DAN SRPSKOG NARODNOG POZORIŠTA (VIDEO, FOTO)

snpPre trideset četiri godine, 28. marta, najstarije srpsko pozorište preselilo se u novu zgradu, ovu u kojoj se sada nalazimo.

Kao i svake godine od tada, rođendan svog teatra obeležavamo prigodnom svečanošću kada sumiramo rezultate iz prethodne godine i pohvaljujemo najvrednije i najbolje, pojedince i predstave.



PREDLOZI ZA DODELU MEDALJA JOVAN ĐORĐEVIĆ,
GODIŠNJIH NAGRADA I POHVALA
ZA DAN SRPSKOG NARODNOG POZORIŠTA,
28. mart 2015.


MEDALJE „JOVAN ĐORĐEVIĆ“

Zlatna medalja „Jovan Đorđević“
 
Ljiljana Mišić
Za značajan doprinos srpskom baletu, baletologiji i za plodnu saradnju sa Srpskim narodnim pozorištem
Ljiljana Mišić nesumnjivo spada među najobrazovanije baletske poslenike kod nas:  paralelno sa gimnazijom završila je još dve srednje škole – Pozorišnu školu (Baletski odsek) i Srednju muzičku školu „Isidor Bajić“, a  diplomije je na Filozofskom fakultetu, na Katedri za engleski jezik i književnost.  Usavšavala se kao baletski pedagog  u Lenjingradu, zatim u Londonu u Školi za savremenu igru gde se  praktično  upoznala i sa džez i step-igrom, i Kao Fulbrajtov stipendista u Njujorku,  školujući se na trima institucijama (Škola umetnosti Univerziteta Njujork, Škola „Marta Grejem“ i Džulijard škola). Uz mnogobrojne kraće studijske boravke (Bugarska, Mađarska, Italija, Engleska, Francuska, Danska i dr.) uspevala je da prati razvoj umetničke igre širom sveta i pre modernih tehnologija.
Održala je veliki broj seminara za baletske pedagoge. Po pozivu je predavala klasičan balet u gradovima Inujama i Nagoja u Japanu, karakterne ruske igre u Rimu u školi „Carpe diem“, osnove moderne igre na Fakultetu dramskih umetnosti na Cetinju…
U Baletskoj školi u Novom Sadu predavala je  klasičan balet, da bi kasnije na Akademiji umetnosti  bila profesor na predmetu Igre.
Ljiljana Mišić je i saradnik  izdanja Matice srpske – Srpski biografski rečnik i Srpska enciklopedija (u kojoj je i član redakcije za BALET),  Leksikona baletskih predstava (SANU), Almanaha pozorišta Vojvodine i „Orhestre“ – afirmišući istorijat i ličnosti Baleta Srpskog narodnog pozorišta i prikazujući njegove baletske predstave.
Autor je prvog baletskog udžbenika u našoj zemlji – Osnovi scenske igre, te knjigā Kultura pokreta , Umetnička igra u Novom Sadu 1919-2000.  i Velika reka.

Sa Srpskim narodnim pozorištem intenzivno sarađuje više od tri decenije,  najpre kao  pedagog-repetitor i asistent koreografa, zatim kao saradnik u listu „Pozorište“, (objavivši velik broj članaka, kritika, eseja i prigodnih zabeležaka), i danas kao saradnik za Enciklopediju Srpskog narodnog pozorišta (koja je u pripremi).


Zlatna medalja „Jovan Đorđević“

Branko Dimitrijević, dramaturg
za predani rad i nesebični angažman u koncipiranju i realizaciji repertoara Drame Srpskog narodnog pozorišta i u sezoni 2014/2015.
Nenametljiv i vazda diskretan, Branko Dimitrijević već godinama svojim talentom, znanjem i iskustvom, ali i svojom bezrezervnom ljubavlju prema pozorištu i prema svima koji u teatru rade, pomaže, podržava i konkretnim dramaturškim, spisateljskim i rediteljskim angažmanom doprinosi uspesima naše Drame. Na njega se u poslednjih deset godina u potpunosti oslanjao svaki direktor Drame. Kada bi smatrali da im je savet potreban tražili bi ga, i od Branka uvek dobijali. No, kada su bili uvereni da im nikakvi saveti nisu potrebni, čuli bi Dimitrijevićev uvek duhoviti komentar. A ti komentari su redovno bili dovoljno provokativni i lucidni, dovoljno neodoljivi i pozorišno precizni, dovoljno šarmantni, da ih nije bilo moguće zaobići ili se o njih oglušiti. Direktoru Drame Branko dostavlja studiozne, dramaturški i teatarski celovite analize dramskih tekstova, munjevito a precizno određuje kontekst svakog repertoarskog poteza – i u kontekstu repertoarskog koncepta Srpskog narodnog pozorišta, ali i u široj sferi, dok su njegove sugestije vezane za podele uloga konstruktivne, objektivne i, uvek bi se pokazalo, besprekorno tačne. Branko za SNP piše drame, pokatkad po narudžbini, ponekad inspirisane merom ansambla, nekad nam ih poklanja, mirno i s bezgraničnim strpljenjm ih prepušta rediteljima, a jednom prilkom, kada su mu oni dozlogrdili, sâm je režirao svoj komad.


Srebrna medalja „Jovan Đorđević“:

Snežana Kovačević, sufler Drame
Stalni član Drame Srpskog narodnog pozorišta od 1985. godine.
Svojim požrtvovanim radom, odgovornošću i spremnošću da uvek bude na usluzi glumcima, stekla je status nezamenljive. Svojim stručnim komentarima uspela je da zadobije poverenje i mlađih i starijih glumaca. Ova nagrada je najmanje čime joj se Pozorište i glumci mogu zahvaliti.


Srebrna medalja „Jovan Đorđević“:

Vesna Kesić Krsmanović, dirigent Hora Opere
Diplomirala je dirigovanje kod profesora Stanka Šepića na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu. Usavršavala se na kursevima dirigovanja u Italiji i Mađarskoj. Rezultate njenog rada obeležile su i nagrade na festivalima i takmičenjima mladih muzičara u kategoriji orkestara i horova.
Od sezone 1987/88. je dirigent Hora Opere Srpskog narodnog pozorišta, gde je sa horskim ansamblom ostvarila više od četrdeset operskih naslova kao obnove ili premijere. U tom periodu Hor Opere  SNP-a je u više navrata nagrađivan za izvanredna umetnička ostvarenja a stručna kritika redovno ističe umetničke kvalitete novosadskog operskog hora, naglašavajući njegovu uvežbanost, dobru vokalnu tehniku i dinamičku iznijansiranost.


Bronzana medalja „Jovan Đorđević“

Dejan Teodorović, inspicijent Opere
U Srpsko narodno pozorište dolazi 1984. godine i odmah samostalno vodi premijeru baleta Kopelija Ludviga Minkusa, pod budnim okom starijih kolega Đorđa Moldovanovića i Stojanke Milušić, nakon čega zadobija njihovo puno poverenje kao stručan, pouzdan i odgovoran mladi inspicijent.
Do danas je vodio više od 90 operskih i 70 baletskih naslova kao premijere ili obnove, i dramsku predstavu Žene u skupštini Aristofana.
Bio je angažovan na međunarodnoj produkciji opere Aida Đuzepa Verdija na izvođenjima u Kijevu i Budimpešti kao stage manager i prvi inspicijent.


GODIŠNJE NAGRADE

Milovan Filipović, glumac
za ulogu u predstavi Autobiografija Branislava Nušića u režiji Predraga Štrpca, i za ulogu Boleta u predstavi Ostavite poruku ili Begunci u režiji Vide Ognjenović.
Iznova potvrdivši svoj komičarski dar, požrtvovanost i omiljenost među kolegama, Era je još jednom pokazao da predstavlja stub ansambla i repertoara. Glumac i čovek na koga je moguće osloniti se.


Zoltan Bešenji, inspicijent Drame (na predlog Uprave)
za predan, požrtvovan i kreativan rad na realizaciji predstava Drame Srpskog narodnog pozorišta
Iskustvo za posao koji sada obavlja sticao je pažljivo posmatrajući specifičan proces rada na nastanku predstava, tako da nije bilo potrebe posebno ga uvoditi i obučavati u poslove inspicijenta. Naprotiv, ovim radnim zadacima odmah je pristupio ne samo iskazujući zavidno znanje konkretnog zanata, nego i sposobnosti i veštine kojima se s razlogom nametnuo kao jedan od najtraženijih i najcenjenijih naših inspicijenata. Zadivljujuća je odgovornost s kojom pristupa i najtežim zadacima koje pred inspicijenta postavljaju i najzahtevnije, najkomplikovanije predstave, složenih struktura i u svakom pogledu teških za realizaciju. Pri tom, Bešenji kontroliše i one aspekte procesa koji ne spadaju u opis posla predviđen za radno mesto koje obavlja, često anticipirajući moguće dolazeće probleme i predlažući konkretna rešenja.
 

Aleksandar Kojić, dirigent
za izvođenje Gala koncerta povodom 150. godišnjice rođenja Riharda Štrausa
Maestro Aleksandar Kojić predstavlja centralnu figuru ovog istorijskog kulturnog događaja, od ideje, preko formulisanja programa, do njegove briljantne realizacije.
Ulažući ogromnu energiju i redak entuzijazam u svim fazama rada, temeljnom samostalnom pripremom, preciznim planiranjem proba, izvanrednim dirigentskim talentom i visokom stručnošću, maestro Kojić je s Orkestrom Opere dosegnuo do tada neslućene mogućnosti ovog ansambla


Ana Đurić, solistkinja Baleta I kategorije
za ulogu Julije u baletu Romeo i Julija Sergeja Prokofjeva
Lakih skokova, glumački i lirski uverljiva, donela je ulogu Julije izuzetno toplo i mladalački strasno, dočaravši sve patnje i nestašnost zaljubljene devojke, dok je u kulminaciji, spremna da kao zrela žena podnese dramatične sudbonosne odluke.


Liviju Har, prvak Baleta
za ulogu Romea u baletu Romeo i Julija Sergeja Prokofjeva
Izuzetno lirično, zrelo i tehnički precizno doneo je lik Romea, mladića obuzetog ljubavlju, dok je u duetnim deonicama bio siguran i kvalitetan partner.


Semjuel Bišop, baletski igrač
za ulogu Tibalta u baletu Romeo i Julija S. Prokofjeva
Na prvom mestu profesionalno, a zatim i tehnički i umetnički besprekorno, odigrao je ulogu problematičog i agresivnog Tibalta, ulogu koja se odlikuje izvajanim i snažnim karakterom.


Nikola Ikrašev, glavni majstor električar
Odgovoran je i pouzdan saradnik u rešavanju svih nastalih problema u domenu svoje struke. Otklanja sve nedostatke koji se pojave u okviru same zgrade kao i u zgradi Kombinata i Samačkom hotelu.


Marko Radanović, samostalni električar rasvete
U procesu nastajanja pozorišnih predstava scensko svetlo ima značajan, čak i magičan doprinos. Marko svojim odgovornim i pouzdanim pristupom poslu učestvuje u postavci, radi na mikseti i dizajniranju svetla operskih, baletskih i dramskih predstava.
Izražena spremnost da se usavršava i neosporna kreativnost, Marka u budućnosti profilišu u respektivnog dizajnera svetla.


Snežana Mirković, organizator prodaje – blagajnik
Po godinama staža u Pozorištu pripada mlađim kadrovima, ali je za vrlo kratko vreme, radeći kao blagajnik bileta, stekla poštovanje svih kolega. Stručna, pedantna i nenametljiva,  odgovorno i strpljivo pristupa svakom radnom zadatku. Vrlo je predana poslu, efikasna, pozitivna i dobronamerna, kako u komunikaciji s kolegama, tako i u kontaktu s mnogobrojnom publikom. Zbog svojih profesionalnih i ličnih ljudskih kvaliteta  za nju imamo samo reči hvale.


Maja Suvočarev, glavni likvidator za obračun zarada
U Pozorištu je od 1996. godine. Kao odgovoran i vredan radnik, vrlo brzo svojim znanjem i iskustvom stiče poverenje pretpostavljenih koje je neophodno za ovaj posao.


Služba Biblioteke Srpskog narodnog pozorišta
Osim uobičajenih radnih zadataka, saradnje sa srodnim institucijama i učešća na seminarima i bibliotekarskim skupovima, ova služba je u protekloj godini aktivno učestvovala u obeležavanju 150. godišnjice preseljenja Matice srpske u Novi Sad – pripremila je i izložila eksponate SNP-a na izložbama u centralnoj Matici i u Galeriji MS. Iskoristivši priliku besplatnog digitalizovanja u JP Informatika, bibliotekarke SNP-a biraju i pripremaju stare i retke knjige iz pozorišnog fonda za ovaj poduhvat. Takođe, u bibliotečkoj službi priprema se elektronsko izdanje kompletnog međuratnog repertoara koji je 1961. rekonstruisao, priredio i ostavio u rukopisu Pavle Jeftić pod naslovom Dnevnik predstava novosadskih pozorišta 1919-1961.


GODIŠNJE POHVALE

Ansambl predstave Nebeski odred Đorđa Lebovića i Aleksandra Obrenovića u režiji Mie Knežević
Da se ova predstava rodila i u iskusnijem ansamblu, bila bi značajna. Mlada rediteljka i mladi glumci, te celokupna autorska ekipa, svojom su igrom i velikom posvećenošću, pokazali da se pozorišni život naših prostora ne mora plašiti za svoju budućnost. Uigrani, kreativni, vredni i umetnički pošteni… treba li više! Bravo!


Ansambl predstave Mizantrop Žan Batista Poklena Molijera u korežiji Ive Milošević i Gorčina Stojanovića
U vanrednim okolnostima, ansambl ove predstave pokazao je zrelost, hrabrost, posvećenost i profesionalizam i dokazao da je vrednost ansambla neupitna.
Komad Mizantrop se na našim scenama retko igra jer za njegovo izvođenje potrebna je vrhunska glumačka veština. Hvala svima, na svakom izgovorenom stihu.


Hor Opere Srpskog narodnog pozoršta
za izvođenje Kantate Aleksandar Nevski Sergeja Prokofjeva na Koncertu Hora i Orkestra Opere SNP-a
Izvođenjem Kantate Aleksandar Nevski Sergeja Prokofjeva, Hor je iskoračio iz uobičajene repertoarske sheme i susreo se sa delom neoklasične proveniencije, drugačijeg horskog sloga i emocionalnog muzičko-smisaonog podteksta. Hor Opere SNP-a rukovođen dirigentom Hora Vesnom Kesić Krsmanović i dirigentom  koncerta Aleksandrom Kojićem, uz mecosoprana Violetu Srećković, ostvario je retko upečatljivo izvođenje koje je, u pojedinim stavovima imalo potresnu, čak katarzičnu dimenziju.


Orkestar Opere Srpskog narodnog pozorišta
za Gala koncert povodom 150. godišnjice rođenja Riharda Štrausa
Do pomenutog koncerta u SNP-u nije izvedeno nijedno delo Riharda Štrausa, bilo u celini, bilo u delovima. S toga se nedvosmisleno radi o istorijskom događaju i kulturološkom činu od izuzetnog značaja.
Složenost izvedenih odlomaka iz opera Riharda Štrausa postavili su pred Orkestar izvođačke i umetničke zadatke s kojima se ansambl do tada nije susretao, a koji su ostvareni na primeran način, prema apsolutnim estetičkim kriterijumima.
Ovaj koncert predstavlja novu etapu u umetničkom razvoju ovog ansambla posle koje pred Orkestrom više ne postoje „neosvojive ravni“, kako u operskoj tako i u baletskoj ili simfonijskoj literaturi.


Baletska predstava Romeo i Julija Sergeja Prokofjeva, u koreografiji Konstantina Kostjukova, pod dirigentskim vođstvom Mikice Jevtića, scenografa Saše Senkovića i kostimografa Mirjane Stojanović Maurič
Izuzetno pitka i estetski oblikovana predstava koja u osnovi sadrži najvažnije motive Šekspirove drame, obiluje upečatljivim scenama, blagim humorom i lirskom izražajnošću.


Predstava Balerine
dokumentarna predstava o životima umetničkih igračica u Srbiji danas, u režiji i dramatizaciji Milene Bogavac i koreografiji Olivere Kovačević Crnjanski, Foruma za novi ples Baleta Srpskog narodnog pozorišta i Studentskog kulturnog centra Novi Sad
Prema rečima rediteljke Milene Bogavac, „Balerine je predstava koja kombinuje fizički teatar i originalni, izvedbeni tekst s ciljem da dokumentuje, demistifikuje i objasni šta zapravo rade umetničke plesačice i s kojim se izazovima sreću u profesionalnom i ličnom životu. “


Asuka Maruo, solistkinja Baleta I prve kategorije
za ulogu Julije u baletu Romeo i Julija Sergeja Prokofjeva
Ulogu Julije donela je dramski i plesno na izuzetno visokom umetničkom nivou i na taj način nam dočarala sve emocionalne nijanse ove tragične ljubavne priče.


Takuja Sumitomo, prvak Baleta
za uloge Romea i Merkucija u baletu Romeo i Julija Sergeja Prokofjeva
Njegovu igru odlikuju lepi skokovi, precizne vrteške i dobro partnersko umeće. Ulogu Romea izvajao je lirski izražajno, dok je njegov Merkucio osmišljeno razdragan i duhovito upečatljiv.


Radionice Srpskog narodnog pozorišta
Svi zaposleni u radionicama SNP-a bezrezervno su se zalagali i svojim angažovanjem i veštinom zanatskog umeća omogućili rediteljima, scenografima i kostimografima da ostvare svoje kreacije u realizaciji premijernih predstava Drame i Opere, uprkos svim problemima koji su ih pratili na tom putu.


Marko Drča, profesor francuskog jezika
za izuzetnu saradnju i nesebičnu pomoć koju je godinama pružao Srpskom narodnom pozorištu prilikom međunarodne saradnje, na gostovanjima i festivalima, kao prevodilac i asistent u okviru projekta „Kvartet”,  u organizaciji Generalne skupštine Evropske teatarske konferencije u Novom Sadu, učestvovanju u koordinaciji vojvođanske turneje Teatra Riktus iz Nanta. Posebno mu se zahvaljuju službe međunarodne saradnje, marketinga i tehnike Srpskog narodnog pozorišta.

POVEZANE VESTI: