INTERVJU: ZORAN ĐERIĆ, v. d. upravnika novosadskog SNP-a

dr-zoran-djericPosle „Koštane” sledi „Požar”
Zoran Đerić je novi v. d. upravnika Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu. Na ovu funkciju došao je sa mesta pomoćnika direktora Sterijinog pozorja, a pre toga u dva navrata bio je na čelu novosadskog Pozorišta mladih. Kakvu pozorišnu politiku će voditi u narednom periodu, na čemu će istrajavati i kojim principima će se rukovoditi, Zoran Đerić je govorio za „Politiku”.

Biti na čelu najstarijeg srpskog teatra velika je čast, ali i obaveza. Čeka vas, izjavili ste neposredno po preuzimanju funkcije od Aleksandra Milosavljevića, veliki posao. Koji će biti vaši prvi upravnički potezi u sezoni koja je pred nama?

Upravo je formiran tim najbližih saradnika, među njima su oni koji su već bili u radnom odnosu u našem pozorištu: direktor Drame Aleksandar Gajin, glumac, direktor Opere Aleksandar Stankov, violista i stalni član ansambla Opere, direktor Baleta Oksana Storožuk Zeljković, prvakinja Baleta i direktor tehnike Saša Senković. Tu je i Nevena Janać, rediteljka, teatrolog i profesor glume, koja će obavljati funkciju umetničkog direktora naše kuće.

Na samom početku sezone, koja počinje 23. septembra biće izveden koncert „Šekspir u operi”, uz učešće Vojvođanskih simfoničara, solista i ansambla naše opere. Prva dramska premijera je „Koštana”, u adaptaciji i režiji Kokana Mladenovića, dan kasnije, a već 27. septembra će biti premijera predstave „Požar”, po tekstu i u režiji Mije Knežević, na Kamernoj sceni SNP-a.

Srpsko narodno pozorište je ujedno i najveći korisnik vojvođanskog budžeta, a većina tog novca namenjena je za plate, budući da ova kuća na spisku zaposlenih broji 527 ljudi. U kakvom stanju ste zatekli ovu umetničku kuću?

Našao sam se u jednom paradoksu. Važeća sistematizacija broji 719 radnih mesta i upravo zbog toga u javnosti su bile razne glasine, u smislu da je glomazna kuća, da ima puno problema… Vrlo brzo sam ustanovio da je broj zaposlenih, samim tim i postojećih radnih mesta mnogo manji i da je limitiran od osnivača na 537 ljudi. Svakodnevno do mene dopiru informacije o odlasku ljudi u penzije, nažalost prate nas i smrtni slučajevi, ali ne možemo da popunjavamo upražnjena radna mesta zbog već poznate situacije u zemlji. Za svako radno mesto koje je upražnjeno, a koje nam je potrebno zbog neometanog funkcionisanja kuće, moramo da tražimo saglasnost od osnivača, a oni od vlade. Ovaj broj zaposlenih deluje glomazno, ali ako imamo u vidu da su tu tri ansambla pojačana horom, orkestrom i tehnikom… i da predstave idu svakoga dana na tri scenska prostora, taj potencijal je nedovoljan da udovoljimo svim zahtevima novosadske publike. Postoje i drugi prateći problemi koje rešavamo u hodu.

„Kopam po prošlosti da bih ukazao na vrednosti koje su oduvek prisutne ali skrivene…” Objavili ste do sada, pored ostalog, 10 pesničkih knjiga. Šta je presudilo da prihvatite funkciju upravnika SNP-a? Ima li mesta politici u pozorištu?

Bio sam upravnik Pozorišta mladih u Novom Sadu 13 godina, odnosno u dva navrata (od 1988. do 1993. i od 2006. do 2012). Dakle, imam golemo iskustvo u rukovođenju pozorištem. Upravo zbog toga sam i prihvatio ovakvu obavezu, svestan poteškoća sa kojima ću se susresti, ali i svojih mogućnosti u njihovom rešavanju. Sve to, naravno, neću moći bez podrške, kako najbližeg saradničkog tima, tako i svih zaposlenih. Računam na podršku pokrajinske vlade i resornih sekretara… Kada je reč o politici, ona se upravo nalazi u ovoj podršci koju ne mogu da prenebregnem i na neki način moram da je imam u vidu, ukoliko želim da postignem ambiciozne ciljeve koje sam sebi postavio kada je u pitanju strategija pozorišta i budućnost SNP-a. Nisam aktivan ni u jednoj stranci, jer mi politika nije prioritet, prednost dajem umetnosti.

SNP je osnovano 1861. godine sa ciljem da neguje nacionalni repertoar, ne samo klasiku, nego i nove autore. Koje repertoarske iskorake možemo očekivati u sezoni koja je pred nama, budući da su pomenute premijere repertoarski planovi prethodne uprave?

Još uvek ne mogu da vam kažem nijedan novi naslov, jer sam tek preuzeo upravljanje kućom. Intenzivno razmišljam o novim predstavama i naslovima koje ćemo vrlo brzo predočiti, najpre Upravnom odboru, a zatim i javnosti. Razgovarao sam sa puno autora, neki su se samoinicijativno javljali, neke sam i sam pozivao tražeći nove dramske tekstove. Među njima su pisci Vladimir Pištalo, Danica Nikolić Nikolić, Božidar Knežević, Milovan Vitezović. Kroz operske i baletske kreacije pokušaćemo da proniknemo u literaturu velikog Laze Kostića, Bore Stankovića, Stevana Sremca, Pere Zupca i mnogih drugih. Želimo da stavimo akcenat i na dečju publiku, pre svega u domenu opere i baleta, ali isto ako i na dramsku scenu, jer to je publika koju treba odnegovati i koju ne možete prevariti.


Novi Sad je kandidat za evropsku prestonicu kulture 2021. godine. Kako će se vaša pozorišna kuća angažovati i odnositi prema ovoj činjenici. Šta ćete tim povodom konkretno preduzeti u smislu programa, prezentacije vaše kuće, ali i srpske kulture?

Bio sam u jednom trenutku u programskom savetu ovog tima kao jedini predstavnik iz domena pozorišta. Već tada sam primetio da su akcenti pomereni sa umetničkog stvaralaštva na zabavu i masovnost. Pozorište je tretirano kao elitna umetnost i zanemareno u smislu da može da nas reprezentuje inostranoj publici. Mislim da tako ne sme da ostane i da grad i pokrajina ne mogu da previde više od 155 godina postojanja srpskog teatra, njegovu istorijsku i kulturnu ulogu.

Očekuje nas i premijera predstave „Koštana”, koju od same najave prate skandali. Da li ste prisustvovali tivatskoj premijeri Mladenovićevog čitanja ovog Stankovićevog dela. Kakvo je vaše mišljenje o celoj priči oko ovog projekta koji je u poslednjem trenutku napustio glavni protagonista Božo Vrećo?

Bio sam skeptičan sa Vrećom kao protagonistom, od same najave pa do njegovog odustajanja od uloge Koštane. Kada sam video generalnu probu, a potom i premijeru u Tivtu sa Eminom Elor u naslovnoj ulozi, pao mi je kamen sa srca, jer sam imao osećaj koji me nije napuštao tokom trajanja predstave da u ovom komadu jednostavno nije bilo mesta za takvu mistifikaciju muško-ženskog paradoksa. Koštana je suština ženstvenosti i sav eros njenog lika iz toga proističe. Upravo zbog toga čini mi se da bi bilo banalno zanemarivanje prirode lika i poetike Bore Stankovića koja je poznata po nezadovoljenoj strasti, emotivnom naboju, melanholiji… Istovremeno to je i rezignacija. Dužni smo da omogućimo da tu predstavu vidi i naša publika, upravo zbog očekivanja i nedoumica koje su pratile njenu pripremu. Sud o njoj će doneti kulturna javnost, a od toga zavisi i dalji život ove predstave.

Borka Golubović-Trebješanin, Politika, 31. avgust 2016.

Zoran Đerić v. d. upravnika Srpskog narodnog pozorišta, foto: N. Marjanović

Zoran Đerić v. d. upravnika Srpskog narodnog pozorišta, foto: N. Marjanović

POVEZANE VESTI: