ko-je-najmocniji-na-svetu-header

ПОДЕЛАО КОМПОЗИТОРУО КОРЕОГРАФУО ДЕЛУКРИТИКАФОТОВИДЕО
Бохуслав Мартину
КО ЈЕ НАЈМОЋНИЈИ НА СВЕТУ!?
(Kdo je na svĕtĕ nejmocnĕjši!?)
(Who is the most powerful in the World!?)

комични балет у једном чину за децу и одрасле

Кореограф: Владимир Семјонович Феђанин (гост из Немачке)
Сценограф: Саша Сенковић
Kостимограф: Сенка Раносављевић
Асистенти кореографа: Оксана Сторожук, Радмила Несторовић

Улоге:

Петао:
Милена Кркотић / Олга Аврамовић

Принцеза мишица:
Теона Радановић / Катарина Кљајић / Лана Стојановић

Тата миш:
Глеб Суманов / Иван Ђерковић

Мама мишица:
Надежда Салак / Јелена Марковић

Близанци мишеви:
Ђулио Милите, Игор Таубер / Бојан Раднов, Милан Иван, Зоран Трифуновић

Принц миш:
Сaмјуел Бишоп / Милан Иван

Сунце:
Давид Груосо / Ливиу Хар

Облак:
Зоран Трифуновић / Бојан Раднов, Стеван Сремац

Ветар:
Милан Иван / Ђулио Милите

Г-ђе мишице:
Мина Радовић, Сања Павић, Јована Пауновић, Ана Миленковић, Лана Стојановић, Соња Гаврилов, Весна Илић, Милана Самарџић, Соња Батић, Ивана Прибић

Деца и бебе мишићи:
Милица Лучић*, Ана Обрадовић*, Атина Вучковић*, Ања Чемерлић*, Лана Јанковић*, Јована Врцељ*, Анастасија Докић*, Миа Војновић Пеновић*, Милица Бајић*
Ања Босанац**, Нађа Јовановић**, Софија Милетић**, Доротеа Фодор**, Александар Ћуковић**

* Ученици основне Балетске школе из Новог Сада
** Деца

Корепетитори: Золтан Гајдош, Дејан Бркић
Тонски сарадник: Предраг Петрушевски
Инспицијенти: Тања Цвијић, Иван Свирчевић
Дизајн светла: Марко Радановић
Асистент костимографа: Снежана Хорват
Асистент сценографа: Нада Даниловац

ПРЕМИЈЕРА: 5. марта 2016, сцена „Јован Ђорђевић“, 19.00
Репризе: 9. и 18. марта 2016, сцена „Јован Ђорђевић“, 18.00

Представа траје педесет и три минута.

Српско народно позориште се захваљује свима који су својим ангажовањем допринели да се балетска представа реализује: деци, ученицама Основне Балетске школе, њиховим родитељима и директорки Балетске школе из Новог Сада.

Декор, костими и остала сценска опрема израђени су у радионицама Српског народног позоришта.

БОХУСЛАВ МАРТИНУ

bmИстакнути савремени чешки композитор рођен у Поличкој 1890.

Основно музичко знање је стекао већим делом као самоук. Студирао је виолину и оргуље на Конзерваторијуму у Прагу 1922. године код композитора Ј. Сука, а музичку каријеру је започео као виолиниста у Чешкој филхармонији. Наставио је студије композиције у Паризу код А. Русела, где се сусретао са музиком француске Париске школе, Стравинским али и са џезом. Ипак, више је показивао интересовање за фолклорну музику и културу Чешке. На тој основи је настала музика за балет Ко је најмоћнији на свету!? 1922 године. До 1940. живео је у Паризу, где се посветио само стваралаштву.

Пред Други светски рат преселио се у САД и ту деловао као професор на Принстон универзитету и као учитељ композиције на Манс колеџу у Њујорку. Године 1952. године је добио америчко држављанство, па је у Њујорку наставио да компонује свој највећи пројекат, оперу Грчка пасија (1954). Живео је и стварао у Риму, Ници и Базелу, да би се коначно преселио се у Швајцарску, где је провео остатак живота до 1959. у Листалу крај Базела.

У музици Бохуслава Мартинуа спајају се утицаји чешког музичког фолклора, француског импресионизма, средњоевропског неокласицизма и америчке примењене музике. Уз истакнутог чешког композитора Л. Јаначека, Мартину се сматра представником генерације уметника која је настојала да традиционалне формалне оквире испуни новим садржајима. Основне одлике Мартинуове уметности су хуманост и љубав према човеку.

Његово стваралаштво је изузетно обимног опуса. Најзначајнија дела су: Војник и играчица (1928), Глас шуме (1935), Театар у предграђу (1936), Жилијета (1938), Венчање (1953), Грчка пасија (1961),

Аријадна (1961), Два пута Александар (1964). Од десетак балета издвајамо: Истар (1921), Шпаличек (1932), Парисов суд (1935). Светска премијера комичног балета у једном чину Ко је најмоћнији на свету? била је 31. јануара 1925. у Националном театру у Брну, Чешка.

(из: Г. Драговић, Лексикон опера и Музичке енциклопедије)

ВЛАДИМИР СЕМЈОНОВИЧ ФЕЂАНИН

fedjaninЗавршио је кореографску академију „А. Ј. Ваганова“ у Санкт Петербургу, код чувеног балетског педагога Александра Ивановича Пушкина, који је извео велику плејаду балетских уметника, као што су Рудолф Нурејев и Михаил Баришњиков. По завршетку школовања примљен је у трупу Маријинског театра из Санкт Петербурга. После неколико година прешао је у московски театар К. С. Станиславског и Њемирович-Данченка. Завршио је ГИТИС, руски универзитет позоришне уметности, одсек за режију и кореографију у Москви. Године 1972. освојио је златну медаљу на престижном балетском такмичењу у Варни (Бугарска).

Од 1976. до 1980. био је првак балета „Komischenoper“ у Берлину и бавио се истраживањем модерних праваца у плесу. Од 1985. до 1991. био је директор Балета и кореограф театра у Краснојарску. Од 1995. живи у Немачкој, а од 2003. до 2009. био је директор балета и кореограф у Ростоку (Немачка). Као играч и кореограф наступао је на свим сценама Европе, САД, Канаде и далеке Азије. У својој богатој каријери бележи преко педесет класичних, савремених балета и преко сто једночиних балета и балета за децу.

Награђиван је престижним наградама за кореографије на свим светским сценама.


Како је настао овај балет?

„Шетајући шумом у трави сам видео да се нешто помера испод листа. Када сам га померио, угледао сам маленог миша. Био је промрзао и покисао. Позвао сам свог пријатеља ветеринара који ми је рекао да је то млади пољски миш, тачније мишица којој је потребан опоравак. Однео сам је свом дому, хранио сам је и бринуо сам се за свог новог пријатеља. Знао сам одраније да је мишевима својствена добра реакција на звуке, али моја мишица Фјокла је била посебна, музикална – на високи писак звиждаљке долазила је по храну коју сам јој давао преко пипете, а на ниски звук би одлазила у кавез. Чак сам је водио на гостовања и путовала је с ансамблом балета Росток. Била је омиљена!

Ипак, после извесног времена, ветеринар ми је препоручио да мишицу вратим у природу. То сам и учинио. Недуго потом, посетио сам исто место, понео пиштаљку и зазвиждао. На моје изненађење мишица се појавила са малим мишевима. Било ми је веома мило јер нисам очекивао да ће се пољски миш појавити и реаговати на звук. То је била моја Фјокла која ми се убрзо попела на раме. Било је дирљиво. Тада сам одлучио да направим дечији балет за своју необичну мишицу па је тако и настао балет за децу и одрасле Ко је најмоћнији на свету!?. Балет су изводили балетски прваци театра Росток 2008. године. Радујем се што ћете и Ви са мном поделити ово необично искуство.“

Либрето

У прекрасној башти испод зидина дворца живи мишија краљевска породица. Имају одраслу кћер за удају и родитељи јој траже младожењу. Принцеза мишица се заљубљује у прелепог Принца миша, али родитељи мисле да он није достојан њихове кћери. Они желе да је удају за најмоћнијег на свету. Почиње потрага: Прво себе предлаже Сунце. Оно је лепо и моћно, али долази огроман Облак који доноси невреме и кишу и заклања Сунце.

Огроман и страшни Облак и невреме отераће снажан Ветар, а њему ће се супротставити моћни Зид. Принц се појављује и уз помоћ својих пријатеља руши Зид. Сви се радују и почиње свадбено весеље Принцезе мишице и Принца миша.

Порука је да је љубав најмоћнија на свету! Ово је алегорична прича о снажној љубави која је толико моћна да може победити сваку несрећу и силу.


Мишеви који вечно улепшавају детињства….

У прошлом веку, сада већ давне 1928. године, један миш у жутим ципелама и црвеним панталоницама, управљајући паробродом, „упловио“ је у срца деце широм света и заувек освојио срце једне мишице… Чувени Мики Маус - харизматичан, храбар, проницљив и, пре свега, изузетно лепо васпитан миш, пример је какав сваки човек треба да буде. Ту је и ништа мање чувена љубав његовог живота, његова сродна душа и изабраница срца, Мини Маус – весела, одлучна, паметна, нежна – једном речју, права девојка за правог миша која ће учинити све за њега. Нешто касније, тачније 1940. године, Џери, мали смеђи миш, и Том, велики сиви мачак, започели су своју луду авантуру и необично пријатељство. Године не сметају ни Брзом Гонсалесу да буде најбржи миш у целом Мексику, да јури и осваја срца мексичких мишица…

Млађи, модернији мишеви, као што је прехлађени миш из чувене Ршумове песме, возе џипове, музикални су па певају и глуме (миш Моцарт из серијала о Ели Вајлд), певају и свирају инструменте („Луткомендија“), постају суперхероји (Супер миш), плове по океанима (Румини: миш авантуриста морепловац), али и даље не губе ништа од своје привлачности. Можда најпопуларнији међу данашњим генерацијама су становници града Мишограда, главног града Острва мишева. Џеронимо Стилтон, миш интелектуалац и директор „Мишјих новости“ и његова мишица Пати Спринг, као и његова борбена, очаравајућа сестра, дописник „Мишјих новости“, Теа Стилтон, која није „имуна“ на удварање Фрика Мишaлића, јунаци су узбудљивих и смешних прича, „нежнијих од моцареле, укуснијих од качкаваља, па чак и од горгонзоле“…

Ипак, најнежнија и, можда најлепша љубавна прича је прича о заједничкој потрази за љубављу мишице Алберте и мишића Филипа… У рано пролећно јутро, када се све буди, они заједнички траже љубав свуда око себе – на пропупелом дрвећу, ливади обасјаној сунцем, у језерцету…

Али, она се заправо крије у случајном додиру њихових шапица, ситним нежностима и бризи, у њиховим топлим, смеђим очима… Љубав има моћ да њихова срца устрепте, заиграју као да праве колут напред и колут уназад, да им се од силне среће чини да могу да скочe све до самих облака, до неба. И, док су се питали где је љубав, она је пронашла њих.

Зато, драга наша садашња и будућа публико, ако се, док будете уживали у авантурама јунака ових и многих других непоновљивих и очаравајућих књига, нeкада запитате Ко је најмоћнији на свету?, рећи ћемо вам: Љубав је најмоћнија на свету! И не брините! Она ће пронаћи или макар дотаћи сваког од вас. Када се појави, препознаћете је срцем.

Катарина Новаковић
руководилац Дечјег одељења Градске библиотеке из Новог Сада


О балету Ко је најмоћнији на свету!?

- Дуго смо чекали, али и дочекали још један драгуљ за балетску ризницу – балет за децу и одрасле Ко је најмоћнији на свету!? у кореографији госта из Немачке Владимира Семјоновича Феђанина. Генерације које се добро сећају омиљених балета Макс и Мориц, Мачак у чизмама и обновљене Пипи дуге чарапе, сигурно је одрасла, али је овај балет намењен и њима, одраслима, али и новој генерацији – најмлађој публици.

Љиљана Мишић, балетски педагог из Новог Сада

Балет за децу 21. века није лако направити. Мора да има брзину као њихови мобилни телефони, јасну причу коју ће лако разумети као поруке на фејсбуку, музику која ће им се свидети бар као део онога што могу да нађу на “Yоutube” и наравно игра балетских уметника која ће им држати пажњу. Најновија представа Балета Српског народног позоришта успела је у свему томе. Балет за децу ретка је појава у позориштима са балетским ансамблима те постављање једног таквог на сцену прави је репертоарски потез. Честитке управи на овој одлуци као и на томе да се кореографијом бави гост из Немачке Владимир Семјонович Феђанин, уметник светског гласа и репутације. Већ по самом имену јасно је да се ради о уметнику из Русије где је завршио престижне школе, стекао знање јер руска балетска школа је још увек без премца у свету. Остварио је успешну каријеру у родној земљи а онда је прешао у Немачку где је наставио са успесима. Успех је свакако што је управа Српског народног позоришта успела да постигне договор са њим о сарадњи на овом балету.

Идеју за представу добио је из необичног и дирљивог сусрета са пољском мишицом којој је спасио живот, пружио јој љубав и добио је за узврат. Љубав је и основа либрета који има једноставну причу о мишијој краљевској породици која има одраслу ћерку за удају. Она је заљубљена у младог Принца али родитељи мисле да он није достојан зет. Појављују се просци прво моћно и надмено Сунце, затим Облак који доноси кишу, а кишу појача Ветар. Њему се супротставља Зид кога Принц успешно сруши уз помоћ пријатеља и родитељи одлучују да Принцезу дају њему! Љубав побеђује и љубав је најмоћнија на свету!
У реализацији ове приче кореограф се ослонио на млађе снаге балета који су били спремни да у потпуности испоштују његове захтеве, чинило се понекад веома компликоване. Очигледно је да је до премијере било доста рада и труда тако да је обичном гледаоцу све текло лако, сцене с ансамблом, соло наступи, дуети. Показали су уметници да владају техником игре која је била на тренутке обогаћена и акробатским елементима и глумачке способности. Посебан утисак оставила је Милена Кркотић у улози Певца који нас уводи и води кроз причу, који све време навија за праву истинску љубав и има безрезервну подршку публике. Весела и разиграна балерина, бар је тако деловала, владала је сценским простором. Посебне симпатије упућене су Теони Радановић као Принцези, Семјуелу Бишопу Принцу и Ивану Милану који је тумачио непопуларног Ветра чија је деоница била чини се најбоље скројена, добио је могућност да своје играчке способности у потпуности искаже за разлику од поменутог лика Сунца који није био те среће. Више је био статичан, али је Ливиу Хар који га тумачи умео да искористи мале покрете и покаже да није све у балету у скоковима и пируетама. Свој допринос дале су и чланице Балета као мишице, а посебан шмек ученици основне Балетске школе из Новог Сада као деца и бебе мишићи, који су се одлично снашли и своје мале задатке испуњавали тачно. Похвалу свакако заслужују једноставни али прецизни костими Сенке Раносављевић. Чинило се да је било проблема са светлом, на моменте је сноп светлости “лутао” позорницом и било је нејасно на кога треба да буде усмерен што није покварило општи добар утисак о представи оивиченој сценографијом Саше Сенковића.

Оно што је још држало пажњу публике свакако је музика Бохуслава Мартинуа истакнутог чешког композитора. Иако написана још у прошлом веку а за основу су коришћени мотиви чешке народне музике, делује модерно и оно што је најважније деци је прихватљива али уживали су и одрасли.

Балет за децу је велики испит за позориште, јер су она најстрожа публика. Пратећи њихове реакције током представе сви учесници комичног балета “Ко је најмоћнији на свету!?” положили су тај испит са одличном оценом.

Мишка Кнежевић


Млади играчи Балета СНП-а пронашли себе у представи
КО ЈЕ НАЈМОЋНИЈИ НА СВЕТУ!? Бохуслава Мартинуа

Једночини комични балет за децу и одрасле под називом КО ЈЕ НАЈМОЋНИЈИ НА СВЕТУ!? савременог чешког композитора Бохуслава Мартинуа, у кореографији Владимира Семјоновича Феђанина, госта из Немачке, премијерно је изведен 5. марта на сцени „Јован Ђорђевић“ СНП-а. Тиме је Балет ове куће, након петнаест година, понудио младој публици, и не само младој, живахну, надасве љупку и разиграну представу, едукативног садржаја, која плесом и свеукупним сценским изразом, плени енергијом, сликовитошћу и избалансираном дозом хумора.

Упакована у измаштани свет који чини мишја краљевска породица, ова музичко-балетска бајка велича љубав као највећу моћ на свету.

Представу, осим поменутог кореографа, иначе врсног зналца на пољу балета за децу, потписују Саша Сенковић, сценограф, који је једноставношћу кулиса и мобилношћу сценских реквизита створио динамичан и шаролик амбијент природе и мишјег света, док је Сенка Раносављевић, костимограф (њено „ватрено крштење“), једноставним, колористично-избалансирани костимима и привлачним маскама са атрибутима мишева, карактерно оживела ликове ове једноставне приче, која као да је склизнула из неке дечије сликовнице на позоришну сцену.

Уз младе играче балетског ансамбла као и солисте, у представи су успешно наступили и ученици Основне Балетске школе у Новом Саду, као и деца предшколског узраста, што је битно утицало на кореографски и режијски приступ у постављању овог балета.

Владимир Семјонович Феђанин је несумњиво имао на уму, пре свега, психологију детета и његов начин разумевања света, па је стога, причу градио једноставним плесним елементима, остављајући довољно простора да најмлађи гледаоци схвате суштину бајке. У том смислу, балетску технику је ставио у други план, а сценски покрет, глуму и плес, као и психолошку карактеризацију ликова, у први. То је омогућило и деци-извођачима да, уз професионалне играче, савладају сценски наступ „безболно“ и да се интегришу у колективне сцене у којима се плес претварао у игру и забаву. Све је то допринело укупној атмосфери на сцени.

Упечатљивост представи дао је лик Петла, доброћудног кицоша, који мудрује и представља драматуршку везну нит. Игра га одлична Милена Кркотић, балерина с играчким потенцијалом и артикулисаним плесно-пантомимијским изразом лика који тумачи. Складне играчке фигуре и љупког шарма, пленила је симпатије публике и мамила аплауз.

У лику Принцезе мишице и Принца миша, на премијери су наступили Теона Радановић и Самјуел Бишоп, обоје солидних играчких квалитета. Бишоп у соло наступима сигуран у добро простудираном лику миша који влада ситуацијом, док је Теонина крхка фигура у дуетним наступима с три партнера (Сунце, Облак, Ветар) дошла до пуног изражаја у плесу са искусним и сјајним плесачем, занимљивим ликом у персонификацији Сунца у тумачењу Ливија Хара.

Његова присутност на сцени, сама појавност и сугестивност у елеганцији аристократских кретњи најмоћнијег елемента природе – Сунца, оправдала је идеју кореографа и костимографа.

Ништа мање сугестивним показао се лик Ветра којег је играо Милан Иван, маскиран у врсни симболични костим којим је експресивно дочарао снагу природног елемента.

У улози Облака наступио је Бојан Раднов којем је на моменте недостајала убедљивост моћног елемента који се громовима обрушава на мишје царство.

Оба играча, и Милан Иван и Бојан Раднов, били су одлични у улози близанаца мишева. Уиграни, спретни и забавни.

Родитељски пар мишева (отац и мајка Принцезе мишице), успешно су дочарали Иван Ђерковић и Надежда Салак, којима је била намењена више глумачка, него плесна улога.

Комични балет за децу „КО ЈЕ НАЈМОЋНИЈИ НА СВЕТУ“ композитора Бохуслава Мартинуа, доживео је своју светску премијеру 31. јануара 1925. године. Након деведесет година лепота и сугестивност овог музичког материјала, инспирише и данас, како балетске прегаоце (посленике) тако и младу публику, па се може очекивати да ову представу на сцени СНП-а чека дуг и плодан живот.

Можда није на одмет рећи да се идеја, за постављање овог комичног балета за децу на сцену СНП-а, родила након што је дирекција Балета закључила да су средства намењена балетској продукцији скромнија него иначе, па се морало одустати од планиране представе класичног балетског репертоара КОРСАР који би био играчки изазов за балетске прваке као и свеукупну продукцију куће.
Значи, КОРСАР за нека боља времена, а балетска представа за децу у право време, које данас,чини се, није наклоњено деци. А, њих треба да припремимо за балетску класику КОРСАР – једног дана.

Снежана Субић
(критика након премијере 5. марта 2016)

Утисци након премијере балета Ко је најмоћнији на свету!?

Шта је најмоћније када „говоримо“ својим телом, кад је сценска игра у питању? Одговор сам добила гледајући пробу истог балета. За кореографа Феђанина тело треба да буде инструмент – играч, који треба не само да влада техником схваћеном као средством одређеног нчина изражавања у игри, него и да овлада његовим „скривеним“ моћима. Сваки покрет је као изговорена реч, а иста реч може да промени значење у зависности од тога како је изговоримо, или пак, да буде само одраз мисли или осећања. Зато је потребно обратити пажњу да не промакну ни једва приметни покрети, јер су то „бисери“ Феђанинове замисли и интерпретативне моћи играча. Кореограф тражи од играча да буду „чудотворци“ који ће оштре и одсечне покрете ногама пратити везаним, „распеваним“ покретима руку, који „теку“ и говоре „нешто друго“. Хвала му на томе. И не само кореографу Феђанину него и свим играчима.

Љиљана Мишић, балетски педагог из Новог Сада

Фотографије: Срђан Ђурић
ВРХ СТРАНЕ