dragi-moj-lazljivce-header

ПОДЕЛАО ДЕЛУРЕЧ РЕДИТЕЉАФОТОВИДЕО
Џером Килти
ДРАГИ МОЈ ЛАЖЉИВЧЕ


Режија: Тибор Вајда
Превод и адаптација: Тибор Вајда
Лектор: Марија Судар


Играју: Гордана Ђурђевић Димић и Миодраг Петровић


Дизајн светла: Марко Радановић
Дизајн тона: Душан Јовановић
Инспицијент: Снежана Радованов Кузманов
Шаптач: Милица Ђукић Рађеновић
Фотографије: Бранислав Лучић


Премијера: 20. децембар 2014. у 20.30, Камерна сцена

Представа је настала у сарадњи КЦ Сремски Карловци и Српског народног позоришта.

Дело је настало на основу дугогодишње преписке Џорџа Бернарда Шоа и глумице Патрик Кембел и представља нежну причу о односу два бића која се остварују заједно.

Језик је жив, динамичан, привлачан, интелигентно интригантан, високог стила и верно осликава давно несталу епоху када су се писала писма.

По речима редитеља, ово је „представа за оне који размишљају, оне који умеју да осећају и који знају шта је катарза.”

Представа Драги мој лажљивче играна је у преко сто земаља с великим успехом.

У Атељеу 212 на репертоару је била 34 године што је јединствен случај у светском театру ако је реч о представама репертоарских позоришта са истим извођачима.

Као радио-драма Радио Новог Сада Драги мој лажљивче, у режији Тибора Вајде, представљала је Радио телевизију Војводине на Фестивалу радио-драма у Енглеској 25. фебруара 2016. године.

РТВ (Мирјана Петрушић) фебруар 2016.


Програмске свеске, обично, садрже паметне мисли редитеља о томе шта је песник (у овом случају аутор драме) хтео да каже, а он није умео да прикаже.

Е, овај пут није тако! Сада дело жели да каже нешто о аутору, додуше других драма, који, опет, о себи каже:

„Нисам имао јуначке авантуре. Нису ми се дешавале разне ствари. Баш супротно, ја сам се дешавао њима! Онда сам их претакао у књиге или у позоришне представе. Онај ко их прочита или погледа – дознаће све о мени.“

Немојте му веровати!

Тим пре што је он Џорџ Бернард Шо!

Догађаји из његовог дугог живота (26. јул 1856, Даблин – 2. новембар 1950, Ајот Сент Лоренс) заиста се могу испричати у неколико реченица, али оно што се није десило, а могло се десити, налази се у безброј писама које су он и Беатриса Танер, познатија као госпођа Пат Камбел, још познатија као најсјајнија звезда лондонских позоришта, четрдесет година слали једно другом.

И то је све.

Пустио сам Гордану и Миодрага да, уз Маријину помоћ, испричају и вама шта уњима пише.

Тибор Вајда

Фотографије: Бранислав Лучић
ВРХ СТРАНЕ