Представом „На Дрини ћуприја“ Српског народног позоришта из Новог Сада синоћ је почео 21. Југословенски позоришни фестивал у Ужицу.

Једно од капиталнијих дела српске књижевности је редитељ Кокан Младеновић „надоградио“ новијом историјом која се писала на каменом вишеградском мосту и око њега, као и детаљима којих нема у Андрићевом роману, али говоре о данашњици „босанског лонца“ и упозоравају на неко ново крваво сутра.

Ако је став публике суд којим ће се водити и жири, а гледаоци су представу наградили оценом 4,29, ЈПФ је на отварању добио фаворита који се кандидовао за више фестивалских награда.

Награде 21. Југословенског позоришног фестивала у Ужицу

О наградама ће одлучивати стручни жири који чине: позоришни редитељ Дејан Мијач, сценограф Миодраг Табачки, драматургиња из Хрватске Жељка Турчиновић, глумац Горан Јевтић и драматург из Хрватске Томислав Зајец. Они ће доделити девет награда које носе назив „Ардалион“ и то за најбољу представу, режију, женску и мушку улогу, сценографију, костимографију, епизоду, младог глумца и специјалну награду.


Традиционално, увертира фестивала била је изложба Радована Баје Вујовића, чије су фотографије подсетиле на репертоар прошлогодишње регионалне театарске смотре.

Мото ЈПФ-а је Хамлетовски усклик: „Ово време је искочило из зглоба“.

– Шекспир представља јединствен случај драмског писца без школе, који је постао школа за драмске писце. Ужице представља јединствен пример како је ентузијазмом и посвешћеноћу постаје позоришно училште – казао је уочи дизања завесе књижевник Љубивоје Ршумовић који је отворио Фестивал.


„На Дрини ћуприја“, за два сата током којих је вредни новосадски ансамбл држао пажњу ужичке публике, „протутњала“ је прошлошћу вишеградског моста од Мехмед Паше Соколовића до грађанског рата почетком деведесетих.

У представи у којој нема глумачких бравура, али коју савршено прати музика у сваком тренутку дочаравајући сцену, Младеновић је српским, турским, мађарским, немачким и хрватским језиком отворио питање мржње која се у кругу врти кроз векове.

– Формални аутор сам ја, користећи велики део Андрићевог романа, тридесетак других прича, мотива, реченица… Овај сјајни ансамбл је мени учинио велику част да истражујемо тај велики роман. Ово је етички гледано Андрићево, а оно што се изговара је наше – испричао је редитељ Кокан Младеновић.

Југословенски позоришни фестивал наставља се у уторак комадом „Пијани“ Атељеа 212.

В. Лојаница, Блиц, 8. новембар 2016.