Кнегиња чардаша, хит представа Српског народног позоришта, изводиће се у суботу 10. децембра 2016, на сцени „Јован Ђорђевић“, са почетком у 19.00 часова. Биће то јединствена прилика да публика крене у Нову годину уз звуке чардаша и шампањца!

Оперета „Кнегиња чардаша“ Имреа Калмана, по либрету Леа Штајна и Беле Јенбаха и драматургији Арпада Вицка, у режији госта из Мађарске Јаноша Сикоре биће режијски обновљена у овој сезони. Режијски и кореографски је обнавља Драган Јеринкић, а оперетом ће први пут дириговати маестро Микица Јевтић. Сценограф је Саша Сенковић, костиме креира Јасна Бадњаревић. Главне роле тумаче солисти Опере: Данијела Јовановић / Јелена Кончар (Силва Верецки, звезда кабареа), Александар Саша Петровић / Саша Штулић (Едвин, млади кнез), Васа Стајкић / Горан Стргар (гроф Бонифације – Бони), Дарија Олајош Чизмић / Сенка Недељковић (контеса Анастазија – Стази), Игор Ксионжик (Фери бачи), Жељко Р. Андрић / Јован Пејић (пуковник Аурел Ронздорф). Улоге Кнеза Липерт-Вајлерсхајма и Анхилде поверени су глумцима СНП-а Александру Гајину / Душану Јакишићу и Гордани Јошић Гајин. У осталим улогама се појављују: Владимир Стојковић (Мишка), Бранислав Станков (Киш), Јелена Веселиновић / Милица Досковић (Јулишка), Драган Ђурин / Младен Николић (Господин Мек Грејв), Давид Вјештица (Лакеј), Владислав Шегуљев (Хотелски момак). Хор припрема Весна Кесић Крсмановић, концертмајстори су Владимир Ћуковић и Сергеј Шаповалов. Учествују чланови Хора, Оркестар Опере СНП-а и солисти и ансамбл Балета.

Репризна извођења су 12. и 20. децембра ове године. Публика и критика су увек били наклоњени „Кнегињи чардаша“, поготово овој верзији која се најдуже играла (29. пута) на великој сцени СНП-а, а чија је премијера била пре скоро 8 година, 15. децембра 2007. Од тада до последњег извођења, 21. јануара 2014, у оперети уживало скоро 21.000 гледалаца. Како је у критикама речено, ово је представа за свакога, за забаву и уживање, али и с носталгичним погледом на прошла времена с почетка 20. века, односно предвечерје Првог светског рата, у којој музика, певање и глума, покрет и игра чине јединствен израз, а публика реагује са жаром. То је прича о, у првом тренутку, неостваривој љубави између чувене пештанске шансоњерке Силве Верецки и грофа Едвина Вајлерсхајма. Љубав као резултат потраге за срећом тријумфује у хепиенду, неоспоран је његов допринос да ангажман унутар догађаја добије на темпу, изражајности геста и гега, а елементи комичности, као и иронијски однос према стварности, на ефектности, не угрожавајући основни план духовитости и шарма.