„Воз који никад није кренуо“, Славко Домазет, Од оних који су остали, Смедерево, 1994

Ове године 5. јуна навршило се 76 година од тешке катастрофе која је задесила Смедерево 1941. године. Тог дана, у 14.14 часова, изненадна експлозија складишта муниције претворила је готово цео стари Деспотов град у рушевине. Приликом ове катастрофе великих размера, тешко је погођен наш глумачки сталеж. Седамнаест чланова Народног позоришта Дунавске бановине, данашњег Српског народног позоришта, изгубило је животе:

Раденко Алмажановић (52), Момир Андрић (40), Витомир Качаник (39), Никола Стојановић (38), Милутин Томић (38), Нина Стимић (33), Славко Александровић (31), Злата Чокановић (31), Михаило Јовановић (27), Ксенија Бабић (27), Бане Станојевић (27),  Миле Гајчин (26), Злата Андрић (25), Богобој Варађан (23), Деса Петковић Станојевић (21), Владета Тодоровић (21) и Стефанија Барбије (18), који су се „баш спремали да низом самопрегорних позоришних напора, отпочну духовну обнову српског народа на светом деспотовом тлу“. Експлозија их је задесила у возу, који је кретао из станице.

И ове године Град Смедерево је пригодним садржајем обележио 76-годишњицу Петојунске трагедије. Српско народно позориште, одајући почаст настрадалим глумцима, незаборавља ову трагедију.

Поводом 50-годишњице погибије глумаца СНП-а у Смедереву:
„НАЈВЕЋА ГЛУМАЧКА ТРАГЕДИЈА У ИСТОРИЈИ СРПСКОГ ПОЗОРИШТА“
Лист „Позориште“, број 10, сезона 1990/1991.

Поводом десетогодишњице:
„СЕЋАЊА НА ГЛУМЦЕ ПОГИНУЛЕ У СМЕДЕРЕВУ“
Лука Дотлић