PREDSTAVEDIREKCIJA BALETABALETSKI IGRAČIISTORIJAT
DIREKTOR
TONI RANĐELOVIĆ
V.D. DIREKTORA BALETA

+ 381 21 6624 858
+ 381 21 6621 411, lok. 213
balet@snp.org.rs

Direkcija Baleta:

SANELA MILENOVIĆ – umetnički sekretar
LJUBICA ŠUGIĆ – organizator
RADMILA NESTOROVIĆ – koordinator programa i plasmana
GORAN NIKOLAJEV – maser


Umetnički saradnici:

DRAGAN JERINKIĆ – koreograf
BORIS LADIČORBIĆ – repetitor
ZOLTAN GAJDOŠ – korepetitor
DEJAN BRKIĆ – korepetitor
PREDRAG PETRUŠEVSKI – asistent korepetitora


+ 381 21 422 757
+ 381 21 6621 411, lok. 212, 159, 130
balet@snp.org.rs

Ansambl Baleta

BILJANA BABIJANOVIĆ
MILANA BALAŽ
MARIJETA VIRAG
SONJA GAVRILOV
ZORANA DIMITRIJEVIĆ
IVANA IVANOV MAĆEŠIĆ
VESNA ILIĆ
MARIJA JANKOVIĆ
LJILJANA JOKANOVIĆ
VESNA KOVAČ
MAJA KUVELJIĆ
BOJANA MATIĆ
IRENA MESAROŠ
IVANA NANIĆ SUVAČAREVIĆ
MOMČILO NENADOVIĆ
IVANA ORŠOLIĆ
IVANA PRIBIĆ
NADEŽDA SALAK
ARANKA TOT
ALEKSANDAR BEČVARDI
JELENA DANGUZOV
MARKO DUBOVAC
MILICA JELIĆ
JUKA MACUJAMA
ANA MILENKOVIĆ
ĐULIO MILITE
JELENA NIKOLIĆ
JOVANA PAUNOVIĆ
MINA RADOVIĆ
MILICA REMEŠTAR
MILANA SAMARDŽIĆ
GLEB SUMANOV
STEVAN SREMAC
IGOR TAUBER
ZORAN TRIFUNOVIĆ
BOBANA ROKVIĆ
DEJANA SIMATOVIĆ


Balet Srpskog narodnog pozorišta (SNP) u Novom Sadu osnovan je 8. marta 1950. godine. Prva umetnička igra u Novom Sadu, međutim, mogla se videti u 18. veku prilikom gostovanja trupe Jozefa Bauerfajnda i Franca Švarca, a tokom 19. veka samo sporadično zahvaljujući gostujućim stranim trupama, kao što je bila nemačka trupa Trauer Lust-Sing-spiele und Ballet. U međuratnom periodu Novi Sad su posećivali strani baletski igrači, parovi, grupe i ansambl baleta Narodnog pozorišta u Beogradu sa predstavom Kopelija. To su uglavnom bili umetnici odnegovani u tradiciji ruske klasične škole: L. Vizjakova – V. Veček, J. Poljakova – S. Stršnjev, par Froman, N. Kirsanova – A. Fortunato, O. Solovjeva, E. Kučaj, A. Miloš, T. Karsavina – Lester, K. Grund, A. Žukovski, N. Bošković – M. Ristić, R. Levi, Jurenjeva, Lučezarskaja, M. Olenjina, Udej Šan-Karali i Plesni balet Narodnog pozorišta u Beogradu sa K. Isačenko, Škola ritmičko-plastičnih igara M. Magazinović, škola M. Jovanovića, R. De Laban sa trupom, S. Mandukić sa grupom itd.

Umetnička igra od 1920. do 1927. negovana je u SNP zahvaljujući Klemensu Klemenčiću, igraču, koreografu, reditelju, glumcu i pevaču. On ne samo da je pripremao sve koreografske tačke za opere, operete i dramske komade s pevanjem, nego je u njima i učestvovao, te uvežbavao igrače. Prve baletske pokušaje učinio je sa partnerkom Valentinom Valjinom. Krajem tridesetih u SNP je umesto Klemenčića angažovana Milena Čutuković-Popović, kao igrač i koreograf, koja je i posle Drugog svetskog rata spremala igre za sve predstave SNP. Obnavljanjem Opere 1947. javila se snažna potreba za igračkim kadrom pa je u okviru tadašnjeg pozorišnog Dramskog studija krajem navedene godine formiran Baletski odsek koji je već 1948. prerastao u Srednju baletsku školu. Do osnivanja Baleta u SNP kao koreograf radila je Danica Živanović, koja je 1948. postavila koreografiju za komičnu operu Ero s onoga svijeta J. Gotovca sa folklornim igračima i solistima Petrom Jerantom i Irenom Kiš, tada jedinom angažovanom balerinom u Pozorištu.

Februara 1950. tadašnji upravnik SNP Jovan Konjović i Margita Debeljak održali su audiciju posle koje je primljeno 24 člana folklorne grupe umetničkog ansambla Centralnog doma JNA u Beogradu pod vođstvom Marine Olenjine. To je bio početak rada Baleta SNP. Prvi šef, koreograf i pedagog baletskog ansambla bila je Marina Olenjina, iskusna ruska umetnica učena na tradiciji klasičnog baleta. Prva predstava Šeherezada N. Rimskog-Korsakova premijerno je izvedena 25. maja 1950. U početku delovanja postavljaju se odlomci iz poznatih baleta Bahčisarajska fontana B. Asafjeva, Rajmonda A. K. Glazunova, kao i kraći baletski prikazi simfonijskih dela kao što je Noć na golom brdu M. Musorgskog. Radi se istovremeno i na postavci opusa domaćih autora, pa su tako izvedeni Ohridska legenda S. Hristića, Licitarsko srce K. Baranovića, Đavo na selu F. Lotke i dr.

U novoosnovanom Baletu delovali su sledeći solisti: Jelena Andrejev, Vera Blažić, Margita Bratonožić, Anita Grahek, Nada Simić, Jelica Ninković, Jelena Glavonić, Sonja Stojanović, Bojka Đorđević, Edita Anau, Branislava Kovačević, Vera Bojanovski, Dušanka Atlagić, Slavica Hatvager, Olivera Gromiko, Irena Kiš, Ksenija Gligorić, Erna Polenak, Vera Mihajlović, Ružica Gašparević, Ljubinka Korel, Boris Radak, Rista Kovačević, Krsto Kuzmanovski, Petar Jerant, Stevan Izrailovski, Žarko Milenković, Aca Stojanović, Živorad Mitrović, Đorđe Milošević, Dušan Kovačević, Radovan Krnajski, Radislav Glumac, Petar Kloc, Vitomir Tankosić, Dragan Anđelković, Nikola Alimpić, Danilo Zirojević, Slavko Pavletić, Krste Kuzmanovski, Stevan Grebeldinger, Milorad Živanović i Milan Garić.

Jedan od važnijih datuma u istoriji Baleta SNP je 8. januar 1955. kada je prvi put izvedeno Labudovo jezero P. I. Čajkovskog sa prvom diplomiranom generacijom Baletske škole. Balet Lopov Gaspara R. Planketa, premijerno izveden 1956, činio je značajan iskorak u pravcu modernog shvatanja umetničke igre. U nastupajućim godinama nastavljeno je angažovanje mladih, baletski visokoobrazovanih igrača koji su ostavili neizbrisiv trag u istoriji Baleta Srpskog narodnog pozorišta kao što su Danica Rakelić, Mirjana Popović-Seneši, Nikola Petrov, Stevan Grebeldinger, Franjo Hajek, Mirjana Matić-Milenković, Rade Vučić, Mirjana Grujić, Ksenija Gligorić, Jelena Mihajlović-Hajek, Jelica Ninković-Prokić, Ignjat Ignjatović, Branka Tipelac, Helmut Nedelko, Mira Tapavica, Gradimir Pankov, Erika Marjaš, Dobrila Novkov, Biljana Maksić-Njegovan, Oto Ris, Julijana Sremac, Apostol Hristidis, Leonora Miler, Gizela Tot, Rastislav Varga, Živojin Novkov, Vladimir Jelkić, Amalija Petrić-Uzelac, Mira Ruškuc, Gabriela Teglaši Velimirović, Olivera Kovačević, Jasna Kovačić, Dijana Kozarski.

Šefovi, odnosno direktori baleta od osnivanja do danas bili su: Marina Olenjina, Georgi Makedonski, Maks Kirbos, Jelena Vajs Beložanski, Ivan Iko Otrin, Boris Tonin, Nikola Nikić, Žarko Milenković, Helmut Nedelko, Ivanka Lukateli, Erika Marjaš Brzić, Mirjana Ruškuc, Dobrila Novkov, Biljana Njegovan, Nada Kokotović, Rastislav Varga, Gabriela Teglaši Velimirović, Endru Piter Grinvud, Olivera Kovačević Crnjanski i Vladimir Logunov.

Značajan trag u Baletu SNP ostavili su i Georgi Makedonski, solista, šef Baleta, koreograf i pedagog (1952-1955. i 1958-1964) koji osavremenjuje repertoar, ali i Iko Otrin, pedagog, koreograf, šef Baleta i povremeno igrač (1964-1968), koji je pokušao da unese novine i da modernizuje repertoar delima Paukova gozba, E=mc², Mamon (1964), ali je zadržao i dela klasičnog baleta kao što su Pepeljuga S. S. Prokofjeva (1965), Don Kihot L. Minkusa (1968), Ščelkunčik P. I. Čajkovskog (1968), Esmeralda Č. Punjija (1969), Vragolanka L. J. F. Herolda (1973). Pod vođstvom Borisa Tonina, pedagoga i koreografa, Balet radi dve sezone (1969-1971) i uključuje u repertoar i domaće kompozitore, pre svih Rudolfa Bručija.

Tokom sedamdesetih godina 20. veka prvi put se postavljaju baletske predstave i za najmlađu publiku, pa su se tako našle na repertoaru: Petar Pan B. Bjelinskog, Crvenkapa T. Hartiga, Pipi Duga Čarapa K. Cipcija, a kasnije i Konjić Grbonjić R. Ščedrina, Maks i Moric Đ. Rosinija.

Angažovanjem grupe rumunskih muških igrača 1980. i ulaskom u novu zgradu SNP čija je scena pružala do tada nezamislive mogućnosti, Balet SNP počeo je da osvaja nove umetničke zadatke. Prva predstava u novom zdanju bila je Ohridska legenda S. Hristića 13. aprila 1981.

Balet SNP je sarađivao sa mnogim koreografima kao što su Maks Kirbos, Vera Kostić, Karol Tot, Pia i Pino Mlakar, Jelena Vajs-Beložanski, Vera Bokadoro, Stela Pirogova, Milica Jovanović, Lidija Pilipenko, Vladimir Logunov i Krunislav Simić, Nada Kokotović, Endru Piter Grinvud, Eldar Alijev (SAD), Đula Harangozo (Mađarska), Gaj Vajzman (Holandija), Roni Haver (Holandija), Staša Zurovac (Hrvatska), Rosana Hribar (Slovenija), Gregor Luštek (Slovenija) i dr. ali i pedagozima kao što su Ljudmila Kostina, Rajko Pakaši, Ljiljana Mišić i dr.

Jedna od najznačajnijih predstava u istoriji Baleta sigurno je Grk Zorba Mikisa Teodorakisa u koreografiji Krunislava Simića koja je premijerno izvedena 1994. i od tada je neprekidno na repertoaru.

Od 1982. do 1991. održavano Jugoslovensko baletsko takmičenje, bijanalno, za igrače i koreografe. Osnivač ovog jedinstvenog takmičenja u istoriji jugoslovenskog baleta bila je Koncertna poslovnica Muzičkog centra Vojvodine Srpskog narodnog pozorišta. Savet Jugoslovenskog baletskog takmičenja bio je inicijator osnivanja nacionalnog komiteta za ples pri UNESCO. Takmičenje je pokrenula i vodila Branka Rakić.

Balet SNP je do 1991. redovno nastupao na svim pozorišnim scenama Jugoslavije, ali i u inostranstvu, u Italiji, Rumuniji, Egiptu, Belgiji, Holandiji. Ova praksa aktuelna je i danas. Kao podjedinica u okviru Baleta SNP od 2002. deluje Forum za novi ples, sa ciljem da omogući istraživanje savremenog plesa i stvaranje novog pozorišnog izraza. Od tada ova formacija, čiji je inicijator Olivera Kovačević-Crnjanski, pruža mladim igračima mogućnost za istraživanje i proširivanje iskustva, omogućava im usavršavanje u savremenom plesu kroz različite obrazovne programe – radionice i predavanja sa eminentnim koreografima iz zemlje i inostranstva. Rezultat ovakvog pristupa su brojne predstave i koreografske minijature.


Literatura: http://www.snp.org.rs/ (tekst sačinila dr Milena Leskovac); Zbornik Matice srpske za scenske umetnosti i muziku br. 45, Novi Sad, Matica srpska, 2011. (Dr Svenka Savić, Koreografi u Baletu Srpskog narodnog pozorišta: Iko Otrin (1963–2011); Gabriela Teglaši Velimirović, Balet Srpskog narodnog pozorišta u novoj zgradi; Svetozar Rapajić; Ljiljana Mišić, Balet – dug put do ravnopravnosti, Scena – časopis za pozorišnu umetnost, Novi Sad, Sterijino pozorje, 2011; Ljiljana Mišić, Koreografi i igrači – baletski vremeplov u reči i slici, Pozorište br. 3, Novi Sad, 1986; Ljiljana Mišić, Balet iz pera preko pedeset saradnika lista Pozorište (1968 – 88), Pozorište br. 2/3, Novi Sad, 1988; Četrdeset godina Baleta Srpskog narodnog pozorišta, monografija (prir. Vesna Krčmar, Dušanka Radmanović, Smiljana Lagator, Dobrila Novkov), Novi Sad, Srpsko narodno pozorište, 1990; Ljiljana Mišić, Umetnička igra u Novom Sadu od 1919. do 1950, Novi Sad, Pozorišni muzej Vojvodine, 2009; Enciklopedija Novog Sada, ur. D. Popov, knjiga 3, Novi Sad, 1994.

Ira Prodanov Krajišnik

VRH STRANE