sluga-dvaju-gospodara

PODELAO PREDSTAVIO AUTORUO REDITELJUFOTOVIDEO
Karlo Goldoni
SLUGA DVAJU GOSPODARA

Budva Grad teatar
Srpsko narodno pozorište
Narodno pozorište „Toša Jovanović“, Zrenjanin

Prevod: Branko Dimitrijević

Režija: Boris Liješević
Dramaturzi: Branko Dimitrijević / Fedor Šili
Scenograf: Gorčin Stojanović
Kostimograf: Marina Sremac
Kompozitor: Aleksandar Kostić
Scenski pokret: Višnja Obradović
Pomoćnik reditelja: Stefan Isaković
Inspicijent: Zoltan Bešenji

Igraju:

Pantalone
Branimir Brstina

Rozaura

Višnja Obradović

Lombardi
Dragomir Pešić

Silvio
Ivan Đorđević

Beatriče
Sanja Ristić Krajnov

Florindo
Jugoslav Krajnov

Brigela

Jovan Torački

Smeraldina
Sanja Radišić

Trufaldino
Milovan Filipović

Inspicijent: Zoltan Bešenji
Sufler: Srđan Stojnović

Majstor svetla: Miroslav Čeman
Majstor tona: Vladimir Ognjenović
Majstor scene: Radica Kalender

Predstava traje jedan sat i dvadeset minuta.

Premijera u Budvi: 27. jul 2012, Amfiteatar na Svetom Stefanu
Premijera u Novom Sadu: 5. oktobar 2012, scena „Pera Dobrinović“
Premijera u Zrenjaninu: 15. oktobar 2012.

koprodukcija

„Komedija Sluga dvaju gospodora Karla Goldonija jedna je od najpoznatijih i najpopularnijih komedija u istoriji svetske drame i pozorišta. Zanimljivo je da je nastala kao tipična komedija del arte, dakle kao veoma popularan oblik pučke komedije, namenjene najširoj publici, zasnovane na glumačkim improvizacijama i kalamburima koji karikiraju tipski formirane likove, da bi sam autor, docnije, vođen idejom da reformiše komediju del arte, načinio intervencije koje će donekle izdvojiti ovu komediju iz pomenutog žanra.

Vođen preciznim propozicijama komedije del arte, Goldoni radnju ove komedije vezuje za Veneciju, grad u kojem je i sam živeo, čiju atmosferu je dobro poznavao i u odnosu na čije građane i njihove vrline i mane je birao teme svojih komada, a sve to upravo u vreme kada je ovaj grad bio trgovačko središte Mediterana. Otuda pisac glavnog junaka ovog komada: Trufaldina, smešta u epicentar specifičnog ambijenta grada čija je atmosfera uzavrela od mnoštva najraznovrsnijih trgovačkih špekulacija, beskrupuloznih poslovnih intriga, ali i usred kalambura zasnovanih na snažnim strastima zaljubljenih parova, na račundžijskim kombinatorikama kojima je ljubav bila tek prividna maska, baš kao i na duhovitim ljubavnim nesporazumima. Trufaldina, međutim, ovakav ambijent neće ometati u naporima da zadovolji neutoljivu glad i izbori se za naklonost devojke koja mu se dopada.

I u ovom Goldonijevom komedijskom zapletu, baš kao i u drugim, tipičnim komedijama del arte, intriga se ispočetka plete oko tipičnih, konvencionalno definisanih karaktera: škrtog bogatog starca, promućurnih sluškinja, njihovih nakinđurenih i arogantnih gospodarica, priglupih, veštih ili iskusnih slugu, dobroćudnih mada naivnih građana, naduvenih društvenih veličina, takozvanih stubova društva… No, Goldoni se neće zadovoljiti dotada uspostavljenim dramskim standardima, već ide dalje. Zaplet radnje komada on komplikuje uvođenjem naglašeno socijalno zaoštrene kritičke note. Otuda će kod njega da se prepliću ljubavna žudnja i poslovni interesi; sve je, dakle, pa i emocije, predmet najbanalnije trgovine, a travestija prevazilazi nivo pukog preoblačenja žene u muškarca, dobijajući smisao složene metafore koja ze tiče čovekovog položaja u svetu kojim vlada princip merkantilnosti, zakoni ponude i potražnje. Stvarnost Venecije XVIII stoleća prepoznajemo kao svet u kojem danas živimo.

Komika Sluge dvaju gospodara se tako uzdiže iznad površinskog nivoa jednostavnog karikiranja tipiziranih karaktera svedenih na opšta dramska mesta, te postaje oštra, pokatkad duboka društvena kritika, cinični pogled na svet koji, uz obavezni smeh, provocira i zapitanost nad problemima koje postavlja naličje renesanse. Vešto vodeći radnju komedije ka obavezno kompromisnom raspletu, Goldoni ispisuje neke od scena koje će do danas ostati antologijske, pa zato ne čudi što se od nastanka prve verzije Sluge dvaju gospodara, nastale 1743, do konačne verzije napisane deset godina kasnije, ova komedija izvodila bezbroj puta na scenama širom sveta. S obzirom na način tretiranja odnosa ljubavi i trgovine, ne iznenađuje ni to što je komedija Sluga dvaju gospodara naročitu popularnost svojevremeno stekla upravo u Rusiji, Češkoj, Poljskoj, ali i u Americi…“
(Iz kataloga za ovu predstavu)

KARLO GOLDONI (1707-1793)

carlo-goldoniIako će u svetu drame i teatra steći neprolaznu slavu kao komediograf, Karlo Goldoni se prvo, još dečakom, oprobao kao pisac tragedija, a prvu komediju napisao je kao jedanaestogodišnjak.

Od detinjstva Goldoni je bio je opsednut delima grčke i rimske komediografije antičke epohe, udubljivao se u njih i analizirao ih ne samo sa stanovišta literarne vrednosti, već i kao dramsku osnovu za scensku, pozorišnu igru.

Antičke pisce priznavao je za vlastite uzore, ali je ništa manje bio opsednut i razmišljanjima o smislu teatarske umetnosti u konkretnom vremenu i u neposrednom društvenom kontekstu u kojem je živeo.

Premda zaljubljen u pozorište, pod pritiskom očevih želja i ambicija, završio je studije prava, pa je čak u Padovi i doktorirao, te kao veoma mlad ostvario zavidnu karijeru obavljajući advokatsku praksu. Ipak, ljubav prema komediji u njemu nije malaksala. Paralelno s advokaturom, neumorno je pisao komedije, da bi se od 1748. potpuno posvetio literarnom stvaralaštvu. Divio se Makijavelijevoj komediji Mirandolina, prvoj italijanskoj komediji karaktera, i ona mu je poslužila kao inspiracija da svojim delima reformiše komediju del arte.

Posle žestokog principijelnog sukoba sa kolegom po peru Karlom Gocijem, nakon svađe koja se ticala komediografije, Goldoni će napustiti rodnu Veneciju ali i Italiju, preseliće se u Pariz, gde ostaje do kraja života.

Obožavao je Molijera, i imao običaj da za svoje komedije kaže: „Nije loše, ali nije to Molijer“.

BORIS LIJEŠEVIĆ

Elijahova stolicaRođen je u Beogradu 1976. Osnovnu školu i gimnaziju završio u Budvi.

1999. apsolvirao na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, na grupi za srpsku književnost i jezik.

2004. diplomirao na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, gde radi kao samostalni stručni saradnik na katedri za intermedijalnu režiju.

2005. kao stipendista Gete instituta učestvovao na skupu „Forum junger Buhenangehoeriger“ u sklopu festivala „Theatertreffen“ u Berlinu. Do sada bio tri puta stipendista Geteovog instituta.

Živi i radi između Beograda, Novog Sada i Budve.

Režije: U kulisama duše (Nikolaj Jevrejinov) Akademija umetnosti, Novi Sad; Feniks (Kristofer Fraj) Teatar Promena, Akademija umetnosti, Novi Sad; Dva viteza iz Verone (Viljem Šekspir) Amatersko pozorište Zmaj, Irig; Opštinsko dete (Branislav Nušić) Narodno pozorište Kikinda, Beograd-London (Fedor Šili) u okviru projekta Beogradske priče 04, SKC, Beograd, Prisustvo (Dejvid Harover) Atelje 212, Greta stranica 89 (Luc Hibner) Srpsko narodno pozorište, Novi Sad, Dragi tata (Milena Bogavac) Jugoslovensko dramsko pozorište, Osvrni se u gnevu (Džon Ozborn) Narodno pozorište, Beograd i Kulturni centar Pančeva Zverinjak (Dušan Spasojević) Srpsko narodno pozorište, Novi Sad, Jare u mleku (Jurij Poljakov) Pozorište mladih, Novi Sad, Projekcija (Miloš Jakovljević) Narodno pozorište Sombor, Čekaonica (Boris Liješević i Branko Dimitrijević) Atelje 212, Beograd i Kulturni centar Pančevo, Elijahova stolica (Igor Štiks) Jugoslovensko dramsko pozorište, Beograd i Festival Mess, Sarajevo Povodom Galeba (autorski projekt inspirisan Galebom A.P. Čehova) Pozorište mladih, Novi Sad Plodni dani (Boris Liješević i Jelena Kislovski Liješević) Atelje 212, Beograd i Kulturni centar Pančevo.

Nagrade:
Sterijina nagrada za autorski projekat predstave Čekaonica, 2010.
Nagrada „Ardalion“ za istraživački rad u predstavi Čekaonica, 2010.
Godišnja nagrada pozorišta Atelje 212 za režiju predstave Čekaonica, 2010.
Godišnja nagrada Jugoslovenskog dramskog pozorišta za predstavu Elijahova stolica, 2011.
Nagrada „Ljubomir Muci Draškić“ za režiju predstava Čekaonica i Elijahova stolica, 2011.
Gran pri „Mira Trailović“ za predstavu Elijahova stolica na 45. Bitefu, 2011.
Nagrada za režiju predstave Povodom Galeba na festivalu „Vršačka jesen“, 2011.
„Iskra kulture“, medalja za savremeno stvaralaštvo koju dodeljuje Zavod za kulturu Vojvodine
Nagrada za ukupan autorski rad na predstavi Povodom Galeba na „Festivalu vojvođanskih pozorišta“, Kikinda, 2012.
Nagrada „Anđelko Štimac“ za režiju predstave Elijahova stolica na Festivalu malih scena, Rijeka, 2012.

Nagrade za predstave:
Predstava Projekcija, nagrada za najbolju predstavu na Festivalu monodrame i malih scena u Istočnom Sarajevu 2010.
Predstava Greta str. 89 – najbolja predstava na Festivalu glumca u Nikšiću 2010. i na Festivalu monodrame i malih
scena u Istočnom Sarajevu 2011.
Predstava Čekaonica – najbolja predstava na Festivalu „Teatar u jednom dejstvu“, Mladenovac
Predstava Povodom Galeba – najbolja predstava na Festivalu „Vršačka jesen“, Vršac, 2011.
Nagrada publike „Dalibor Foretić“ za režiju predstave Elijahova stolica, Festival malih scena, Rijeka, 2012.

Fotografije: Branislav Lučić
VRH STRANE