SVEČANO OTKRIVANJE BISTE KOMPOZITORA PETRA KONJOVIĆA

bistaOtkrivanje biste Petra Konjovića, rad dr Vladimira T. Jokanovića
1. jun u 10.30, donji foaje scene „Jovan Đorđević”

Prilikom svečanosti otkrivanja biste govorili su autor dr Vladimir T. Jokanović, upravnik Srpskog narodnog pozorišta Aleksandar Milosavljević i dirigent Aleksandar Kojić.

Petar Konjović (Čurug, 5. V 1883 – Beograd, 2. X 1970; sahranjen u Somboru 6. X 1970). Prva saznanja o muzici stekao je u Velikoj srpskoj pravoslavnoj gimnaziji u Novom Sadu (1894-1899). Samouk u sviranju violine i klavira, učio je pojanje i učestvovao u bogosluženjima, a već kao đak proučavao je muziku Mokranjca. U Sombor je 1902. završio Srpsku učiteljsku školu, gde je stekao znanja iz dirigovanja. Za vreme njegovog školovanja u Somboru, SNP je gostovalo 1900. s operom Čarobni strelac Fon Vebera a Konjović je učestvovao u operi pevajući u horu. Prvu operu, Ženidba Miloševa završio je 1903. i u želji da se usavršava, 1904. otišao je u Prag na Konzervatorijum, gde je studirao kompoziciju i dirigovanje i diplomirao kompozicijom za veliki orkestar Serbia liberata. U Pragu je gledao predstave Moskovskog hudožestvenog teatra. Na poziv Stevana Mokranjca 1907. prihvata da predaje u Srpskoj muzičkoj školi u Beogradu, a 1910. osniva u Zemunu privatnu muzičku školu. Od 1919. do 1921. bio je i član Upravnog odbora Društva za SNP, da bi 1. I 1922. bio izabran za direktora Opere zagrebačkog Hrvatskog narodnog kazališta i tu ostao do 1926. Od 1927. je radio kao upravnik Narodnog kazališta u Osijeku, nastavljajući da ga vodi i kao Novosadsko-Osječko pozorište. Od 1933. do 1939. ponovo je na čelu HNK u Zagrebu.

Fotografije: Miomir Polzović

Član Češke akademije nauka i umetnosti postao je 1938, a 1946. izabran je za redovnog člana Srpske akademije nauka, postavši istovremeno i sekretar Odeljenja likovne i muzičke umetnosti, a 1948. upravnik Muzikološkog instituta SANU. Komponovao je i opere (za koje je pisao i libreta): Knez od Zete (po Maksimu Crnojeviću L. Kostića), Koštana (po B. Stankoviću) i Seljaci (po Đidu J. Veselinovića i D. Brzaka). Njegova poslednja opera je Otadžbina, na tekst Smrt majke Jugovića I. Vojnovića.

Odlikovan je Ordenom rada I reda, Sedmojulskom nagradom za životno delo, Ordenom zasluga za narod, a za monografiju o Miloju Milojeviću dobio je nagradu Saveza kompozitora Jugoslavije.

Vladimir T. Jokanović, primarijus i doktor medicinskih nauka, specijalizovao maksiofacijalnu i oralnu hirurgiju, počasni član Srpske akademije medicinskih nauka. Od rane mladosti bavi se književnim radom: pesme, aforizmi, jedan roman, proučava istoriju medicine i otrgao od zaborava biografije značajnih lekara: Jovana Andrejevića Jolesa, Jovana Jovanovića Zmaja, Mihajla Petrovića… Biografije o ovim ličnostima koje su imale uticaj i na pozorišni život, brižljivo se čuvaju u Srpskom narodnom pozorištu.

Dr Jokanović bavi se i vajarstvom već 50 godina, autor je stotinak bista i reljefa u Srbiji, Crnoj Gori, Hrvatskoj; poznatije delo je bista Jovana Andrejevića Jolesa. Živi i radi u Novom Sadu, piše, vaja, organizuje sastanke lekara i igra tenis.

POVEZANE VESTI: