДИСКО СВИЊЕ Енде Волша – Српско народно позориште, Нови Сад (Награда за режију – Фестивал редитеља, Тернопиљ, Украјина), 2003.
ЗУБИ А. Новаковића – Српско народно позориште, Нови Сад, 2004.
РОМЕО И ЈУЛИЈА В. Шекспира – Српско народно позориште, Нови Сад, 2005.
БАСТИЈЕН И БАСТИЈЕНА А. Гловацки по опери В. А. Моцарта – Дечије позориште Суботица, 2006.
РУЖНИ А. Гловацки по Х. К. Андерсеновом Ружном пачету – БЕЛЕФ 06/Мало позориште "Душко Радовић", 2006. (Најбоља представа Фестивала)
ИВАНОВ А. П. Чехова – Српско народно позориште, Нови Сад, 2007.
БУБАМАРА В. Сигарјева – Босанско народно позориште, Зеница, 2008.
ТВРЂАВА ЕВРОПА И. Матојевића – БЕЛЕФ 08, Београд, 2008.
ХАРМАН Маријуса фон Мајенбурга - Атеље 212, Београд, 2009.
МАЛА ОПАСКА ОД СТРАНЕ ПИСЦА
Мене несрећног бије глас да се не буним кад ми редитељи штрихују текст. Нисам ја увек био такав, али једног дана, кад сам благо протестовао на рачун редитељског третмана, дотични ме је одвукао у бифе и тамо ми рекао: хајде ти лепо замисли да си класик, да си славан и мртав а да ја могу да радим с твојим текстом шта год хоћу. И ја тако, од тог дана па надаље, замишљам. Али, ево овде ћу да опишем шта сам ја заправо написао, а шта ће се видети у представи зависи од редитеља. Ја као класик ћу да ћутим и да се тешим у бифеу…
Момак и девојка из различитих крајева континента, не верују да им магија може помоћи да пронађу љубав. Али се, ипак, потајно надају. Испостави се да иду на исти семинар. Она пише реферат о утицају фармерки на трансформацију бивших комунистичких друштава. Његов реферат је о свиленим бубама. У месту одржавања семинара приређен им је срдачан дочек. Главна јунакиња подлеже чарима локалног брендија. Главни јунак избегне да подлегне чарима локалне активисткиње. Главна јунакиња је дошла до закључка да су фармерке најуспешнија превара и највећа светска завера. Већ у следећој сцени, она долази до још једног закључка: једино избегавањем да се види очигледно, могуће је наставити егзистенцију. Дакле, живимо КАО ДА је све у реду у најбољем од свих могућих светова. Али, околности раставе наше главне јунаке. Да ли то значи да је магија нестала у овом нашем свету? У очајању, главни јунак хоће да посече стари дуд под којим је седео његов деда, па његов отац… А после њега, он мисли да ту више никога неће бити, да седи. Коначно, у магли једног језера, или можда реке, магија учини да се наши јунаци сретну опет. Шта ће бити касније није уопште важно, ми их остављамо загледане у воду језера или можда реке.
Бранко Димитријевић
ИСТОК И ЗАПАД
Исток и Запад су географски појмови. Тамо где се они срећу стоји граница. Граница између јаких и слабих економија. Граница између култура и менталитета. Исток и Запад чине поделу на једне и друге. Исток и Запад су тамо негде лево и тамо негде десно. Или ту око нас.
Па ипак, постоје још један Исток и још један Запад. Они који су у нама. Две стране наше личности: рационална и емотивна. Али није само Исток емотиван, а Запад само рационалан. Те две стране се мешају и стварају унутрашње поделе, које се затим испољавају и у спољњем свету, делећи нас тако једне од других и чинећи нас странцима.
КАО ДА је театарско истраживање онога што сваки човек, пре свих подела, слојева наученог и предрасуда, носи у себи. Онога што сви тако чисто имамо док смо мали и што нас све, било да долазимо са Истока или са Запада, чини истима. Онога што је јединствени знак који нас подсећа да потичемо из истог Извора.
Предраг Штрбац
Најважнији подаци о Оријент експресу
1876: Белгијанац Георгес Нагелмацкерс, оснива компанију “La Compagnie Internationale des Wagons-Lits” која управља луксузним спаваћим вагонима и вагон-ресторанима широм Европе. Разне националне железничке компаније уступају шине, станице и локомотиве. Компанија „Wagons-Lits“ обезбеђује особље и наведене вагоне.
1883: Nagelmackers -ов најбољи воз, "Express d'Orient", почиње да ради два пута недељно на линији која полази из Париза (Gare de l'Est) – преко Стразбура-Минхена-Беча-Будимпеште-Букурешта, и стиже до места Гиургиу. У том месту путници прелазе Дунав трајектом до места Русе у Бугарској, где их сачекује нови воз који их вози следећих седам сати до места Варна на обали Црног мора. Тамо се аустријска парна локомотива типа Lloyd качи и вуче композицију на 14-часовни пут уз море до Истанбула.
1885: Линија почиње да саобраћа дневно у делу Париз-Минхен-Беч. Ориент Експрес наставља путовања два пута недељно од Беча до места Гиургиу и вожње трајектом до места Русе, где се преседа на композицију за Варну и брод за Истанбул, а сваког трећег дана у недељи овај воз наставља из Беча за Београд и Ниш. Пошто пруга није постојала у целости у Бугарској, кола са коњима су пребацивала путнике из Ниша, преко планина до Пловдива, где се пут настављао возом до Истанбула.
1889: Пруга је завршена целом дужином, и директни возови почињу да саобраћају на линији Париз –Истанбул у јуну 1889. Ориент Експрес полази из Париза (Гаре де Страсбоург, преименована у Gare de l'Est свако вече у 18:25. Долазак у Истанбул је био у 16:00, после 3 ноћи (67.5 хоурс) од поласка из Париза.
1891: „Еxпресс д'Ориент“ је званично преименован у „Ориент Експрес“.
1909: Композиције Ориент Експреса се обнављају новим вагонима за спавање и ручавање. Кола за спавање су опремљена мекшим амортизерима и горњим лежајима који се у потпуности могу склопити после употребе за дневно коришћење простора.
1914: Ориент Експресс је престао да саобраћа у јулу 1914, због рата. Немци су покушали да успоставе линију Берлин-Истанбул („Балканцуг“), али нису имали неког већег успеха у томе.
1919: У фебруару Ориент Еxпресс поново почиње да ради, два пута недељно од Париза до Беча, Будимпеште и Букурешта, али овај пут преко Цириха и Арлберговог превоја до Аустрије да би избегао Немачку. Путовања кроз Немачку почињу 1920, а поново се прекидају у периоду 1923-1924, због окупације Рура.
1919: 11. априла, Simplon Orient Express почиње да саобраћа уз Ориент Еxсрес, користећи јужну путању од Париза (Гаре де Лyон) преко Лозане, Милана, Венеције, Трста, Београда и (од 1920. надаље) Истанбула. Предност ове руте је била избегавање Немачке (у коју савезници још нису имали поверења), тако да је брзо постала главни пут од Калеа и Париза до Истанбула.
1929: Ориент Еxпресс се на повратном путу на запад заглављује пет дана у месту Тцхеркесскеуy (данас се пише Çеркезкöy у реду вожње), неких 130 км удаљеном од Истанбула. Овај догађај је инспирисао Агату Кристи за заплет у роману „Убиство у Оријент експресу“.
1939-42: Већина познатих линија је престала да ради током Другог светског рата. Највећи супарник компаније „Wагонс-Литс“, немачка компанија „Митропа“, је покушала да успостави сопствену Ориент Еxпресс линију за Балкан, резервисану за војно и дипломатско особље, али ово није успело због тога што су партизани константно минирали пругу.
1945-47: Симплон Оријент наставља рад новембра 1945, три пута недељно на линији Кале-Париз-Милано-Венеција-Београд-Софија, а 1947. пут се завршава поново у Истанбулу. Обични вагони за седење и кушет вагони додају се композицији на различитим деоницама пута, уз уобичајене вагоне за спавање и ручавање компаније „Wагон-Литс“. Иако је пут до Истанбула био поново омогућен, директна спаваћа кола за Атину нису била део композиције због затварања границе између Грчке и Југославије.
Од 1947: С комунистичким режимом који је контролисао источну Европу, источноевропске компаније су постепено почеле да преузимају послове у спаваћим и вагонима за ручавање компаније „Wагон-Литс“ на путу кроз источни блок. Иако су директна кола за спавање на путу из Западне у Источну Европу у Оријент експресу била под контролом компаније „Wагон-Литс“, вагони ове компаније који су били непрекидно у употреби само у источном блоку су све више замењивани вагонима који нису били у њиховом власништву.
1951: Отвара се граница са Грчком и атински део Симплон Ориент Еxпресс-а поново почиње да ради. Нажалост, тада долази до затварања бугарско-турске границе, што доводи до прекида пута до Истанбула све до 1952.
1967: „Тхе Цомпагние Интернатионале дес Wагонс-Литс“ избацује суфикс „ет дес грандс еxпресс Еуропéенс“ из назива и на то место додаје „ет ду тоурисме“.
1971: Компанија „Wагонс-Литс“ доноси одлуку да више није у могућности да одржава и обнавља застарелу флоту спаваћих кола само на основу прихода од додатних карти за те вагоне (путници на Оријент експресу су плаћали нормалну цену карте и додатак за спаваћа кола – овај додатак је ишао компанији „Wагонс-Литс“, а приход од карата је одлазио релевантним националним железничким компанијама). Због овога компанија „Wагонс-Литс“ почиње да или продаје или изнајмљује спаваћа кола националним железницама широм Европе.
1977: Директна линија Ориент Еxпресс се потпуно прекида, престајући да путује из Париза за Истанбул и Атину. Последњи воз на овој линији је отишао са станице Гаре де Лyон у Паризу у 23:56 19. маја 1977. (заправо, неколико минута касније, тачније 20. маја!), с јединим спаваћим колима на линији Париз-Истанбул Y класе, саграђеним 1939, декорисаним у савременом плавом и белом стилу. Остаци овог воза путују до раних деведесетих, од Париза (и од Калеа, током летњих месеци) до Милана и Венеције са спаваћим колима, вагонима са седиштима и кушетима у композицији. Обичан Ориент Еxпресс из Париза за Беч, Будимпешту и Букурешт вози по реду вожње као и раније.
1982: Јамес Схерwоод, заљубљеник у железнице и директор компаније „Сеа Цонтаинерс Инц.“ Уводи редовну линију из Лондона за Париз и Венецију звану „Венице Симплон Ориент Еxпресс“ (ВСОЕ у скраћеном облику). Венице Симплон Ориент Еxпресс путује и данас једном недељно, од марта до новембра, сваке године.
2001: 10. јуна 2001, директна кушет кола и седишта на Ориент Еxпрессу од Париза до Будимпеште су повучена из употребе, баш као и два пута недељно директна спаваћа кола на линији Париз-Букурешт. Ориент Еxпресс сада вози на линији Париз-Беч као редован воз са седиштима, кушетом и спаваћим колима.
Јун 2007: Нова ТГВ-Ест брза линија из Париза за Стразбур је отворена 10. јуна 2007, а домаћа линија на коју је био закачен Ориент Еxпресс на овој рути је замењена ТГВ возом који путује 320 километара на сат. Као резултат тога, Ориент Еxпресс је постао ограничен на путовања само између Стразбура и Беча, са преседањем на ТГВ за и од Париза. Ипак, овај воз је задржао своје име – „Ориент Еxпресс“.
МОЖДА НИСТЕ ЗНАЛИ
Филм Убиство у Оријент експресу по чувеном роману Агате Кристи није снимљен у возу Оријент експрес, већ у Симплон Оријент експресу.
Не треба мешати прави Оријент експрес с Венеција Симплон Оријент експресом (ВСОЕ) фирме ВСОЕ Лтд, специјалним возом састављеним од рестаурираних старих спаваћих кола компаније Wагон-Литс или са Оријент експрес Носталгијом, сличних карактеристика.
Нема и не може бити нешто што би се могло назвати “оригиналним” Оријент експресом, из веома добрих разлога. То је био и јесте сервис, а не одређена возна композиција. У сваком случају, коришћене су различите композиције у различитим периодима историје Оријент експреса, а у сваком периоду постојало је неколико таквих композиција. Размислите: у најбоља времена овог воза, током 1930-их, он је свакодневно полазио из Париза за Истанбул, на пут који је подразумевао три ноћи. Сваке ноћи, морао је да буде један Симплон Оријент експрес који напушта Париз, други који је већ другу ноћ на путу од Париза и трећи који се, у последњој ноћи пута, приближава Истанбулу, као и друга три Симплон Оријент експреса на повратној релацији према Паризу. Дакле, морало је постојати бар шест композиција тог воза..!
Леви Строс
Леви Строс, рођен као Леб Штраус, немачки Јеврејин, имигрант у Сједињене Америчке Државе, основао прву мануфактуру за производњу фармерки. Његова фирма Леви Страусс & Цомпанy почела је да ради 1853, у Сан Франциску, Калифорнија.
Када се искрцао на острво Елис, нису умели да изговоре/запишу његово име (Лöб), па су га променили у Леви, по уласку у Сједињене Државе. Од 1850, он сам себе зове Леви.
Строс постаје амерички грађанин 1853. Одлази у Сан Франциско, где је, у конестога вагонима (кола прекривена цирадом), живела већина копача територије потраге за златом.
Строс отвара продавницу свих потрепштина Леви Страусс & Цомпанy. Често, на коњу, носи робу до рудничких насеља, до територије потере за златом. Схватио је да трагачи за златом и рудари имају проблем што им памучне панталоне брзо дотрајавају. Кројач по имену Џејкоб Дејвис одлучује да направи грубе овераллс (панталоне с трегерима) и да их продаје рударима. Сашивене од мрког морнарског платна од конопље, његове панталоне имале су, за стављање руде, џепове које је било немогуће подерати. Дејвис је желео да патентира производ, али му је недостајало новца. Строс је пристао да му помогне и они су ушли у партнерство.
Строс и Дејвис, 20. маја 1873, добијају право на патент – бакарне нитне за ојачавање џепова радних одела од тексас платна.
Компанија Леви Строс почиње тада да производи чувене Леви'с фармерке, у фабрици Амоскеаг Мануфацтуринг, у Манчестеру, Њу Хемпшајр.
Строс умире 1902, у 73. години. Богатство фирме Леви'с достиже тада око шест милиона долара (мање, више). Сахрањен је у Колму, Калифорнија. Никада се није женио, а фирму је оставио нећацима Џејкобу, Луису, Абрахаму и Сигмунду Стерну. Они су обновили компанију после земљотреса у Сан Франциску, 1906.
Copyright © 1861-2010 СРПСКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ. Сва права су задржана. Не копирати без дозволе.
Позоришни трг 1, 21000 Нови Сад
++381 21 6621-411