ПРЕДСТАВЕДИРЕКЦИЈА БАЛЕТАБАЛЕТСКИ ИГРАЧИИСТОРИЈАТ
Дирекција Балета:

САНЕЛА МИЛЕНОВИЋ – уметнички секретар
ЉУБИЦА ШУГИЋ – организатор
РАДМИЛА НЕСТОРОВИЋ – координатор програма и пласмана
ГОРАН НИКОЛАЈЕВ – масер


Уметнички сарадници:

ДРАГАН ЈЕРИНКИЋ – кореограф
БОРИС ЛАДИЧОРБИЋ – репетитор
ЗОЛТАН ГАЈДОШ – корепетитор
ДЕЈАН БРКИЋ – корепетитор
ПРЕДРАГ ПЕТРУШЕВСКИ – асистент корепетитора


+ 381 21 422 757
+ 381 21 6621 411, лок. 212, 159, 130
balet@snp.org.rs

Ансамбл Балета

БИЉАНА БАБИЈАНОВИЋ
МИЛАНА БАЛАЖ
МАРИЈЕТА ВИРАГ
СОЊА ГАВРИЛОВ
ЗОРАНА ДИМИТРИЈЕВИЋ
ИВАНА ИВАНОВ МАЋЕШИЋ
ВЕСНА ИЛИЋ
МАРИЈА ЈАНКОВИЋ
ЉИЉАНА ЈОКАНОВИЋ
ВЕСНА КОВАЧ
МАЈА КУВЕЉИЋ
БОЈАНА МАТИЋ
ИРЕНА МЕСАРОШ
ИВАНА НАНИЋ СУВАЧАРЕВИЋ
МОМЧИЛО НЕНАДОВИЋ
ИВАНА ОРШОЛИЋ
ИВАНА ПРИБИЋ
НАДЕЖДА САЛАК
АРАНКА ТОТ
АЛЕКСАНДАР БЕЧВАРДИ
ЈЕЛЕНА ДАНГУЗОВ
МАРКО ДУБОВАЦ
МИЛИЦА ЈЕЛИЋ
ЈУКА МАЦУЈАМА
АНА МИЛЕНКОВИЋ
ЂУЛИО МИЛИТЕ
ЈЕЛЕНА НИКОЛИЋ
ЈОВАНА ПАУНОВИЋ
МИНА РАДОВИЋ
МИЛИЦА РЕМЕШТАР
МИЛАНА САМАРЏИЋ
ГЛЕБ СУМАНОВ
СТЕВАН СРЕМАЦ
ИГОР ТАУБЕР
ЗОРАН ТРИФУНОВИЋ
БОБАНА РОКВИЋ
ДЕЈАНА СИМАТОВИЋ
ГАБРИЈЕЛА САРВАК


Балет Српског народног позоришта (СНП) у Новом Саду основан је 8. марта 1950. године. Прва уметничка игра у Новом Саду, међутим, могла се видети у 18. веку приликом гостовања трупе Јозефа Бауерфајнда и Франца Шварца, а током 19. века само спорадично захваљујући гостујућим страним трупама, као што је била немачка трупа Trauer Lust-Sing-spiele und Ballet. У међуратном периоду Нови Сад су посећивали страни балетски играчи, парови, групе и ансамбл балета Народног позоришта у Београду са представом Копелија. То су углавном били уметници однеговани у традицији руске класичне школе: Л. Визјакова – В. Вечек, Ј. Пољакова – С. Стршњев, пар Фроман, Н. Кирсанова – А. Фортунато, О. Соловјева, Е. Кучај, А. Милош, Т. Карсавина – Лестер, К. Грунд, А. Жуковски, Н. Бошковић – М. Ристић, Р. Леви, Јурењева, Лучезарскаја, М. Олењина, Удеј Шан-Карали и Плесни балет Народног позоришта у Београду са К. Исаченко, Школа ритмичко-пластичних игара М. Магазиновић, школа М. Јовановића, Р. Де Лабан са трупом, С. Мандукић са групом итд.

Уметничка игра од 1920. до 1927. негована је у СНП захваљујући Клеменсу Клеменчићу, играчу, кореографу, редитељу, глумцу и певачу. Он не само да је припремао све кореографске тачке за опере, оперете и драмске комаде с певањем, него је у њима и учествoвао, те увежбавао играче. Прве балетске покушаје учинио је са партнерком Валентином Ваљином. Крајем тридесетих у СНП је уместо Клеменчића ангажована Милена Чутуковић-Поповић, као играч и кореограф, која је и после Другог светског рата спремала игре за све представе СНП. Обнављањем Опере 1947. јавила се снажна потреба за играчким кадром па је у оквиру тадашњег позоришног Драмског студија крајем наведене године формиран Балетски одсек који је већ 1948. прерастао у Средњу балетску школу. До оснивања Балета у СНП као кореограф радила је Даница Живановић, која је 1948. поставила кореографију за комичну оперу Еро с онога свијета Ј. Готовца са фолклорним играчима и солистима Петром Јерантом и Иреном Киш, тада једином ангажованом балерином у Позоришту.

Фебруара 1950. тадашњи управник СНП Јован Коњовић и Маргита Дебељак одржали су аудицију после које је примљено 24 члана фолклорне групе уметничког ансамбла Централног дома ЈНА у Београду под вођством Марине Олењине. То је био почетак рада Балета СНП. Први шеф, кореограф и педагог балетског ансамбла била је Марина Олењина, искусна руска уметница учена на традицији класичног балета. Прва представа Шехерезада Н. Римског-Корсакова премијерно је изведена 25. маја 1950. У почетку деловања постављају се одломци из познатих балета Бахчисарајска фонтана Б. Асафјева, Рајмонда А. К. Глазунова, као и краћи балетски прикази симфонијских дела као што је Ноћ на голом брду М. Мусоргског. Ради се истовремено и на поставци опуса домаћих аутора, па су тако изведени Охридска легенда С. Христића, Лицитарско срце К. Барановића, Ђаво на селу Ф. Лотке и др.

У новооснованом Балету деловали су следећи солисти: Јелена Андрејев, Вера Блажић, Маргита Братоножић, Анита Грахек, Нада Симић, Јелица Нинковић, Јелена Главонић, Соња Стојановић, Бојка Ђорђевић, Едита Анау, Бранислава Ковачевић, Вера Бојановски, Душанка Атлагић, Славица Хатвагер, Оливера Громико, Ирена Киш, Ксенија Глигорић, Ерна Поленак, Вера Михајловић, Ружица Гашпаревић, Љубинка Корел, Борис Радак, Риста Ковачевић, Крсто Кузмановски, Петар Јерант, Стеван Израиловски, Жарко Миленковић, Аца Стојановић, Живорад Митровић, Ђорђе Милошевић, Душан Ковачевић, Радован Крнајски, Радислав Глумац, Петар Клоц, Витомир Танкосић, Драган Анђелковић, Никола Алимпић, Данило Зиројевић, Славко Павлетић, Крсте Кузмановски, Стеван Гребелдингер, Милорад Живановић и Милан Гарић.

Један од важнијих датума у историји Балета СНП је 8. јануар 1955. када је први пут изведено Лабудово језеро П. И. Чајковског са првом дипломираном генерацијом Балетске школе. Балет Лопов Гаспара Р. Планкета, премијерно изведен 1956, чинио је значајан искорак у правцу модерног схватања уметничке игре. У наступајућим годинама настављено је ангажовање младих, балетски високообразованих играча који су оставили неизбрисив траг у историји Балета Српског народног позоришта као што су Даница Ракелић, Мирјана Поповић-Сенеши, Никола Петров, Стеван Гребелдингер, Фрањо Хајек, Мирјана Матић-Миленковић, Раде Вучић, Мирјана Грујић, Ксенија Глигорић, Јелена Михајловић-Хајек, Јелица Нинковић-Прокић, Игњат Игњатовић, Бранка Типелац, Хелмут Неделко, Мира Тапавица, Градимир Панков, Ерика Марјаш, Добрила Новков, Биљана Максић-Његован, Ото Рис, Јулијана Сремац, Апостол Христидис, Леонора Милер, Гизела Тот, Растислав Варга, Живојин Новков, Владимир Јелкић, Амалија Петрић-Узелац, Мира Рушкуц, Габриела Теглаши Велимировић, Оливера Ковачевић, Јасна Ковачић, Дијана Козарски.

Шефови, односно директори балета од оснивања до данас били су: Марина Олењина, Георги Македонски, Макс Кирбос, Јелена Вајс Беложански, Иван Ико Отрин, Борис Тонин, Никола Никић, Жарко Миленковић, Хелмут Неделко, Иванка Лукатели, Ерика Марјаш Брзић, Мирјана Рушкуц, Добрила Новков, Биљана Његован, Нада Кокотовић, Растислав Варга, Габриела Теглаши Велимировић, Ендру Питер Гринвуд, Оливера Ковачевић Црњански и Владимир Логунов.

Значајан траг у Балету СНП оставили су и Георги Македонски, солиста, шеф Балета, кореограф и педагог (1952-1955. и 1958-1964) који осавремењује репертоар, али и Ико Отрин, педагог, кореограф, шеф Балета и повремено играч (1964-1968), који је покушао да унесе новине и да модернизује репертоар делима Паукова гозба, E=mc², Maмон (1964), али је задржао и дела класичног балета као што су Пепељуга С. С. Прокофјева (1965), Дон Кихот Л. Минкуса (1968), Шчелкунчик П. И. Чајковског (1968), Есмералда Ч. Пуњија (1969), Враголанка Л. Ј. Ф. Херолда (1973). Под вођством Бориса Тонина, педагога и кореографа, Балет ради две сезоне (1969-1971) и укључује у репертоар и домаће композиторе, пре свих Рудолфа Бручија.

Током седамдесетих година 20. века први пут се постављају балетске представе и за најмлађу публику, па су се тако нашле на репертоару: Петар Пан Б. Бјелинског, Црвенкапа Т. Хартига, Пипи Дуга Чарапа К. Ципција, а касније и Коњић Грбоњић Р. Шчедрина, Макс и Мориц Ђ. Росинија.

Ангажовањем групе румунских мушких играча 1980. и уласком у нову зграду СНП чија је сцена пружала до тада незамисливе могућности, Балет СНП почео је да осваја нове уметничке задатке. Прва представа у новом здању била је Охридска легенда С. Христића 13. априла 1981.

Балет СНП је сарађивао са многим кореографима као што су Макс Кирбос, Вера Костић, Карол Тот, Пиа и Пино Млакар, Јелена Вајс-Беложански, Вера Бокадоро, Стела Пирогова, Mилица Jовановић, Лидија Пилипенко, Владимир Логунов и Крунислав Симић, Нада Кокотовић, Ендру Питер Гринвуд, Eлдар Aлијев (САД), Ђула Харангозо (Мађарска), Гај Вајзман (Холандија), Рони Хавер (Холандија), Сташа Зуровац (Хрватска), Росана Хрибар (Словенија), Грегор Луштек (Словенија) и др. али и педагозима као што су Људмила Костина, Рајко Пакаши, Љиљана Мишић и др.

Једна од најзначајнијих представа у историји Балета сигурно је Грк Зорба Микиса Теодоракиса у кореографији Крунислава Симића која је премијерно изведена 1994. и од тада је непрекидно на репертоару.

Од 1982. до 1991. одржавано Југословенско балетско такмичење, бијанално, за играче и кореографе. Оснивач овог јединственог такмичења у историји југословенског балета била је Концертна пословница Музичког центра Војводине Српског народног позоришта. Савет Југословенског балетског такмичења био је иницијатор оснивања националног комитета за плес при UNESCО. Такмичење је покренула и водила Бранка Ракић.

Балет СНП је до 1991. редовно наступао на свим позоришним сценама Југославије, али и у иностранству, у Италији, Румунији, Египту, Белгији, Холандији. Ова пракса актуелна је и данас. Као подјединица у оквиру Балета СНП од 2002. делује Форум за нови плес, са циљем да омогући истраживање савременог плеса и стварање новог позоришног израза. Од тада ова формација, чији је иницијатор Оливера Ковачевић-Црњански, пружа младим играчима могућност за истраживање и проширивање искуства, омогућава им усавршавање у савременом плесу кроз различите образовне програме – радионице и предавања са еминентним кореографима из земље и иностранства. Резултат оваквог приступа су бројне представе и кореографске минијатуре.


Литература: http://www.snp.org.rs/ (текст сачинила др Милена Лесковац); Зборник Матице српске за сценске уметности и музику бр. 45, Нови Сад, Матица српска, 2011. (Др Свенка Савић, Кореографи у Балету Српског народног позоришта: Ико Отрин (1963–2011); Габриела Теглаши Велимировић, Балет Српског народног позоришта у новој згради; Светозар Рапајић; Љиљана Мишић, Балет – дуг пут до равноправности, Сцена – часопис за позоришну уметност, Нови Сад, Стеријино позорје, 2011; Љиљана Мишић, Кореографи и играчи – балетски времеплов у речи и слици, Позориште бр. 3, Нови Сад, 1986; Љиљана Мишић, Балет из пера преко педесет сарадника листа Позориште (1968 – 88), Позориште бр. 2/3, Нови Сад, 1988; Четрдесет година Балета Српског народног позоришта, монографија (прир. Весна Крчмар, Душанка Радмановић, Смиљана Лагатор, Добрила Новков), Нови Сад, Српско народно позориште, 1990; Љиљана Мишић, Уметничка игра у Новом Саду од 1919. до 1950, Нови Сад, Позоришни музеј Војводине, 2009; Енциклопедија Новог Сада, ур. Д. Попов, књига 3, Нови Сад, 1994.

Ира Проданов Крајишник

ВРХ СТРАНЕ