Гаетано Доницети

ПОЗОРИШНЕ ЗГОДЕ И НЕЗГОДЕ

Le convenienze ed inconvenienze teatrali

комична опера у два чина

Опера је позната и под називом ВИВА ЛА МАМА – Viva la mamma    

Диригент: Александар Којић
Либрето: Гаетано Доницети, према комедији Антонија Сографија
Оперу обновио: Вито Фраци
Драматуршка и музичка обрада: Хорст Гергес и Карлхајнц Гутхајм
Превод и обрада: Борислав Поповић и Станислав Винавер
Адаптација превода: Бранислав Јатић
Редитељ: Воја Солдатовић
Сценограф: Далибор Тобџић
Костимограф: Јасна Бадњаревић
Диригент Хора: Весна Кесић Крсмановић
Фотографије: Миомир Ползовић

УЛОГЕ

Корила Сартинеки, примадона:
Верица Пејић

Стефано, њен супруг:
Иван Николић

Луиђа Боски, дебитанткиња:
Лаура Павловић

Агата, њена мама:
Горан Крнета

Доротеа Качини:
Јарослава Бенка Влчек

Гуљелмо Антолстоинолоноф, тенор:
Бранислав Цвијић

Винченцо Бискрома, композитор:
Васа Стајкић

Орацио Просперо, либретиста:
Жељко Р. Андрић

Импресарио:
Игор Ксионжик

МУШКИ ХОР и ОРКЕСТАР СНП-а

Концертмајстори: Владимир Ћуковић, Сергеј Шаповалов
Асистент костимографа: Снежана Хорват
Асистент сценографа: Нада Даниловац
Дизајн светла: Марко Радановић
Инспицијенти: Тања Цвијић, Дејан Теодоровић
Корепетитори: Данијела Ходоба Леш, Страхиња Ђокић
Инспицијент: Иван Свирчевић
Фризерка: Загорка Стошовић
Декоратери, реквизитари: Статисти
Суфлер: Александра Мајтан

Премијера: 14. мај 2010, сцена „Јован Ђорђевић“, 19.00

Представа траје сат и десет минута

Декор, костими и остала сценска опрема израђени у радионицама Српског народног позоришта

Доницетијева комична опера демистификује свет театра и онога што се догађа иза снене пред премијеру, било где и било када.



ПОЗОРИШНЕ ЗГОДЕ И НЕЗГОДЕ
Le convenienze ed inconvenienze teatrali
(Viva la mamma)

Доницетијева једночина опера Позоришне згоде и незгоде написана је 1827. за театар у Напуљу. После извођења у Милану 1831. и Бечу 1840. бива заборављена. Тек 1963. године пронаћи ће је истраживачи Доницетијевог оперског опуса и прерађену извести у Сијени и Бергаму. Та прерада се углавном држала оригинала.

Занимљива и захвална тема опере подстакла је драматурга Хорста Гергеса и преводиоца Карлхајнца Гутхајма из Немачке да дело прераде у целовечерњу представу. Учинили су то слободним избором одломака из других Доницетијевих опера, дајући делу и нови наслов Вива ла мама. Тако прерађена опера је изведена 1969. године у Минхену. Од тада успешно обилази велике и мале сцене широм Европе.

Композитор који је своја дела сам дириговао, режирао и корепетирао, као што је с Доницетијем случај, био је врло компетентан да напише оперу с таквом, и данас живом темом: Стање духова у опери пред премијеру. Понекад се чини да се апсолутно ништа у том стању није изменило од Доницетија до нас. То што имамо веће техничке могућности у ствари само појачава хаотичност тога стања и оправдава стављање овог дела на репертоар.

Проблем талентованих и неталентованих свуда у уметности, а у опери нарочито, компликује се њиховом неизмерном љубави за тај посао, која је код ових других још изразитија. Тај проблем је данас тако жив да пружа неисцрпне могућности у интерпретацији дела, а та љубав и једних и других у ствари је храна за бездани отвор позорнице у који широм света свако вече гледају радознале очи гледалаца. О тој љубави је овде реч.

(Борислав Поповић, децембар 1991)

Аутор: Олена Пушкаш
„Домаћа музичка сцена“, 19. 05. 2010. Радио Нови Сад

У петак 14. маја опера СНП је после две године репризирања старих представа коначно смогла снаге за премијеру. У дилеми шта да се стави на репертоар, пресудну улогу је одиграла потреба да се поврати изгубљена публика, а при том се морало водити рачуна и о могућностима солиста. Избор је пао на комичну оперу Гаетана Доницетија „Позоришне згоде и незгоде“ која је многим посетиоцима још у живом сећању из некадашње поставке под називом „Viva la mamma“. Дакле, пред нама је освануо не много оригиналан потез, тим пре што су се препознавала освежена али већ виђена режијска решења искусног Воје Солдатовића. Ипак, ова поставка има један драгоцени нови адут – праву звезду представе у лику изузетног младог баса Горана Крнете. Дивно је што је актуелна управа препознала капацитет и таленат овог солисте и поверила му једну сасвим другачију улогу од оних које је до сада тумачио. Увек смо га запажали по моћном, здравом гласу који лако допире до свих кутака сале, по узорној дикцији и завидној вокалној техници а сада је добио могућност да до виртуозитета развије и своје глумачко-комичарске способности. Он је заправо и као импозантна физичка појава и као раскошан вокални карактер у целу представу унео највећу новину, одлично се сналазећи у несвакидашњем изазову тумачења женског лика. Изузев ове, све остале улоге имају предвиђена по два тумача, што омогућава варијанте у режијским детаљима, односно геговима који су понекад били толико успешни да су до суза насмејавали публику – а код ликова који имају своје солстичке арије – нормалне су и разлике у појединачним уметничким дометима. То се нарочито односи на улогу Кориле коју наизменично тумаче Данијела Јовановић и Милица Стојадиновић и тенора Гуљелма ког играју Саша Штулић и Бранислав Цвијић. Све похвале упућујемо симпатичном, виспреном Васи Стајкићу за улогу композитора, а право пријатно изненађење за све нас су били дебитанти Иван Николић као Стефано и Михајло Шљивић као импресарио. Остале улоге уносе шароликост и динамику у заплет радње док вокално не пружају могућност за размах, што је штета за солисте који би могли дати много више од тога. Одлучујући допринос у музичком обликовању представе као целине дао је диригент Александар Којић који је деловао изузетно сигурно, с обзиром на то да му је ово прва премијера у тек започетој каријери. Судећи по расположењу и аплаузима публике, учињен је успешан први корак у буђењу успаваног ансамбла опере, али сада очекујемо и нешто што ће у већој мери ангажовати постојеће певачке потенцијале.