Волфганг Амадеус Моцарт

ЧАРОБНА ФРУЛА

(за све али и за оне најмлађе)

Wolfgang Amadeus Mozart: Die Zauberflöte für Kinder

Либрето: Емануел Шиканедер

Диригент: Микица Јевтић
Редитељ: Ксенија Крнајски, к.г.
Сценарио и драматургија: Бранислава Илић, к.г.
Сценограф: Жељко Пишкорић
Костимограф: Сенка Раносављевић
Сценски покрет: Андреја Кулешевић
По преводу с немачког: Кристина Ковач

Улоге:

Папагено: Бранислав Станков
Папагена: Маја Андрић
Краљица ноћи: Марија Цвијић
Памина: Данијела Јовановић
Тамино: Бранислав Цвијић
Сарастро: Владимир Зорјан
Моностатос: Игор Ксионжик
Наратор: Сања Микитишин

Три даме: Весна Варагић, Свјетлана Машић, Јасна Кастел
Три виле: Јасна Миливојевић, Јелена Станков, Софија Станић
Три стражара: Марко Скенџић, Јован Пејић, Стеван Николић

Оркестар Опере СНП-а

Концертмајстори: Владимир Ћуковић, Сергеј Шаповалов
Солистичке улоге чланова Хора припремила: Весна Кесић Крсмановић
Асистент редитеља: Катарина Матеовић Тасић
Корепетитори: Данијела Ходоба Леш, Марина Микић, Страхиња Ђокић
Инспицијенти: Тања Цвијић, Сања Миланов
Суфлер: Александра Мајтан, Санела Митровић
Видео дизајн: Драгана Рађеновић
Асистент костимографа: Снежана Хорват
Асистент сценографа: Нада Даниловац
Дизајн светла: Марко Радановић

Премијера: 21. мај 2016. године у 19.00, на сцени „Јован Ђорђевић“

Представа се изводи на српском језику.
Трајање: један сат

Декор, костими и остала сценска опрема израђени су у радионицама Српског народног позоришта.

© By arrangement with Carus-Verlag GmbH&Co KG, Stuttgart



Моцарт нотама описује ликове

Можете ли да замислите да неки од ваших другара данас, док ви играте „Lol“ или „Minecraft“, пише оперу? Управо то је урадио Волфганг Амадеус Моцарт.

Са само 12 година написао је своју прву оперу, праву правцату. Али немојте мислити да га је то спречило да се игра – Моцарту је писање нота била оно што су вама данас „Clash of Clans“, на пример. Измислио је, рецимо, игру у којој је неколико мелодија повезао са бројевима на коцкици за „Човече не љути се“. Онда би бацао коцкицу и према броју који је добио, ређао је мелодије и тако писао музику. Као мали, пропутовао је у кочији са оцем целу Европу, свирајући виолину или клавир на дворовима. И све то време компоновао је разне врсте композиција – симфоније, сонате, концерте, опере…

Замислите да седите у кочији која се труцка и пишете ноте по линијском систему! Врх! Моцарт је остао дете и кад је одрастао (што је случај и са многим другим, старијим, који се не одричу да буду деца кад им се прохте). Зато је у 36. години живота, која је, нажалост, била и његова последња, написао оперу Чаробна фрула.

То је, како ћете и сами открити, прича о борби добра и зла, о искушењима кроз које сви пролазимо када желимо да нешто постигнемо. Али, то је прича и о праштању, па и о томе да кад „забрљамо“ не мора значити да ћемо баш увек бити прописно кажњени. Та прича казује да сви имају шансу, и они који су јако „запели“ да нешто остваре и они који имају мало мање снаге да дођу до свог циља.

Тако се у Моцартовој музичкој бајци принц Тамино и принцеза Памина заљубљују једно у друго савладавајући многе препреке, Папагено, неспретни птичар, плашљивац и лажљивко, налази своју вољену упркос грешкама које чини. Па, и Краљица ноћи и Сарастро нису баш тако опасни колико на први поглед делује.

Обратите пажњу како Моцарт нотама описује ове ликове – њему су ноте као четкица сликару. Краљица ноћи високим гласом делује застрашујуће, као и Сарастро својим дубоким. Папагено пева мелодије које су једноставније, јер је и он једноставан, народски лик. И остале улоге ове опере добијају мелодије које су музичка слика и прилика њиховог карактера. У свему томе, Моцарт пази да оркестар свим својим инструментима звучно дочара радњу – ту му помажу виолине и други гудачки инструменти, али и дувачки инструменти који су најбоље средство за приказивање различитих атмосфера на сцени.

Дозволите да вам Моцартова музика покаже да опера није само кад неко пева чудним, измењеним гласом – то је врста позоришног комада у којем, зато што се толико пева и свира, често све звучи драматичније и узбудљивије него што јесте.

Уживајте! И играјте се! Као Моцарт!

Ира Проданов Крајишник


Поглед кроз двоглед

Чаробна фрула за децу је скраћена верзија чувене опере В. А. Моцарта, којој смо додали поднаслов „Поглед кроз двоглед“, са намером да свет опере и позоришта, на интерактиван, бајковито-забаван и едукативан начин, приближимо деци.

Чаробна фрула, као бајка која се пева, публици открива сукоб двају моћних царстава. Мушког, са строгим нормативима, којим влада моћни Сарастро, и женског, магичног, либералнијег, које је у власти Краљице ноћи. Како у сваком сукобу увек постоје најмање две стране приче, и наша представа има две верзије. Једну, „Поглед кроз женски двоглед“, где децу кроз причу води глумица и другу, „Поглед кроз мушки двоглед“, у којој их са ликовима и ситуацијама упознаје глумац. Желећи да деци откријемо позориште као место где се различита виђења и ставови сусрећу, сударају и бивају видљивији, остајемо верни бајци у којој упорност, храброст и љубав, на крају, побеђују.

Освајајући део по део простора Српског народног позоришта, упознајући се непосредно са оркестром, музичарима, уживајући у Моцартовој музици и извођењима врхунских оперских уметника/ца, као и чињеницом да у неким сценама активно учествују са глумцем/ицом, надамо се да ће свет оперске и позоришне уметности деци постати близак, узбудљив и потребан.

Бранислава Илић, драматуршкиња

Ведра музичка бајка

Од времена премијерног извођења, ујесен 1791. до данас, Моцартова опера Чаробна фрула лепотом своје музике опчињавала је многе генерације, доживевши безброј извођења у оригиналној верзији, али и разне адаптације. Бајковити и наизглед непретенциозни, али при том различитим прикривеним значењским слојевима проткани либрето овог зингшпила или „немачке опере”, како је Чаробну фрулу назвао њен аутор, отворио је могућности различитих приступа.

На сличној замисли заснована је и нова драматуршка и режијска поставка популарне Моцартове опере, која је у суботу увече премијерно изведена на сцени Српског народног позоришта. Чаробна фрула је за ову прилику значајно скраћена и поједностављена, потпуно прилагођена дечјој публици, при чему је сачувана основна нит приче о сукобу светлости и ноћи, или добра и зла као и о искушењима која протагонисти морају савладати да би се изборили за своју срећу и љубав.

Захваљујући брижљивом сценаристичком и драматуршком приступу Браниславе Илић и одговарајућим редитељским решењима гостујуће режисерке Ксеније Крнајски, ова опера је оживела на сцени као разиграна и ведра музичка бајка, озвучена Моцартовим мелодијама безвремене лепоте, која је освојила гледаоце својом љупком непосредношћу. А представа је одиста била потпуно прилагођена и подређена деци- предшколцима, тако и малишанима млађег школског узраста. Ваља овде напоменути да се новосадска поставка Чаробне фруле за децу игра у две верзије, са поднасловима „Поглед кроз мушки двоглед” и „Поглед кроз женски двоглед”, при чему се цела прича опере сагледава из женског угла.

Опера је прилагођена извођењу на суженом простору централног дела позорнице на сцени „Јован Ђорђевић”, на којој су смештени и оркестар са диригентом као и импровизовано гледалиште са мањим бројем седишта и практикаблима на којима су седела деца. Чаробна фрула остварена у таквом амбијенту зазвучала је интимније и приступачније, чиме је потпуно остварен превасходни циљ да оперску уметност представи и приближи деци и да ову најмлађу, али и вероватно најзахвалнију публику уведе у чаролију музике и опере.

Извођењем опере је прецизно и енергично дириговао Микица Јевтић, а укупном утиску о овој изузетно успешној представи допринели су сјајни солисти, пре свих сопранисткиња Дарија Олајош Чизмић као Краљица ноћи, Небојша Бабић као Папагено, Данијела Јовановић као принцеза Памина и Саша Штулић као принц Тамино. У улози Сарастра наступио је Горан Крнета, ролу „негативца” Моностатоса тумачио је Игор Ксионжик. Треба поменути и извођачке доприносе Виолете Срећковић, Јелене Кончар и Марије Цвијић у улогама дама Краљице ноћи и Александра Коцић, Сара Павловић и Ана Бајић, ученице Средње музичке школе у улогама три виле. Уз поменуте солисте, у другој извођачкој подели наступају Васа Стајкић у улози Папагена, Снежана Савичић Секулић као Краљица ноћи, Сенка Недељковић као Памина, Бранислав Цвијић као Тамино и Владимир Зорјан као Сарастро.

Духовита конферанса за малишане

Публику је кроз оперску радњу духовитом конферансом водио глумац Милован Филиповић, који је мале гледаоце сачекао пред вратима дворане, увео их у салу и потом их у кратким говорним пасажима упознао са инструментима оркестра, оперским ликовима и основним елементима оперске радње. Мали гледаоци су истовремено и сами постали спонтани сарадници и статисти у представи, реагујући својим упадицама на позиве и питања „церемонијалмајстора”. Реч је о верзији „Поглед кроз мушки двоглед”, а водитељка у верзији „Поглед кроз женски двоглед” је Сања Микитишин.

Овом премијером обележена је 260. годишњица Моцартовог рођења и 225. годишњица од праизвођења Чаробне фруле. На основу изузетно топлог и срдачног пријема слушалаца, међу којима је било и много деце, треба се надати да ће ова адаптирана верзија Чаробне фруле у СНП имати дуг и успешан сценски живот.

Б. Хложан, „Дневник“, 23. маја 2016.