Почетак рада на представи Лажа и паралажа

sterijaУ Српском народном позоришту почеле су пробе за представу Лажа и паралажа Јована Стерије Поповића коју ће режирати Тибор Вајда.

Сценограф је Жељко Пишкорић, костимограф Марина Сремац, а у представи играју: Небојша Савић, Страхиња Бојовић, Тања Пјевац, Нина Рукавина, Милован Филиповић и Предраг Момчиловић.

Јован Стерија Поповић (1806-1856), или Јован Поповић Стеријин, сматра се оснивачем српске драме, али је значајнији као комедиограф, јер се ту с успехом огледао његов књижевни талент. У комедији, он је надмашио све оно што је у српској књижевности створено пре њега. За Јована Ст. Поповића „театр је школа где се људи уче“, место где се „исмејавајући мане и ругобе ситне садашњости начини Србе бољим и разумнијим“. Своју прву комедију Лажа и паралажа Стерија је објавио 1830. године у Будиму. То је мала комедија карактера у којој исмева лажно и површно туђинско васпитање, са много локалног, чисто српског, са лепо израженим типовима из савременог друштва.

Премијера је заказана за 25. мај 2017. године.

Реч редитеља

Постоје разна разврставања људских карактера. По једном од њих, људи се деле на поштене и непоштене. По правилу, они непоштени варају оне поштене. Од памтивека. Тако је то било у Стеријино време, тако је и данас. Како је то могуће? Како је могуће да се ти поштени не опамете већ једном? Одговор је врло једноставан: зато што су поштени. У сфери њиховог размишљања, опција, да неко може бити непоштен, не постоји. Исто као што варалици превара и лаж није под знаком питања. То су два потпуно различита ментална склопа. Њихове сусрете свакодневница третира из угла правосуђа. У позоришном свету та појава често служи као тема драма. Оне са хепиендом за преварене, као што је и ова Стеријина, називају се комедијама. Има их приличан број, за разлику од оних појава у реалном животу којих има много више, али хепиенда много мање. Зато позориште и спада у свет маште.

„Лажа и паралажа“ одиграва се у овој нама толико драгој Војводини. На простору за који знамо да је место сталног вашара, али упорно остајемо и опстајемо на њој. До следећег вашара чувамо лицидарско срце, купљено у том метежу, јер желимо тај вашар да памтимо по нечем лепом. Као, уосталом, и све у животу. И дом свој градимо по угледу на њега. Да буде леп, окићен, гиздав, па макар и горак као што је и та вашарска успомена. Свашта се у њему дешава. И лепо и ружно и тужно. И слатко и горко. Али наш је. Не дамо га. Свима сугеришемо: „Идите одавде. Овде живота нема.“ Децу школујемо по разним иностранствима, али ми – остајемо. Такви смо какви смо, али припадамо том лицидарском срцу, том горком колачу који месимо целог живота. Ту нам је место. Ту смо ми – ми. Није да не пожелимо да будемо другачији, да будемо као „неки тамо негде“. Ту жељу смо увек скупо платили. Ипак кад нам неко из далека „од угледа“ дође са шареним лажима, лажним обећањима нереално сјајних перспектива, лако се дамо опсенити. Лако се дамо завести. Туђи тантузи учине нам се вреднијима од нашег злата. Када разни лаже и паралаже опељеше и оно мало што смо мукотрпно стекли, кудимо злу судбину. „Нама не може ништа лепо да се деси!“ Срећом увек има трезвених, са обе ноге на земљи, који до следећег вашара чувају и сачувају то наше лицидарско срце. Све се мења, осим фундаменталних људских особина. Баш због тога још увек се људски род може делити и на ове две групе са почетка текста: на поштене и на непоштене. Док је још тако, ако Бог да, направићемо ову представу Стерији у част и надам се и славу.

Вајда Тибор, редитељ

Српско народно позориште, прецизније Летеће дилетантско позориште, ову комедију је први пут изводило 19. јула 1840. у Загребу, само десет година након објављивања дела. Прво извођење у Новом Саду било је 10. августа 1926. у режији Радослава Веснића, затим 31. јануара 1948, такође у режији Радослава Веснића, 14. децембра 1971, у режији Радослава Лазића и 12. октобра 1991. у режији Егона Савина.

Енциклопедија СНП-а, ЛАЖА И ПАРАЛАЖА


Јован Стерија Поповић

Јован Стерија Поповић (1806-1856)

ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ: