ОТВАРАЊЕ 154. ПОЗОРИШНЕ СЕЗОНЕ 2014/2015.
Субота, 13. септембар 2014, сцена „Јован Ђорђевић“, 20.00
Диригент: АЛЕКСАНДАР КОЈИЋ
Солисти:
СВИТЛАНА ДЕКАР, сопран
КАТАРИНА ЈОВАНОВИЋ, к. г, сопран
ЉИЉАНА ЛИШКОВИЋ, к. г, сопран
ДАРИЈА ОЛАЈОШ ЧИЗМИЋ, сопран
ЈЕЛЕНА КОНЧАР, мецосопран
ВИОЛЕТА СРЕЋКОВИЋ, мецосопран
НЕБОЈША БАБИЋ, баритон
БРАНИСЛАВ ЈАТИЋ, бас
Програм:
ГРАЂАНИН ПЛЕМИЋ (Le bourgeois gentilhomme)
сценска музика Op. 60/7, Улазак Клеонта
Изводи Оркестар СНП-а
Ово је прича о новопеченом богаташу који својим гостима приређује забаву, за коју ангажује оперску и комедијашку трупу. У последњем тренутку извођачи сазнају да треба да наступе истовремено, иако њихове вештине немају додирних тачака.
Поред оригиналних нумера, у музици опере Грађанин племић присутни су и веома интересантни аранжмани музике Жана Батисте Лилија. Улазак Клеонта је један од њих.
АРИЈАДНА НА НАКСОСУ (Ariadne auf Naxos)
опера у једном чину с прологом Op. 60, Речитатив и арија Зербинете
Изводи Дарија Олајош Чизмић
Једночинка Р. Штрауса, у чијој основи лежи сиже опере Грађанин племић.
Богати аристократа жели да забави госте поставком нове опере на тему мита о Аријадни на острву Наксос. Она је очајна пошто ју је оставио њен вољени Тезеј. Зербинета покушава да је увери да то није трагично, и почиње да флертује с тројицом мушкараца истовремено, хвалећи се својим слободним начином живота. Аријадна је не слуша. Међутим, изненадним доласком Диониса (кога Аријадна у првом тренутку замењује са Тезејем) између њих се рађа узајамна љубав.
Арија Зербинете једна је од најбравурознијих у оперској литератури.
САЛОМА (Salome), опера у једном чину Op. 54
Саломин плес Игра седам велова
Изводи Оркестар СНП-а
Прича о Саломи и Јовану Крститељу позната је из Јеванђеља по Матеју и Марку. Ирод Велики имао је три сина – Архелеја, Филипа и Ирода Антипу. Након смрти оца синови су поделили царство. Средњи син Филип био је ожењен Иродијадом, која је запала за око његовом брату Ироду Антипи. Иродијада је успела да наговори Ирода Антипу да се разведе и ступи у брак са њом. Пророк Јован Крститељ у својим беседама јавно је осуђивао овај чин. Решен да то прекине, Ирод Антипа га баца у тамницу. На великој баханалији поводом свог рођендана, пијани владар обећао је шеснаестогодишњој Иродијадиној ћерки Саломи да ће јој, уколико буде плесала за њега, подарити шта год пожели, „макар и пола царства“. Након заводљивог плеса, где скида део по део своје одеће, Салома је затражила главу Јована Крститеља на сребрном тањиру. Немајући куд, владар наређује да пророк буде погубљен.
Саломин плес, Игра седам велова, спада у један од најпознатијих оперских оркестарских одломака.
САЛОМА (Salome), опера у једном чину Op. 54
Финале опере, завршни монолог Саломе
Изводи Катарина Јовановић
Џелат доноси из тамнице Јованову главу на сребрном тањиру. Салома је узима у руке, и у својој последњој, језивој сцени, пева о тријумфу над човеком који ју је, својевремено, одбацио. Потпуно изгубивши разум, она помамно љуби мртва Јованова уста.
За сваког сопрана, ова сцена представља изузетан вокални, као и психолошки изазов.
КАВАЉЕР С РУЖОМ (Der Rosenkavalier), опера у 3 чина Op. 59, одломци:
Интродукција (уводна музика за први чин – долазак Каваљера с ружом; Октавијан – борба Октавијана са бароном Оксом)
Изводи Оркестар СНП-а
Монолог барона Окса и завршна сцена другог чина
Изводе: Бранислав Јатић и Виолета Срећковић
Финале опере, сцена и завршни терцет – гроф Фанинал, Маршалица, Октавијан, Софи
Изводе: Небојша Бабић, Свитлана Декар, Јелена Кончар и Љиљана Лишковић
После успеха Саломе и Електре, Штраус је одлучио да напише „моцартовску оперу“. Каваљер с ружом, како је Штраус назвао оперу – музичка комедија, управо то и јесте.
Марија Тереза, жена фелдмаршала принца од Верденберга, у његовом одсуству ступила је у љубавну везу с младим грофом Октавијаном. Њихов љубавни чин прекида изненадни долазак маршалициног рођака са села, барона Окса. Да би прељуба била сакривена, Октавијан се хитро пресвачи у одећу собарице, коју Маршалица ословљава као Маријандл. Барон Окс је дошао у Беч у намери да се добро ожени. Он је већ нашао младу, само му је потребан гласник који ће у кућу невесте однети сребрну ружу и тако је јавно запросити. Барон одлучује да то буде управо Маријандл (у ствари прерушени Октавијан). Када Октавијан однесе ружу бароновој изабраници, младој Софи, они се заљубљују једно у друго. Вест да Софи одбија да се уда за барона доводи до свађе између Окса и Октавијана, а потом и двобоја, у коме барон бива рањен. У свом монологу, барон се вајка шта све може човека да снађе у Бечу. Његове наде на брак са Софи су покопане. Али, пошто је примио писмо од Маријандл, са предлогом да се нађу у једној крчми на периферији града, успут и загрејан вином, престаје да очајава. Он и не слути да је Маријандл заправо прерушени Октавијан, који стоји иза читаве ујдурме. Када дође до сусрета у крчми, а пошто је Октавијан уредио да онамо стигну и Маршалица, Софи и њен отац Фанинал, Маријандл (Октавијан) открива свој прави идентитет. Барон бива осрамоћен и исмејан.
У завршној сцени и готово езотеричном терцету, Маршалица се мири с чињеницом да, због велике разлике у годинама, мора да Софи препусти Октавијану. Софи и Октавијан се заклињу на вечну љубав.
Водитељ програма: Бошко Неговановић
Редитељ: Катарина Матеовић Тасић
Сценограф: Саша Сенковић
Концертмајстор: Владимир Ћуковић
Корепетитор: Данијела Ходоба Леш
Инспицијент: Дејан Теодоровић
Титлови: Иван Свирчевић
Мајстор светла: Младен Букарица