In memoriam: Дејан Пенчић Пољански (1943–2017)

in-memoriamIn memoriam: Дејан Пенчић Пољански (1943–2017), директор Драме СНП-а, позоришни критичар, театролог, редитељ, новинар, правник

После дуге и тешке болести умро је 23. VIII 2017. у Новом Саду. Испраћај је 25. VIII 2017, у 12.45 на Градском гробљу у Новом Саду. Комеморација ће бити одржана у Српском народном позоришту 29. VIII 2017, у 12.00 на сцени „Пера Добриновић“.

in-memoriamРођен је у Београду 20. XII 1943. У родном граду је завршио гимназију (1962), Правни факултет (1966) и режију на Академији за позориште, филм, радио и телевизију у класи Вјекослава Афрића и Димитрија Ђурковића (1971). Још као студент је са истомишљеницима покренуо оснивање Дома омладине у Београду и једно време био заменик директора. Највећи део радног века, од 1964. до 1992. и од 1993. до 1997, провео је као позоришни критичар, новинар-коментатор и уредник културне редакције II програма Радио-Београда. Објавио више од две хиљаде позоришних критика, уређивао емисије на Другом програму посвећене уметности, посебно позоришној, и снимио и емитовао више стотина разговора са глумцима, редитељима, драмским писцима и осталим позоришним ствараоцима од којих се један број чува у Музеју позоришне уметности Србије. Текстове је објављивао и у „Политици”, „Политици експрес”, „Сцени”, „Театрону” и другде. Позоришном режијом највише се бавио крајем шездесетих и почетком седамдесетих и то углавном у аматерским позориштима. Неколико режија остварио је током деведесетих (Играмо се Кандида у сопственој адаптацији по Волтеру, Свети ђаво Распућин Александра Поповића и Семафор Милоша Николића на луткарској сцени НП „Тоша Јовановић” у Зрењанину и Покојник у НП у Ужицу).

Две сезоне, 1992-1994, био је директор Драме СНП-а, а 2002/03. уметнички директор ужичког Народног позоришта, за које је драматизовао Молијеровог Тартифа и Нушићевог Покојника. Један је од покретача кабареа „Степеница” у Дому омладине у Београду као и БРАМС-а (Београдски аматерски фестивал малих сцена) и његов уметнички директор 1967-1969, један од организатора фестивала „Дани Зорана Радмиловића” у Зајечару и Југословенског позоришног фестивала (ЈПФУ) у Ужицу и његов први селектор (1996-1998), а био је и уметнички директор (2001-2005), као и селектор 26. МЕС-а у Сарајеву 1985, 5. и 6. Бијенала југословенског луткарства у Бугојну (1987, 1989), 34. ЈПИ (1989), 2, 3, 4 и 5. Југословенског фестивала позоришта за дјецу у Котору (1994-1997), 2. и 3. Вршачке позоришне јесени (1994, 1995) и 30. Дана комедије у Јагодини (2002).


За свој рад вишеструко је награђиван: Статуета „Јоаким Вујић” 1995, Стеријина награда за позоришну критику 1998, Златни беочуг Београда 1999, Повеља „Дани комедије” у Јагодини 2006, Награда листа „Политика”; Златна медаља Српског народног позоришта „Јован Ђорђевић” 2011.

(из Енциклопедије СНП-а)

Аутор је и приређивач значајних позоришних књига, од којих се издвајају: Егон Савин (2012), 55 (susreta) Festivala pozorišta Vojvodine (2005), Otišlo u (v)etar: pozorišne kritike, 1973-1983. (1992), Позоришни сусрети професионалних позоришта Србије „Јоаким Вујић“ (1989), сарађивао на издањима: Дејан Мијач (Д. Николић, 2016), Драма СНП-а: Репертоар од 1945. до 1995. (Ј. Миросављевић, 2006) и другим издањима; чланке је објављивао у листу „Позориште“, часопису „Сцена“ и другим публикацијама.

ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ: