fortinbras-se-napioheader

ПОДЕЛАО АУТОРУО РЕДИТЕЉУО ДЕЛУКРИТИКАФОТОВИДЕО
Јануш Гловацки
ФОРТИНБРАС СЕ НАПИО
Копродукција Српског народног позоришта и Центра за развој визуелне културе Нови Сад

Превод: Зоран Ђерић
Редитељ: Никола Завишић
Драматург: Светислав Јованов
Сценографи: Жељко Пишкорић и Владимир Савић
Костимограф: Марина Сремац
Музика: Горан Симоноски
Сценски покрет: Андреја Кулешевић
Асистент редитеља: Драган Николић, Кристина Бојанић
Редакција превода: Славко Милановић
Студенткиња сценског дизајна на пракси: Андреја Рондовић

Улоге:
Фортинбрас, норвешки принц
Марко Савић

Мортинбрас, његов старији брат
Ненад Пећинар

Дух Фортинбрасовог оца
Душан Јакишић

Стернборг, норвешки министар унутрашњих послова
Игор Павловић

Осмооки, његов помоћник
Милан Ковачевић

Дагни Борг, Стернборгова нећака
Алиса Лацко

Хамлет, дански принц
Ненад Пећинар / Игор Павловић / Алиса Лацко / Милан Ковачевић

Полоније, дански министар културе
Ненад Пећинар

Стражар I
Душан Јакишић

Стражар II
Игор Павловић и Ненад Пећинар

Најављивач / стражар
Срђан Стојновић

Инспицијент: Владимир Савин
Суфлер: Срђан Стојновић
Мајстор светла: Мирослав Чеман
Мајстор тона: Душан Јовановић
Асистент костимографа: Снежана Хорват
Aсистент сценографа: Нада Даниловац

Премијера: 7. октобра 2017. године на Камерној сцени СНП-а

Представа траје око један сат и петнаест минута.

Декор, костими и остала сценска опрема израђени су у радионицама Српског народног позоришта.

logo

Јануш Гловацки
(Janusz Glowacki, Познањ, 1938 – 2017)

glovackiДрамски писац, романсијер и сценарист, сматра се за једног од најзначајнијих модерних светских драматичара. Најзначајнији комади су му: Угарци (Cinders – Kopciuch, 1979), У лову на бубашвабе (Hunting Cockroaches – Polowanie na karaluchy, 1986), Фортинбрас се напио (Fortinbras Gets Drunk – Fortinbras sie upil, 1990), Антигона у Њујорку (Antigone in New York – Antygona w Nowym Jorku, 1992) и Четврта сестра (The Fourth Sister – Czwarta siostra, 2000). За ова драмска остварења, која су преведена на двадесетак језика и извођена у преко тридесет земаља Европе, Америке и Азије, добио је бројне награде, између осталог Drama League of New York Playwriting Award, Le Balladine Award и Czesław Mиłosz Award.
Живео је између САД и Пољске.


МОДЕРНЕ ПАРАФРАЗЕ ШЕКСПИРОВОГ ХАМЛЕТА

Том Стопард, Розенкранц и Гилденстерн су мртви (Rosencrantz and Guildenstern Are Dead, 1966)
Ричард Кертис: Хамлет скинхед (The Skinhead Hamlet, 1981)
Ен-Мари Мекдоналд, Лаку ноћ, Дездемона, добро јутро, Јулија (Goodnight Desdemona, Good Morning Juliet, 1988)
Алдо Николај: Хамлет у пикантном сосу (Amleto in salsa piccante, 1989)
Адам Лонг & Данијел Сингер & Џемс Винфилд, Сабрана дела Вилијема Шекспира (укратко), 2000.
Дејвид Давалос, Витенберг (2007)
Каридад Свич, Дванаест Офелија (Twelve Ophelias, 2008)

Никола Завишић

zavisicРођен је 1975. у Белој Цркви.
Позоришни редитељ, драматург, писац и дизајнер светла.
Дипломирао (БА) и Магистрирао (МгА) у Прагу 2003. на Позоришној академији (ДАМУ) на катедри за режију алтернативног и луткарског позоришта.
Режирао је у Србији, Хрватској, Словенији, Босни и Херцеговини, Црној Гори, Чешкој, Немачкој и Холандији.
Добитник је многих награда на различитим фестивалима у земљи и иностранству (Которски фестивал позоришта за дјецу, Сусрети професионалних луткарских позоришта Србије – Нови Сад, Фестивал професионалних позоришта Војводине, Фестивал Златни Лав, Умаг, Хрватска, ТИБА фестивал Београд, АССИТЕЈ фестивал професионалних казалишта Хрватске, Чаковец, Фестивал античке драме СТОБИ у Македонији, фестивал Дани комедије у Јагодини, Театар Фест „Петар Кочић“ у Бањалуци итд).
Интензивно се бави дизајном светла у позоришту али и за друге догађаје (перформанси, концерти, циркуске представе).
Оснивач неформалне уметничке групе „Радио.Ница“, која се бави експеримантима са различитим светлосним изворима, као и позориштем сенки.
Са својом практичном радионицом „Простор светла – светло простора“ гостовао до сада у Србији, Црној Гори, Босни и Херцеговини, Македонији, Немачкој и Швајцарској.
У Српском народном позоришту режирао је комаде Годо на усијаном лименом крову, Здрав(о) живот(е)! / High Life и Хамлет.


Реч редитеља:

ЗавЕравање

Драма Фортинбрас се напио представља трагикомичну и гротескну парафразу Хамлета са „норвешке тачке гледишта“. Наиме, док Норвешком, у име краља који већ две године седи мртав на престолу, помоћу терора влада тајна полиција, а у суседној окупираној Данској се спрема анти-норвешки устанак, принц Фортинбрас – иначе епизодни лик из Шекспирове трагедије – покушава да преживи тако што изиграва будаластог пијанца.
Драма је објављена у варшавском часопису „Dialog“, 1990. Исте године, доживела је праизведбу у Fountainhead Theater, Los Angeles, а потом и у Teatr Stary у Кракову. На ex-yu просторима имала је два извођења: у Местном гледалишчу, Љубљана (2000, режија Зијах Соколовић) и у Сатиричком казалишту Керемпух, Загреб (2011, режија Вјеран Зупа). Поставка у Српском народном позоришту је прво извођење ове драме код нас.


ЦИТАТИ ИЗ ДРАМЕ ФОРТИНБРАС СЕ НАПИО

Не волим да говорим кад нико
не прислушкује, од тога ми се мисли запетљају.

(Стражар)

Тај кретен који је глумио духа Хамлетовог оца
није добро научио текст.

(Стернборг)

Плашим се да је била глупа идеја то што смо
послали Духа у Данску.

(Стернборг)

Премијера у Српском народном позоришту

У Српском народном позоришту премијерно је изведен комад Фортинбрас се напио, недавно преминулог писца Јануша Главацког. Пародично тумачење Шекспировог Хамлета на новосадску сцену поставио је редитељ Никола Завишић. У овој трагичној фарси радња се дешава у Норвешкој и прати унутрашње политичке сукобе, али и напете односе са Данском. Фортинбрас изиграва кљакавог пијанца, док његов отац седи већ две године на престолу, а Норвешком влада тајна полиција. Завишић пародично размаштава ову политичку, у преупадљивом дизајну сцене и пренаглашеном стилу глумачке игре. Апсурдној сцени је одраз апсурда друштва чије су вредности изгубљене у цикличним вихорима историје. Системи вредности су срушени, трагедија је изгубила своју снагу остављајући простор трагичној фарси.

Маркс је провокативно тврдио да се историја понавља, први пут као трагедија, други пут као фарса. Ова мисао је препознатљива у гротескним тумачењима трагедије. Жари је у Краљу Ибију дао трагично фарсично читање Шекспировог комада, мењајући ток историје позоришта. Том Стопард је написао комад Фортинбрас и Гилдерстерн су мртви, Ричард Кирт Хамлет скин хед, Алдони Колај Хамлет у пикантном сосу, а Гловацки Фортинбрас се напио. То су све апсурдно комичне, урнебесне, карневалске парафразе Хамлета, вођени идејом да су историја и политика фарса. Пут доласка и сурвавања са власти је цикличан и гротескан, јер политичари губе орјентацију и свест у борби за власт. Зато владари попут Магбета и Фортинбрас постају „Ибији“ и пијандуре, циркуске фигуре, кловнови историје.

Ана Тасић, Културни центар, РТС 2, 11. октобра 2017.

Фотографије: Александар Рамадановић
ВРХ СТРАНЕ