IN MEMORIAM: Дејан Миладиновић, фото: НП Београд

Дејан Миладиновић, истакнути редитељ, преминуо је у Београду у  69. години.

Дејан Миладиновић је рођен 2. децембра 1948. године у Београду, у породици оперских уметника – мајка Милица била је првакиња Опере Народног позоришта у Београду, а отац Душан, први диригент и директор Опере Националног театра.

Поред класичне гимназије завршио је и Музичку школу „Јосип Славенски“, а затим режију на Академији за позориште, филм, радио и телевизију (у Београду 1965-1971) у класи Вјекослава Афрића. Дебитовао је дипломском представом Јелисаветини љубавни јади због молера М. Јелића у „Атељеу 212“. На Одсеку театрологије Факултета драмских уметности у Београду, од 1974. до 1976, завршио је и постдипломске студије. Делови магистарског рада Развој оперске режије у Београду и Новом Саду од 1919. до 1975. године објављени су 1978. у „Театрону“, бр. 7 и 12.

Први професионални ангажман засновао је у СНП као редитељ Опере (20. III 1973 – 31. XII 1977) и редитељ Драме (1. I 1978 – 30. IX 1978). Као редитељ Опере у НП у Београду запослио се 1. X 1978. и у њему остао до средине 1995. Од 15. VII 1995. до 1. X 2001. био је ванредни професор глуме и оперског студија на Факултету музичке уметности у Београду. У СНП је поново био директор Опере  од 16. XI 2005. до 15. X 2006, када је постао уметнички директор Опере театра „Madlenianum“ у Београду. На чело Опере НП у Београду поново је стао септембра 2012. и на том месту остао до одласка у пензију, децембра 2013.

Као гостујући редитељ режирао је у операма у Загребу, Сарајеву, Скопљу и Осијеку, а представе СНП у његовој режији извођене су на гостовањима широм земље, као и у Румунији, Мађарској и Египту. За неке своје режије урадио је и сценографију (Беле ноћи, Еквиноциј), а бавио се и компоновањем сценске музике (Италијански сламни шешир, Освајач, Шума), превођењем (Порги и Бес) и писањем либрета (Моћ врлине Куљерићa, Прометеј Бручиja, Мандрагола Јевтићa, Весели попови банатски Деспићa, In Hoc Signo Фрисинe…).

Био је и уметнички саветник за велике сценске пројекте Центра „Сава“ у Београду. Пет година је, по позиву, био професор и уметнички директор оперског позоришта школе уметности „Медоуз“ на Јужнометодистичком универзитету (SMU) у Даласу (Тексас, САД). Две године је био и ванредни професор глуме и режије на школи за музику „Торнтон“ Универзитета Јужне Калифорније (USC) у Лос Анђелесу (Калифорнија, САД), као и редитељ и професор глуме у оперском студију „Борислав Поповић“ у Београду.

Добитник је неколико награда за режију (БАП, БРАМС, Анале ’78).

Текстове на тему оперске режије објављивао је у многим домаћим и иностраним чесописима. Одликује се, осим високом професионалношћу, и тежњом да у оперску режију унесе елементе драмске игре ослобођене патетичног геста и мимике (Кнез Игор, Мадам Батерфлај, Самсон и Далила). Уз солисте и драмске глумце, користећи велику масу хора и балета, остварио је снажну и импресивну сценску визију музичке поеме Јама. Успешно је режирао и поетске сценске реситале.

Jедан je од наших најуспешнијих оперских редитеља који је режирао у многим оперским кућама у иностранству (Њујорк, Лос Анђелес, Атланта, Далас, Балтимор, Сијетл, Детроит, Милвоки, Сан Дијего, Колумбус, Хонолулу, Ванкувер, Винипег, Едмонтон…). У својој каријери поставио је на сцену преко 150 представа.