Фото: А. Рамадановић

Композитор Микис Теодоракис је бесплатно дао ексклузивна права да Српско народно позориште изводи пројекат Грк Зорба како у Новом Саду, тако и у београдском Центру „Сава“. Како се планира у Балету поново ће се изводити на сцени „Јован Ђорђевић“ с почетком у 19 часова и то премијерно у суботу, 8. октобра 2016. године, реприза у уторак, 11. октобра. Пред почетак премијере прочитаће се порука господина Микиса Теодоракиса, коју је упутио јавности.

Дакле, Грк Зорба је поново на великој сцени Српског народног позоришта, у Новом Саду, српској Атини, међу нама, пријатељима. Кореограф Крунислав Симић нам је рекао тим поводом: „Постоје измене у односу на ранију кореографију. Ради се потпуно нова сценографија, мизансцен и бројни костими јер учествује више од педесет чланова Балета. Нов Грк Зорба није само обнова, он је као полупремијера. Стасали су нови балетски прваци, солисти и чланови ансамбла па је и балетска подела другачија. Има се у виду и нова генерација публике, па се сходно томе, примењује и савремен приступ, уобличава се у нову форму. Оно што се не мења, то је прича о искреном пријатељству, чистој емоцији, љубави, животној радости.“

Репетитори балета су Оксана Сторожук, Милан Лазић, Весна Бркић, Јелена Вукадиновић, Борис Ладичорбић и Бранка Глигорић. У премијерној подели ће се појавити: Андреј Колчерију у улози Грка Зорбе, Самјуел Бишоп као Ник, млади писац, Катарина Кљајић као Мадам Ортанс, Ана Ђурић ће тумачити Марину, младу удовицу, а Ливију Хар се појављује као Павлос, сеоски момак. Учествује бројни ансамбл, међу којима су и они искуснији који су раније учествовали у балетским извођењима Грка Зорбе, али су бројни и они којима ће бити први пут те нису крили узбуђење и задовољство, а сви заједно ће показати свој квалитет и увежбаност у ансамбл сценама које публика толико воли. Драмска форма балета даје могућност плесном стваралаштву да се искаже у приказивању оних мотива који су у самом делу противречни: традиционално-модерно, село-град, исток-запад, осуда-слобода, али у основи се апострофира љубав, митолошки дубоко укорењено пријатељство, животна снага и радост које су Зорбу учиниле легендом.

Први пут ће у суботу 8. октобра 2016. дириговати маестро Александар Којић. Сценографију Милете Лесковца ће обновити Саша Сенковић, костиме креира Мирјана Стојановић Маурич, концертмајстори су Владимир Ћуковић и Сергеј Шаповалов, соло глас Марина Павловић Бараћ, Хор припрема Весна Кесић Крсмановић. Учествује ансамбл Балета, Хор и Оркестар СНП-а и ученици Средње Балетске школе из Новог Сада.

Легендаран балет Српског народног позоришта се изводио пуних осамнаест година, од 1. децембра 1994. године све до 30. маја 2013, чак 128 пута, а видело је близу 120 хиљада гледалаца у Новом Саду, Београду, где се гостовало 14 пута у Центру „Сава“, затим у Тивту, Суботици, Крушевцу, Руми, Земуну, Бањалуци, Охриду. Овај пунолетни балетски спектакл у два дела извођен је по либрету који потписују: Крунислав Симић, Душан Белић, директор пројекта, Хаџи Зоран Лазин, продуцент и Серж Вафијадис, уметнички консултант и супервизор (1926-2005), а у кореографији и режији балетског првака и педагога Крунислава Симића. За кореографски концепт и развој целокупног балетског ансамбла Симић је награђен највишим признањем СНП-а, Златном медаљом „Јован Ђорђевић“ која му је додељена 2011.

Грк Зорба је занимљива прича о пригушеним страстима и њиховим експлозијама, то је „прича са Крита о патријархалним заблудама што проистичу из окошталих обичаја и понашања, прича у којој страсти погрешно мотивисаних сеоских житеља воде ка трагичном исходу. Грк Зорба и његов пријатељ Ник савлађују ужас и властито очајање, преокрећу суровост немилих последица у тријумф воље за суживотом и пријатељством, увлачећи све у игру и песму – у сиртаки.“

Драги пријатељи,
Нови Сад је уклесан у моје сећање. Никада нећу заборавити љубав и љубазност његових становника нити огроман таленат његових уметника.
Желим да вам нова представа Зорбе буде као и претходна, успешна и још боља! Нажалост, здравље ми не дозвољава да будем са вама.
Хвала свима и желим вам пуно успеха.

С љубављу и лепим жељама,
Микис Теодоракис
Атина, 15. септембра 2016.