grk-zorba-header

PODELAO KOMPOZITORUO KOREOGRAFUO DIRIGENTUO DELUSADRŽAJKRITIKAFOTOVIDEO
Mikis Teodorakis
GRK ZORBA
balet u dva čina

Libreto: Krunislav Simić, Dušan Belić, Hadži Zoran Lazin i Serž Vafijadis
po motivima romana Nikosa Kazancakisa Doživljaji Aleksisa Zorbasa

Koreograf i reditelj: Krunislav Simić
Dirigent: Aleksandar Kojić
Scenograf: Mileta Leskovac, adaptacija: Saša Senković
Kostimograf: Mirjana Stojanović Maurič
Repetitori: Oksana Storožuk, Milan Lazić, Vesna Brkić, Jelena Vukadinović, Boris Ladičorbić, Branka Gligorić

Uloge:

Aleksis Zorbas
Andrej Kolčeriju / Samjuel Bišop

Nik, pisac
Samjuel Bišop / Liviju Har

Madam Ortans
Olga Avramović / Katarina Kljajić / Milena Krkotić

Marina, mlada udovica
Ana Đurić / Marijana Ćurčija / Katarina Kljajić

Pavlos, seoski momak
David Gruoso / Liviju Har / Andrej Kolčeriju / Milan Ivan

Solo ženski glas
Marina Pavlović Barać, mecosopran

Solo buzuki
Branimir Jovanović

Ansambl:
Dunja Lepuša, Jelena Marković, Verica Kozarev Klarić, Bojana Mitić, Sonja Batić, Bojana Matić, Milena Krkotić, Vesna Ilić, Nadežda Salak, Ljiljana Jokanović, Ivana Pribić, Irena Mesaroš, Milana Balaž, Maja Kuveljić, Ljubica Selaković Bandić, Zorana Dimitrijević, Sonja Gavrilov, Jovana Paunović, Lana Stojanović, Jelena Nikolić, Jelena Danguzov, Milana Samardžić, Mina Radović, Milica Remeštar, Juka Macujama, Ana Milenković, Milica Jelić, Bobana Rokvić, Dejana Simatović, Gabriela Sarvak, Biljana Babijanović, Marijeta Virag, Tatjana Nenadović, Ivana Oršolić, Ivanka Stojčević
Ranko Lazić, Ivan Đerković, Milan Ivan, David Gruoso, Đulio Milite, Stevan Sremac, Naojuki Acumi, Gleb Sumanov, Zoran Trifunović, Marko Dubovac, Igor Tauber, Aleksandar Bečvardi, Teodor Katić*, Nikola Stamenović*, Katarina Brkić**, Vanja Jokanović**, Mihailo Milenović**

*učenici Srednje Baletske škole iz Novog Sada i **statisti

Učestvuju: Hor i Orkestar Opere SNP-a
Hor pripremila: Vesna Kesić Krsmanović
Koncertmajstori: Vladimir Ćuković, Sergej Šapovalov
Korepetitori: Zoltan Gajdoš, Dejan Brkić
Tonski saradnik: Predrag Petruševski
Inspicijenti: Tanja Cvijić, Ivan Svirčević
Sufler: Aleksandra Majtan
Dizajn svetla: Marko Radanović
Majstor tona: Dušan Jovanović

Premijerna obnova: 8. oktobra 2016, SNP, scena „Jovan Đorđević“, 19.00

Premijerna izvođenja: 1. decembra 1994, SNP, Novi Sad
3. decembra 1994, Centar „Sava“, Beograd

Balet Grk Zorba (Zorba il Greco) prvi put je izvođen 6. avgusta 1988. godine u Areni u Veroni (Italija), a dirigovao je Mikis Teodorakis.

Trajanje predstave: oko dva sata, s jednom pauzom.

Dekor, kostimi i ostala scenska oprema izrađeni su u radionicama Srpskog narodnog pozorišta.

Mikis Teodorakis
Μίκης Θεοδωράκης

mikis-teodorakisSavremeni grčki kompozitor, rođen 29. jula 1925. godine na ostrvu Hios u Grčkoj. Detinjstvo i mladost provodi u različitim provincijskim grčkim gradićima. Nakon aktivnog učešća u otporu protiv okupatora u Drugom svetskom ratu, upisuje se na atinski Konzervatorijum u klasi prof. Filoktitisa Ikonomidisa, a kasnije i na Konzervatorijum u Parizu, gde studira muzičke oblike i analizu u klasi prof.

Olivijea Mesijana i dirigovanje kod prof. Ežena Bigoa. Vreme provedeno u Parizu period je bogatog stvaralaštva. Od 1954. do 1960. intenzivno radi i komponuje. Njegova prva simfonijska dela doživela su međunarodni uspeh. Godine 1957. osvaja zlatnu medalju na Moskovskom muzičkom festivalu, a 1959. Darius Milo ga predlaže za američku Kopli nagradu za najboljeg kompozitora godine nakon praizvedbe njegovog baleta Antigona u Kovent Gardenu u Londonu.

U Grčku se vraća 1962, osniva Mali atinski simfonijski orkestar i Muzičko društvo „Pirej“ s kojim priređuje mnogobrojne koncerte po celoj Grčkoj i inostranstvu. Njegovi najznačajniji radovi iz tog perioda su: ciklus pesama Arhipelag, Politija, Epifanija, Epitafios; muzika za pozorište: Talac, Balada mrtvom bratu, Divni grad; muzika za film Grk Zorba (Zorba the Greek, 1964); oratorijum Dostojno jeste (tekst Odisejasa Elitisa) i dr. Postaje svetski priznat, najveći grčki kompozitor. Aprila 1967, kada je vojna hunta preuzela vlast u Grčkoj, apeluje na pružanje otpora protiv diktature. Uhapšen je avgusta iste godine, osuđen i deportovan. Međunarodni pokret solidarnosti, na čelu s poznatim umetnicima (D. Šostakovič, L. Bernštajn, A. Miler, H. Belafonte), uspeva da mu se kazna preinači u izgnanstvo, do čega dolazi 1970. Odlazi u Pariz i nastavlja da radi i širom sveta drži koncerte kao deo borbe za povratak demokratije u Grčku. Postao je simbol borbe protiv tiranije. Godine 1974, nakon pada vojne hunte, trijumfalno se vraća u Grčku svojim političkim i kulturnim aktivnostima. Među najpoznatijim delima nastalim od 70-ih do danas su: oratorijumi Missa greca i Canto Olympico, četiri značajne opere, Medeja, Elektra, Lizistrata i Antigona, i dela: Istočno od Egejskog mora za čelo i klavir (2007), Rapsodija za trubu i orkestar (2008), Rapsodija za gudače, mecosopran i bariton (2009) i Simfonija Andaluzija za mecosopran i orkestar (2010). Njegov opus obuhvata preko hiljadu pesama i ciklusa pesama, simfonijska dela, kantate i oratorijume, balete, opere, scensku i filmsku muziku, kao i knjige prevedene na više svetskih jezika i smatra se savremenim kompozitorom sa najviše komponovanih dela. Godine 1983. dobio je nagradu za mir „Lenjin“.

Godine 2007. u Gentu (Belgija) primio je nagradu za životno delo koju dodeljuje Akademija za filmsku muziku (The World Soundtrack Academy). Počasni je doktor na više svetski poznatih univerziteta (Montreal, Solun, Krit).

Mikis Teodorakis je 1. decembra 1994. godine prisustvovao premijeri baleta Grk Zorba u Novom Sadu, i tom prilikom Srpskom narodnom pozorištu poklonio autorska prava za predstavu.

U toku bombardovanja 1999. zalagao se za prestanak oružanih dejstava i posebno je osuđivao napade na Novi Sad, te je, u znak zahvalnosti, odlukom Skupštine Grada Novog Sada od 1. februara 2004. godine, počasni građanin Novog Sada.

 

Dragi prijatelji,

Novi Sad je uklesan u moje sećanje. Nikada neću zaboraviti ljubav i ljubaznost njegovih
stanovnika niti ogroman talenat njegovih umetnika.
Želim da vam nova predstava Zorbe bude kao i prethodna, uspešna i još bolja! Nažalost,
zdravlje mi ne dozvoljava da budem sa vama.
Hvala svima i želim vam mnogo uspeha.
S ljubavlju i lepim željama,

Mikis Teodorakis
Atina, 15. septembra 2016.

mikis-teodorakis

Krunislav Simić
koreograf i reditelj

krunislav-simicUporedo sa pohađanjem Srednje baletske škole „Lujo Davičo“ u Beogradu, studirao je slikarstvo na Odseku za konzervaciju i restauraciju na Višoj pedagoškoj akademiji u Beogradu. Debitovao je u NP u Beogradu u predstavi Darinkin dar postepeno preuzimajući glavne muške uloge u klasičnom i savremenom repertoaru. Od 1988. godine bavi se koreografsko-režijskim radom.

Specifičan smisao za uobličavanje likova i snažna scenska ekspresija omogućili su mu da ostvari mnogobrojne značajne uloge u kojima je radio samostalno ili s baletskim ansamblima: Narodnog pozorišta iz Beograda, Srpskog narodnog pozorišta iz Novog Sada i Opere i teatra Madlenijanum. Nastupao je na svim scenama u zemlji i inostranstvu. Značajne uloge: Mladić (Pokajnik), Lakrdijaš (Labudovo jezero), Gospodin Ka (Dama s kamelijama), Franc (Kopelija), Per Gint (Per Gint), Puk (San letnje noći), Samson (Samson i Dalila), Rob (Šeherezada), Đuraško (Jelisaveta), Aleksis Zorbas (Grk Zorba).

Bio je član žirija na prvom takmičenju koreografskih minijatura u Beogradu 1997. godine i žirija za nagradu „Dimitrije Parlić“ za 2000. godinu. Za igračka dostignuća dobio je Nagradu „Baletskog festivala“ u Ljubljani (1985, Per Gint) kao i dve Godišnje nagrade Narodnog pozorišta u Beogradu. Kao koreograf je nagrađen Zlatnom plaketom na Međunarodnom takmičenju koreografa u Novom Sadu (1988, Pieta), Godišnjom nagradom Narodnog pozorišta u Beogradu (1991, Pokajnik, 2006, Kraljica Margo), Godišnjom nagradom Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu (1992, Kraljeva jesen, 1994, Grk Zorba i 2002, Majerling), kao i najvišim priznanjem u oblasti baletske umetnosti koje dodeljuje Udruženje baletskih umetnika Srbije, nagradom „Dimitrije Parlić“ (1999, Orfej u podzemlju). Takođe, 2007. godine, povodom desetogodišnjice rada Opere i teatra Madlenijanum, dobio je međunarodnu nagradu za vrhunski doprinos u savremenom pristupu pozorišnog stvaralaštva „Madlena Cepter“. Godine 2011. dodeljena mu je Zlatna medalja „Jovan Đorđević“, kao najviše priznanje Srpskog narodnog pozorišta.

 

Spektakl o ljubavi, radosti i iskrenom prijateljstvu

- Ovo je premijerna obnova, zato što je najmanje 30 ili 40 odsto koreografije promenjeno, jer vreme čini svoje. I scenografija je potpuno drugačija, i nova, kao i kostimi, tako da u tom smislu možemo reći da je to, na neki način, premijera, ili, kako mi kažemo, polupremijera – objašnjava Krunislav Simić za naš list. – Čini mi se da neke predstave nikad ne umiru, kao u gvozdenom repertoaru beli baleti „Labudovo jezero“ i „Žizela“. Tako je i ova predstava bila mnogo voljena, i uvek je bila puna. Publika je dolazila da gleda jednu čistu, lepu priču o prijateljstvu, bez obzira na tragične situacije kroz koje su prolazili glavni protagonisti.

Krunislav Simić (iz intervjua Spektakl o ljubavi, radosti i iskrenom prijateljstvu, „Dnevnik“, 4. oktobra 2016, autor: N. Pejčić)

Aleksandar Kojić
dirigent

aleksandar-kojicRođen u Novom Sadu. Posle završenih osnovnih i specijalističkih studija dirigovanja, na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu, usavršavao se na nekoliko različitih majstorskih kurseva: u Beogradu, zatim u Beču kod prof. Marka Stringera (Universität für Musik und darstellende Kunst), Majncu na kursevima iz horskog dirigovanja (prof. Erwin Ortner i Frieder Bernius), Utrehtu na kursevima iz horskog dirigovanja (prof. Timothy Brown), kao i na radionicama za staru muziku u Majncu (Helmuth Rilling) i Utrehtu (Ton Koopman). Od 2010. godine je dirigent u Operi Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu, a od avgusta 2012. do aprila 2014. bio je direktor Opere SNP-a. U proteklih nekoliko godina gostovao je u HNK u Zagrebu i HNK Ivana pl. Zajca u Rijeci (Hrvatska), Segedinskoj operi (Mađarska), Teatru Opere i Baleta u Krasnojarsku (Rusija).

Operski repertoar: Verdi (Travijata, Trubadur, Aida, Simon Bokanegra, Nabuko, Rigoleto) Pučini (Boemi, Madam Baterflaj, Toska), Čajkovski (Pikova dama, Evgenije Onjegin), Mocart (Don Đovani), Doniceti (Ljubavni napitak, Pozorišne zgode i nezgode), Rosini (Seviljski berberin), Kalman (Kneginja čardaša), Britn (kamerna opera Okretaj zavrtnja), Gotovac (Ero s onoga svijeta), Bize (Karmen), Vrebalov (Mileva), Orf (Karmina burana), Bajić (Knez Ivo od Semberije), Đ. K. Menoti (Telefon), S. Barber (Partija bridža), P. Hindemit (Tamo i natrag).

Nagrade: Godišnja nagrada Srpskog narodnog pozorišta: za dirigovanje opere Pikova dama P. I. Čajkovskog, 2012; za praizvedbu opere Mileva A. Vrebalov 2012; za Gala koncert povodom 150. godišnjice rođenja Riharda Štrausa 2015; za redakciju partiture i dirigovanja koncertnim izvođenjem opere Knez Ivo od Semberije Isidora Bajića, povodom obeležavanja sto godina od smrti kompozitora, 2016.

Od ideje do realizacije

Knjige Mali princ Antoana de Sent-Egziperija, Galeb Džonatan Livingston Ričarda Baha i Doživljaji Aleksisa Zorbasa Nikosa Kazancakisa bile su, od mojih mladih dana do danas, moje velike životne inspiracije. Kada sam kasnije prvi put pogledao film Grk Zorba to je bio razlog za moja velika oduševljenja. Onda, mnogo kasnije, u Veroni sam gledao balet Grk Zorba Mikisa Teodorakisa.

Spektaklom u Veroni dirigovao je sam maestro Teodorakis. Te večeri bio sam toliko fasciniran muzikom da sam se predao razmišljanjima kako da se ovaj balet izvede na sceni Srpskog narodnog pozorišta. Ponovo sam o ovome počeo intenzivno da razmišljam prateći svečano otvaranje Olimpijade u Barseloni, kojim je dirigovao gospodin Teodorakis. Ubrzo sam zamolio gospodina Serža Vafijadisa, našeg proverenog prijatelja iz Atine, da mi obezbedi kontakt sa maestrom Teodorakisom. Taj kontakt rezultirao je velikim gestom maestra, koji nam je potpuno besplatno dao ekskluzivno pravo da u Srpskom narodnom pozorištu i u Centru „Sava” u Beogradu realizujemo ovaj projekat i svesrdno se zauzeo da nam Agencija Boa iz Pariza da kompletan notni materijal za ovaj spektakl, takođe bez novčane naknade. Moju ideju podržali su Upravni odbor Srpskog narodnog pozorišta i Centar „Sava” u Beogradu. Ja sam im beskrajno zahvalan na poverenju.

U stvari: za sve što je u meni dobro, zahvaljujem muzici i svome sinu Bratislavu.

direktor projekta Dušan Belić, Novi Sad, novembar 1994.

 

O Grku Zorbi

Nepouzdano se tvrdi da je pravi Aleksis Zorbas živeo u Kateriniju. U ovaj grad blizu Egeja stigao je posle Prvog svetskog rata, ali se ne zna odakle. Zaposlio se u obližnjem rudniku, zaljubio se u kćerku direktora rudnika, hteo da se oženi njome, ali to njenom ocu nije odgovaralo.

Zna se da potomci Aleksisa Zorbasa danas žive u Beogradu, a pre Drugog svetskog rata živeli su u Skoplju i tamo je Zorba proveo poslednje dane svog burnog života. Siže priče o životu Grka Zorbe poslužio je grčkom književniku Nikosu Kazancakisu da napiše roman, s kojim je 1954. godine kandidovan za Nobelovu nagradu. Kasnije se za ovaj roman zainteresovao piščev prijatelj filmski reditelj Mihalis Kakojanis.

Vrlo brzo su se dogovorili da snime film, a muziku je napisao kompozitor Mikis Teodorakis. Kako su Kazancakis i Kakojanis rodom sa Krita i svoj kraj najbolje poznaju, čitavu radnju romana preneli su na ovo mitsko grčko ostrvo, gde je film i snimljen. Zahvaljujući filmskom glumcu Entoniju Kvinu, snimljen je film koji će zauvek ostati ostvarenje koje se pamti. Film je osvojio 3 filmske nagrade Oskar. Grk Zorba je obišao svet. Grk Zorba je ponovo zakucao na naša vrata. On je među nama.

Hadži Zoran Lazin

 

Izvođenja baletskog spektakla Grk Zorba

Legendaran balet Srpskog narodnog pozorišta je bio na repertoaru punih osamnaest godina, od 1. decembra 1994. godine sve do 30. maja 2013, kad se poslednji put izvodio pred beogradskom publikom u Centru „Sava“. U Centru „Sava“ ovaj balet je gostovao 14 puta. Grk Zorba je gostovao u Subotici i Kruševcu (1995), Banjaluci (2001), ponovo u Kruševcu za Vidovdan, Tivtu na „Tivatskom kulturnom ljetu“ i Ohridu na Festivalu „Ohridsko leto“ (2004), Rumi i Zemunu u Madlenijanumu (2005).

Grk Zorba od 1. decembra 1994. do 30. maja 2013. dirigenti: Imre Toplak / Vesna Šouc (k.g. iz Beograda) / Sajmon Robinson (k.g. iz Slovenije / Velike Britanije) / Mikica Jevtić; Grk Zorba: Viktor Litvinov (k.g. iz Ukrajine) / Valentin Lebed (k.g. iz Kijeva) / Krunislav Simić (k. g. iz Beograda) / Konstantin Kostjukov (k.g. iz Beograda); Nik: Konstantin Tešea (k.g. iz Rumunije) / Oleg Dedogrjuk (k.g. iz Moskve) / Jovan Veselinović (k.g. iz Beograda) / Milan Lazić / Liviju Har; Madam Ortans: Gordana Simić (k.g. iz Beograda); Marina: Oksana Storožuk / Marijana Ćurčija / Ana Pavlović (k.g. iz Beograda); Pavlos: Dragan Vlalukin; Solo glas: Violeta Srećković / Marina Pavlović Barać; Solo buzuki: Toma Bahun / Nenad Marinković / Branimir Jovanović

Poslednje izvođenje u Srpskom narodnom pozorištu bilo je 29. maja 2013. godine. Balet se izvodio 128 puta, a videlo ga je ukupno 118.995 gledalaca.


Aleksis Zorbas i Nik, mladi pisac, sreli su se prvi put u luci Pirej. Nik je nameravao da održi stari zapušteni rudnik. U stvari, bio je to razočaran mlad čovek koji je želeo da na ostrvu, među ljudima iz drugačijeg sveta, pronađe svoj mir. Zorba je bio po svemu drugačiji.

Sanjar, lutalica, voleo je život, piće, žene – filozofijom čoveka koji je upoznao sve strane života nosio se sa nevoljama, tuđim i svojim. Uvek je bio na strani onih koji pate, umeo je da se žrtvuje za druge… Pošto je Zorba radio i rudarski posao, Nik ga je uzeo za nadzornika radnika na Kritu. Zorba i Nik kreću zajedno na Krit. Tako je sve počelo.

Na seoskom trgu, na obali mora, mladež se zabavlja i pleše. Tu je i mlada udovica Marina, koja privlači pažnju meštana. Većina muškaraca tajno čezne za njom, a najžešće Pavlos, sin bogatog pastira, koji je ludo zaljubljen i ljubomoran. Udovica mu, pak, ni malo ne uzvraća naklonost. Došljaci Zorba i Nik pojavljuju se na trgu, predstavljaju se meštanima svaki na svoj način. Susreću madam Ortans, Francuskinju, vlasnicu skromnog pansiona. Ona ih prima u svoj dom koji, kod meštana, nije na dobrom glasu. Madam Ortans, nekadašnja pariska pevačica i igračica, burne prošlosti, sada umorna od svega i bolesna, provodi dane na Kritu u sećanju na minuli život. Zorba i Nik plešu sa madam Ortans. Privlačnost između Zorbe i madam Ortans je očigledna. Nikovu pažnju privlači slučajni susret sa udovicom Marinom koja svojim ponašanjem i prezirom prema običajima svoga kraja izaziva revolt meštana.

Madam Ortans, očarana susretom sa Zorbom, priseća se svoje prošlosti, Pariza, ljudi koji su je okruživali. U realnost je vraća dolazak Zorbe i Nika. Počinje da veruje da je konačno srela čoveka iz snova i predaje se Zorbi, svim svojim bićem i telom… Ostrvom kruže priče o dvojici došljaka, ali njih te priče ne zanimaju. Između Nika i Zorbe, stvoreno je pravo i večno prijateljstvo. Nik priželjkuje novi susret sa mladom udovicom, što meštani primećuju i osuđuju predvođeni nesrećno zaljubljenim Pavlosom. Nik je usamljen i očajan… Zorba hrabri Nika da se udvara udovici, a madam Ortans, razumevajući udovičin položaj, podstiče je da se susretne s Nikom. Uzavrele krvi, lud od ljubomore, nesrećni Pavlos buni seljane. On je spreman na sve, ali udovica ga javno odbacuje pokazujući svima svoju naklonost prema Niku. Meštani su ozlojeđeni jer su došljaci poremetili njihov mir, običaje i pravila ponašanja. Mirno ostrvo je uzavrelo od ljudskih strasti…

Zorba se vraća iz grada, ali s velikim zakašnjenjem. Život ga je ponovo povukao u stranu. U selu ga već željno očekuju madam Ortans, ozbiljno narušenog zdravlja, i verni prijatelj Nik.

Zorba donosi poklone. Venčanjem madam Ortans i Zorbe snovi se ostvaruju. Život koji izmiče krunišu ljubav i sreća…

Dolaze žene, udovice, s njima je i Marina. Sve one su simbol patnje, sputanosti i uzavrele strasti i želje za drugačijim životom. Marina izranja iz te tamne mase i stremi Niku… Susret Nika i Marine više niko ne može da spreči. Neodoljiva međusobna privlačnost, još od prvog susreta, ometana silama drugih, izazvala je vatrenu strast. Nik i Marina su konačno u zagrljaju, njihova tela su jedno… Glasine se šire ostrvom jer je stranac viđen kako napušta udovičinu kuću. Saznavši za to, nesrećni Pavlos se ubija. Gnev meštana je strašan. Oni linčuju i ubijaju udovicu, a Nik je nemoćan da joj pomogne šokiran surovošću prizora. Ostaje mu samo očaj…

Tu je prijatelj Zorba koji ga teši. Sirtaki? Ta igra je najbolji lek za sve bolesti duše… Igra života i smrti se nastavlja…

Madam Ortans je na samrti. Zorba je uz nju, ali je sada i on nemoćan. Ona još nije umrla a žene razvlače njene stvari. Madam Ortans umire na rukama voljenog Zorbe. Očaj mu obuzima dušu, praznina ispunjava njegovo telo… Ipak… tu je prijatelj Nik koji je od Zorbe naučio da igra, da razmišlja drugačije, da živi… Život se nastavlja! Nik lagano uvlači svog duhovnog vođu u igru koja počinje da pulsira i konačno postaje neobuzdana. Da, to je sirtaki!

Uspešan povratak baleta „Grk Zorba“ Mikisa Teodorakisa na scenu SNP-a

Premijerom obnovljenog baleta „Grk Zorba“ Mikisa Teodorakisa 8. oktobra 2016. (repriza 11. oktobra), Balet Srpskog narodnog pozorišta sa velikim uspehom nastavio je osamnaest godina dugu tradiciju izvođenja ovog plesnog, muzičko-scenskog spektakla. U predstavi su svi akteri: solisti, ansambl, orkestar i hor, bili maksimalno sjedinjeni u umetničkom nastojanju da dosegnu suštinsku lepotu i izražajnost, ovog u svetu poznatog baleta, a pre svega raskošnu muzičku partituru Mikisa Teodorakisa koja pokreće najdublje emocije. Ovacije publike, dugi aplauzi i u više navrata plesanje sirtakija na bis, učinilo je atmosferu uzavrelom, potvrdivši da je novi Zorba (igra ga Andrej Kolčeriju) osvojio srca publike.
Važno je istaći da su predstavu, koju koreografski i režijski potpisuje Krunislav Simić, a kojom je dirigovao Aleksandar Kojić, ovoga puta izneli mladi igrači ansambla, koji su doneli novu energiju i lirsku ekspresiju, otvoreno ispoljivši zanos i strast u svojoj igri. Poznat u našem baletskom svetu po raskošno inventivnom i originalnom koreografskom rukopisu kao i veoma delikatnim i osobenim režijskim intervencijama, Krunislav Simić je ovoga puta samo u naznakama obnovio svog „Grka Zorbu“ iz 1994. godine, za kojeg je bio ovenčan Godišnjom nagradom Srpskog narodnog pozorišta. Sa distance duže od dvadeset godina, zrelošću stvaraoca koji uvek pruža svoj maksimum, on je prepoznao u novim kadrovima Baleta SNP-a potencijal, koji je uspeo da iznese njegove ovovremene ideje, kako u pogledu plesnih tako i dramskih zahteva.
Balet je postavio na temeljima klasike sa značajnim otklonom ka neoklasici začinjenom grčkim folklornim elementima, pre svega sirtakijem koji je nezaobilazni i prepoznatljivi igrački motiv predstave, a koji se neminovno rađa iz Teodorakisove muzike. Ansamblu, kako muškom tako i ženskom, namenio je veoma dinamičnu i sveprisutnu ulogu na sceni, koreografski vešto oslikavajući mentalitet meštana, okovan patrijarhalnim nazorima jedne hermetične sredine koja ne toleriše „uljeze“ (Zorbu i Nika) čiji su nazori i mentalitet drugačiji. U predstavi nema praznog hoda, jezikom igre ekspresivno je iskazan muški princip netolerancije i netrpeljivosti prema svemu što remeti ustaljene ostrvske običaje, kao i ženski usud kojim su devojke i udovice lišene mogućnosti izbora, zapečaćenih sudbina, osujećene u svojoj slobodi i pravu na život kakav žele. Ali isto tako predstava pulsira mediteranski razigranim temperamentom oličenim u jednostavnim grupnim nastupima devojaka i mladića koji podižu temperaturu predstave.
Kako u prošloj, tako i u ovoj postavci Krunislav Simić je hor Opere SNP-a situirao u pozadinski fon scene kao monolitni glas naroda koji komentariše zbivanja glavnih protagonista, sugerišući emocionalnu intonaciju u kojoj se odvijaju njihove sudbine. Na koreografskom planu, kako u duetnim tako i solo postavkama, Krunislav Simić je majstorski izrazio svoj kreativni potencijal, osmislivši pokretom i plesnim kombinacijama psihološka stanja ljubavi, ljubomore, radosti, tuge, očaja kao i dramske situacije kroz koje prolaze glavni likovi, poput kultnog Aleksisa Zorbe (Andrej Kolčeriju), mladog pisca Nika (Samjuel Bišop), madam Ortans (Katarina Kljajić), udovice Marine (Ana Đurić) i seoskog momka Pavlosa (Liviju Har).
Andrej Kolčeriju, plesač u zenitu, veoma uspešne igračke karijere, svog Zorbu je dobro prostudirao i plesno izgradio. Harizmatični dobričina iz naroda, oživeo je veoma plastično u njegovom igračkom i glumačkom nastupu, nametnuvši se publici zakovitlanom energijom, pamtljivim i sugestivnim govorom tela, gestovima i temperamentom koji su do punog izražaja došli u sirtakiju obojenom strašću, zanosom i životnom radošću. Sjajan i pouzdan partner u lirski intoniranim i zahtevnim ljubavnim duetima sa Katarinom Kljajić (madam Ortans), Kolčeriju nije sasvim prešao onaj potrebni prag emocionalne izražajnosti koja je imperativ ovakvih uloga. Pa ipak, u svim ostalim aspektima, naročito u nastupima sa Samjuelom Bišopom (Nik), on je opravdao ulogu koja mu je bila poverena, postavši tako simbolom iskrenog prijateljstva i čoveka kojem je najvažnija sloboda.
Pravo osveženje predstave bio je nastup šarmantnog i stasitog Samjuela Bišopa, plesača iz Velike Britanije sa angažmanom u Baletu SNP-a, koji je korektnom plesnom tehnikom i kompleksno ostvarenim likom, uspeo dramski da iznese čitavu lepezu emotivnih stanja, od zaljubljenosti, preko strasti do emotivnog kraha i osvoji naklonost publike, naročito u partnerskim nastupima sa Anom Đurić (Marina), a zatim i u veoma upečatljivim scenama sa Zorbom tokom dvočasovnog izvođenja predstave.
Za Anu Đurić, prvakinju novosadskog baleta, uloga Marine bila je poseban izazov. Formirana na strogo klasičnom repertoaru sa zapaženim igračkim usponom nosećih uloga klasičnog baletskog repertoara, ona se ovoga puta susrela sa izazovnim i veoma kompleksnim dramskim likom Marine, koja je oličenje gordosti, prkosa i arogancije ali i otvorenosti za iskrenu i strasnu ljubav. Besprekorna u plesno-tehničkom smislu kroz čitavu predstavu, ova izuzetno talentovana mlada balerina samo je delimično ostvarila suštinu dramskog lika Marine, južnjačkog temperamenta oličenog u bogatoj skali emocija, kojoj nije uspela da udahne toplinu i zanos zaljubljene žene, a što će verujemo, uspeti kroz naredna izvođenja.
Katarina Kljajić u liku ostarele i bolesne madam Ortans, čijim bićem pulsiraju sećanja na mladost i neugaslu čežnju za iskrenom ljubavlju, solidno je iznela poverenu ulogu i plesno i dramski, zahvaljujući, pre svega, dobro izgrađenom partnerstvu sa Kolčerijuom. Naredna izvođenja „Grka Zorbe“ trebalo bi da joj omoguće punu igračku zrelost. Liviju Har ovoga puta u ulozi seoskog momka Pavlosa, kog razdire ljubomora, bio je na visini svog dramsko-plesnog zadatka uloge, kojoj je udahnuo autentičnost.
Estetici predstave „Grk Zorba“ doprineli su, diskretnim koloritom osveženi, kostimi Mirjane Stojanović Maurič, vrsnog znalca scenske kostimografije, čija su rešenja ovoga puta, bez ostatka, ispratila likovne ideje Krunislava Simića, uostalom kao i nenametljiva scenografija Milete Leskovca u adaptaciji Saše Senkovića, kojom je sugerisana arhitektura mediteranskog podneblja.
Specifičnom bojom mecosoprana Marina Pavlović Barać je u solo nastupima obogatila muzičku dimenziju predstave, kao i solista na buzukiju Branimir Jovanović.
Dok je uspešnom izvođenju ove kultne predstave nesumnjivo doprineo dirigent Aleksandar Kojić koji je uspeo da objedini scenska dešavanja sa umetničkim zahtevima postavljenim pred orkestar Opere Srpskog narodnog pozorišta, čije je muziciranje bilo dostojno partiture Mikisa Teodorakisa.

Snežana Subić

Fotografije: Aleksandar Ramadanović

Fotografije: Branislav Lučić
VRH STRANE