balerine-header

ПОДЕЛАО ПРЕДСТАВИО РЕДИТЕЉКИФОРУМ ЗА НОВИ ПЛЕСНАГРАДЕКРИТИКАФОТОВИДЕО
ФОРУМ ЗА НОВИ ПЛЕС БАЛЕТА СРПСКОГ НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА

БАЛЕРИНЕ


Редитељка и драматуршкиња: Милена Богавац
Кореографкиња и асистенткиња режије: Оливера Ковачевић Црњански

Коауторке и извођачице:
Јелена Алемпијевић
Соња Батић
Милена Кркотић
Андреја Кулешевић
Јелена Марковић
Сања Павић
Иста Степанов
Сара Тошић
Фросина Димовска

Костимографкиња: Марина Сремац
Композитор: Марко Грубић
Аутор видеа: Игор Марковић
Асистент режије: Урош Нововић

Дизајн светла: Тихомир Бороја
Дизајн звука: Душан Јовановић
Видео техничари: Ђорђе Верначки и Срђан Миловановић
Тонски сарадник: Предраг Петрушевски
Инспицијент: Сања Миланов

Копродукција: Српско народно позориште и Студентски културни центар Нови Сад
Продуценти: Александар Милосављевић – СНП и Здравко Вулин – СКЦНС
Извршни продуценти: Оливера Ковачевић Црњански – СНП и Немања Вуковић – СКЦНС

Премијера: 18. новембар 2014, Камерна сцена

Представа траје седамдесет и пет минута.

koprodukcija

БАЛЕРИНЕ

Балерине су предстaва која комбинује физички театар и оригинални, изведбени текст с циљем да документује, демистификује и објасни шта заправо раде уметничке плесачице и с којим се зазовима срећу у професионалном и личном животу. Представа је настала кроз вишемесечни, експериментални, уметничко-истраживачки процес, заснован на методолошким играма осимшљеним тако да подстакну колективно писање текста. У њој нема илузије, фикције нити глуме: плесачице на сцени говоре у своје име, износе своја искуства и ставове о уметности, политици, аполитичности, роду, друштву и стереотипима с којима се мање или више успешно боре, опстајући у својој, само наизглед гламурозној професији. Оне је разобличавају, откривајући колико рада, труда, љубави и посвећености је потребно да би се бавиле уметношћу игре.

Све балерине су уморне. Све балерине много брину. Све балерине заједно не знају таблицу множења. Све балерине воле да играју. Све балерине воле да пуше. Не воле све балерине да пуше. Све балерине су контрадикторне. Све балерине воле кад их нешто боли, од рада. Све балерине воле да се одмарају. Све балерине воле да спавају. Све воле лекове против болова. Све балерине некад заиграју на улици. Све балерине чудно ходају. Све размишљају како згледају и да ли су добре. Све балерине плаше се да нису довољно добре. Све балерине имају укоснице. Све балерине знају да направе пунђу. Све знају да направе звезду. Све балерине могу шпагу. Све балерине упадају једна другој у реч. Све балерине воле аплауз. Све балерине воле пажњу. Све балерине имају комплексе. Све балерине имају трему. И нису све балерине глупе!

balerine25
Фотографија: Миомир Ползовић

МИЛЕНА МИЊА БОГАВАЦ (Београд, 1982) је списатељица, драматуршкиња и позоришна уметница.

m.bogavacДипломирала је драматургију на Факултету драмских уметности у Београду. Комади су јој изведени у бројним позориштима, у земљи и иностранству, представљени на релевантним фестивалима и уврштени у антологије савремене драме. Добитинца је неколико награда за списатељски и позоришни рад. Бави се писањем и извођењем слем поезије, а прве две збирке објавио јој је Студентски културни центар Нови Сад. Стална је сарадница Битефа, Битеф театра и омладинске организације Центар Е8. Ради у оквиру трупе Драма Ментал Студио.


РЕЧ РЕДИТЕЉКЕ

Идеја представе Балерине јесте да публику едукује о уметности игре, али и да уметничку игру успостави као метафору за „уметност живљења“. Сви смо ми балерине, у непрекидној борби против силе земљине теже, у непрекидним покушајима да изгледамо лепо и лако, у непрекидном игнорисању питања: шта имаш ти од тога, што се толико трудиш? … А шта бих добила од тога да престанем?!

Ово је представа о свима нама који се трудимо и не планирамо да престанемо. За све нас који покушавамо да победимо сами себе. Ово је представа за нас који се затрпавамо послом, да не бисмо мислили о сврси свог постојања, и све нас који смо у свом послу нашли сврху, смисао и љубав потребну да се настави даље. У нову победу. У нови изазов. У нови радни дан. Ово је представа о раду и представа о лепоти… а лепота ће, писао је Достојевски, спасити свет, ако ми њу спасемо.

Ово је представа о спашавању лепоте. О самозабораву и срећи. О раду, труду, амбицији, вољи, телу и духу. Ово је, такође и представа о друштву; позориште о позоришту; о смислу и томе да га је нашао свако ко је кренуо да га тражи. Ово је представа о игри, као најозбиљнијој дисциплини људског духа и лакоћи као најтежој ствари на свету. Ово је представа о балеринама, а сви смо ми балерине, без обзира на то да ли смо икада играли балет.


ФОРУМ ЗА НОВИ ПЛЕС је ансамбл савремене игре који делује у оквиру Балета Српског народног позоришта. Покренут је јуна 2002, ради стварања новог простора за истраживање савременог плесног и позоришног израза. Чине га играчице и играчи спремни да, поред редовног репертоара, остварују представе с којима и својој публици и себи шире хоризонте неконвенционалне плесне поетике, што им је донело признања и на домаћим и на иностраним сценама. Сарадња Студентског културног центра Новог Сада са Форумом за нови плес представља природну везу два актера на сцени културне делатности. Форум за нови плес је уникат позоришне продукције, а СКЦНС – установа која активно учествује у креирању културне понуде града, са мултифункционалном Фабриком као новим центром културе у Новом Саду. Након заједничке продукције представе Pop it Up кореографкиње Драгане Булут (2013), Форум за нови плес и СКЦНС настављају сарадњу на представи Балерине у којој чланице Форума причају личне приче, везане за професионално и уметничко сазревање.

balerine22
Фотографија: Миомир Ползовић

НАГРАДЕ И ПОХВАЛЕ

- Награда Удружења балетских уметника Србије за 2015.
Жири у саставу: Марија Јанковић Шеховић, Исидора Станишић, Татјана Поповић, Катарина Стојков Слијепчевић и Ана Павловић Пешић доделио је Специјалну награду за иновативни приступ у области савременог плесног театра представи Балерине, у копродукцији Форума за нови плес Балета Српског народног позоришта и Студентског културног центра Нови Сад.

- Специјална похвала Професионалног удружења балетских играча, кореографа и балетских педагога Србије.
Специјална похвала поводом Светског дана игре, 29. априла 2015, додељена је ауторском тиму представе Балерине, уз образложење жирија да су ауторке – редитељка и драматуршкиња Милена Богавац, кореографкиња и асистенткиња режије Оливера Ковачевић Црњански и коауторке и извођачице (Јелена Алемпијевић, Соња Батић, Фросина Димовска, Милена Кркотић, Андреја Кулешевић, Јелена Марковић, Сања Павић, Иста Степанов и Сара Тошић), дале велики допринос у разумевању друштвено запостављене уметничке институције класичне и савремене игре у Србији.

- 42. ИНФАНТ – Интернационални фестивал алтернативног и новог театра, 2015.
Признање за изузетну експресивност на граничном подручју између позоришта и осталих уметности

- Belgrade Edt Culture – best theater acts in season 2014-2015.
Најбоља друштвено-ангажована представа – Балерине, Форум за нови плес, Српско народно позоришта и СКЦ Нови Сад.
(Гостовање у Битеф театру)
На основу одгледаних преко 80 премијерно изведених и преко 30 гостујућих представа у Београду, у периоду од маја 2014. до маја 2015. састављене су листе најбољих у 25 категорија. У конкуренцији за најбољу биле су и представе:
Бетон махала, Позоришна трупа Јој ево их, Нови Пазар (гостовање у Звездара театру)
Ибзенов Непријатељ народа као Брехтов поучни комад, Центар за културну деконтаминацију
Кратка повест о антихристу, Битеф театар
Вертер: или имаш наде или немаш, Хартефакт, Факултет драмских уметности, Установа културе “Пароброд” (извођење у хотелу Бристол)

- Годишња похвала Српског народног позоришта за 2014. годину.
Балерине су предстaва која комбинује физички театар и оригинални, изведбени текст с циљем да документује, демистификује и објасни шта заправо раде уметничке плесачице и с којим се изазовима срећу у професионалном и личном животу.“


Представа није вернисаж

Нисмо се честито одморили после гостовања у Пули, где је Форум за нови плес Балета СНП-а играо представу „Балерине” у оквиру Дана Војводине у Истри, а ево нас већ на путу за Осијек, поново с „Балеринама”.

Пула нас не би видела да нам Ротари клуб „Нови Сад – Дунав“, није даривао приход од донаторске вечери за нас организоване, а ми смо осветлали образ савременог плеса Србије, покрајинског театра и Новог Сада, који нам је уступио бус.
Осјечани су нас позвали да гостујемо у Ноћи казалишта, што се код нас зове Ноћ позоришта, али у оба случаја, и тамо и овде, није ми баш најјаснији смисао манифестације. Позориште се прикључи програму, уплати организатору паре да би у нареченој ноћи бесплатно (или по јефтинијим ценама улазница) угостило гледаоце, који по вољи излазе из једног театра с представе у току, да би упали у друго позориште, на представу која је исто тако у току. Ова променада има смисла у Ноћи музеја, но позориште није музеј, представа није изложба, нити су актери на сцени музејски експонати који остају мирни, окачени или посађени на своја места, док се публика шетка. А део програма Ноћи позоришта – организоване посете позоришту – већ упражњавамо. И то не једном годишње.

И у Пули је улаз на „Балерине” био бесплатан, али смо одмах по доласку сазнали да у Граду влада велико интересовање за нашу представу: СНП је редовно гостовао у Пули, а и добар глас о “Балеринама” се чуо до Истре. У Пулу стижемо предвече и журимо у Српски културни клуб где је отварање манифестације. Прво говоре домаћини, а онда Славиша Грујић, покрајински секретар за културу и јавно информисање. Званично говоре различитим језицима, а заправо истим – језиком који проистиче из свести да су Истра и Војводина вишенационалне средине које је повест научила толеранцији. Ово би звучало као фраза да није свакодневице. О тој истини, на свој начин, сведоче песме и личност Ота Толнаиа. О његовој поезији те вечери говори Влада Копицл – одлично и садржајно. Постављени су високи критеријуми, па помало стрепим како ће бити прихваћене „Балерине”.

Следећи дан проводим с Наталијом и Аном, нашом новосадском подршком. Водим их на тржницу. Обожавам мирис свеже рибе и шаренило медитеранског поврћа. Потом таксијем идемо на ручак. Питамо таксисту где се добро једе, а јели бисмо рибу, козице и дагње, али и домаћи пршут и сир (може и пашки), свежу руколу, радич, мотовилец, наравно уз биску, грапу и медицу, малвазију и теран, а све то уз маслиново уље и свеже печени хлеб и, после, маскарпоне тирамису. Човек схвата да смо континенталци. Кад чује одакле смо, саопштава нам тачне цене некретнина у Новом Саду где има родбину. Одвози нас до ресторана и газди каже да се добро побрине за нас. Овај, када је чуо шта бисмо све јели и пили, преузима ствар у своје руке: радикално редукује наш списак жеља и по свом избору доноси врхунске делиције. Обећавамо (и њему и себи) да ћемо се вратити.

Док смо ми јели – балерине су имале пробу. Наталији, Ани и мени се дрема, па нас чуди ентузијазам девојака, тим пре што пробу води неумољива Оливера Ковачевић Црњански, кореографкиња. Иако је десетак минута пре дизања завесе у фоајеу ИНК мало гледалаца, до почетка представе сала се напунила. И реагују онако како смо навикли. Све функционише одлично. Па и боље: пулско играње је до сада најбоља верзија „Балерина”. Публика и домаћини – одушевљени!

А сада – Осијек!

На путу, пред границу, придружује нам се Здравко Вулин, директор Културног центра Нови Сад, наш одани копродуцент не само ове представе. Дочекује нас стари пријатељ Божидар Шнајдер, интендант. Дуго и успешно сарађујемо. Упозорава нас на гужве у Ноћи казалишта, посебно на посетиоце који обилазе казалиште и бану на пробу, а догађа се и да публика током представе улази и излази. То се „Балеринама” у Осијеку није догодило! Сви су, као приковани, одгледали представу и овацијама поздравили девојке, а у сали су остали и током наше трибине Професија као идентитет.

Није било извесно да ће на пут поћи Миња Богавац, редитељка „Балерина”, која иначе води трибине, па сам ја смислио да ћу је без проблема одменити. Та водио сам трибине и разговоре на толиким фестивалима! Слушајући сада Мињу како савршено плете причу о специфичностима позива балерина, о невероватној вољи коју подразумева ова професија, објашњавајући да је представа настала на основу исповести самих учесница, а све то још промишљено повезује с професијама људи у гледалишту, схватам да не бих тако добро обавио овај посао.

На путу до Осијека нас је пратила киша. На повратку кући веје снег. Путујемо полако. Клизаво је, а и нема разлога за журбу – сутра је недеља. Једини дан када балетски играчи не морају да вежбају.

Александар Милосављевић, Дневник, 24. јануар 2016.


СВАКИ ДАН, СВАКИ ДАН, СВАКИ ДАН
Балерине

Балерина. Тако крхка, тако лепа, заносна и заводљива и тако слична свима нама а опет сасвим другачија. Балерина, некадашња миљеница царева и утицајних друштвених кругова, уздизана је до сфера обожаване, скоро нестварне жене и уметнице. Данас је у друштвено запостављеној уметничкој институцији класичне или савремене игре коју више од деведесет посто нашег становништва није никада видело. Зато се нова представа Балерине, премијерно изведена 18. новембра 2014. године на Камерној сцени Српског народног позоришта (СНП-а), огласила као потреба и документ о животу и раду уметничке играчице данас. Стварана као едукативно-документарна, осмишљена је у вишемесечном колективном раду са жељом да отворено, без шминке и дотеривања, проговори о теми коју наш аудиторијум још није имао прилику да чује.

Балерина ће од своје шесте године па све до краја каријере патити од љубави за покретом, белом балетском хаљином и Црним лабудом. Радећи много имаће ране на ножним прстима а биће и крви у патикама. Трпеће бол, схватајући га саставним делом љубави према игри. Чуваће своју танану фигуру, биће гладна и желеће да прогута све што би јој утолило глад. Сваки дан ће снажно истезати сваки мишић, колено и стопало. Сваки дан ће сањати о новој представи и аплаузу. Сваки дан ће бити уморна и страшно ће желети да спава, да се одмори, и сваки дан ће хтети да савлада несавладано и понављаће сваки дан све испочетка ради љубави и лепоте.

Пун допринос у стварању представе Балерине дале су баш оне, играчице Српског народног позоришта: Јелена Алемпијевић, Соња Батић, Фросина Димовска, Милена Кркотић, Андреја Кулешевић, Јелена Марковић, Сања Павић, Иста Степанов и Сара Тошић. Личним текстовима о свом животу у професији и ван ње, затим глумом и игром, доказале су своје таленте и могућности да у игри делују и одговоре на низ других захтева. У опуштеној сценској атмосфери, у правом и погођеном тону извођења говорно-играчког текста, извођачице и коауторке Балерине биле су незаменљиви тумачи сопственог живота.

Затварајући круг колективног стварања представе редитељка и драматуршкиња Милена Богавац и кореографкиња и асистенткиња режије Оливера Ковачевић Црњански дале су свој допринос зрелим театарским изразом и јасним смерницама у стварању новог занимљивог дела о балеринама. И сви остали сарадници у представи су с пажњом, одговорношћу и личном стваралачком енергијом потцртали овог позоришног новајлију.

Форум за нови плес је истраживачки ансамбл савремене игре СНП-а и траје већ више од десет година. Препознатљив је по успешним и квалитетним „новокомпонованим“ плесним продукцијама. Занимљив је публици која увек с нестрпљењем и интересовањем очекује форумовску нову стваралачку мисао. У сарадњи са Студентским културним центром из Новог Сада у 2013. години креиран је сјајни Pop it up, кореографкиње Драгане Булут, а сада су одјекнуле и Балерине.

Сасвим нове, интересантне и узбудљиве, духовите и сетне, упитне и раздрагане, паметне и заљубљене у игру, уморне од игре, чекајући аплауз и свој сваки нови радни дан.

Ксенија Дињашки

Фотографије: Александар Рамадановић
ВРХ СТРАНЕ