ПОХВАЛА ЛУДОСТИ


монодрама, адаптација познатог дела Еразма Ротердамског


Режија: Зоран Радуловић, адаптација и стручна консултација: Тибор Вајда

У улози Богиње лудости: Жељка Јелић

„У време када се читав свет претворио у лудницу и када су страдале праве људске вредности, Ротердамски пушта Богињу Лудости да говори уместо њега и износи истине које ниједан његов савременик није смео…“ Монодрама је играна у Београду, Новом Саду, Бајиној Башти, Зрењанину, Сомбору, Црвенки, Кули, Сремској Митровици, Врбасу, Беочину, Србобрану…

Представа траје педесет минута.

„…НАЈВЕЋА МУДРОСТ ЈЕ ПРАВИТИ СЕ ЛУД ОНДА КАДА ЈЕ ТО ПОТРЕБНО.“
Еразмо Ротердамски

„Адаптацију текста и првобитну поставку овог славног дела као сценског казивања, урадио је редитељ Тибор Вајда. Међутим, временом се одлучујемо за промену форме у монодраму, ради приближавања филозофске теме публици.Убачени су светлосни и звучни ефекти, сценографија, реквизити и урађен комплетан мизансцен, само су адаптација текста и костим остали исти. Представа је сада разумљивија гледаоцу, бескрајно разиграна, пуна живости, што и више одговара темпераменту глумице.

Посебно сам био инспирисан основном животном поруком текста да се људска природа није променила најмање пет векова. Поред свих достигнућа науке и технике, човек се није померио ни мало од својих исконских особина и остаје и даље заробљен у свим својим слабостима. Публика се после 55 минута Еразмових аргумената о непроменљивости људске природе суочава са том истином, јер су уствари и они сами управо најјачи доказ томе. Човек као главни актер животне комедије, остаје изгубљен у вечитој игри Лудости и Мудрости, никада не спознајући и не признајући да је његова срећа једино када победи Лудост.

Након представе уприличимо разговоре са публиком и сваки пут добијамо потврду да смо на правом путу са овом причом, јер напросто нема тог на кога „Похвала лудости“ не остави јак утисак и не подстакне на дубоко размишљање о себи самом, увиђајући могућности мењања своје животне перцепције, као јединог начина достизања сопствене радости.“

Својевремено „Похвала Лудости“ била је обавезна лектира у гимназијама.

Зоран Радуловић, редитељ

 

ВРХ СТРАНЕ